Upis u Srpsku dopunsku školu u Francuskoj je u toku, a deca iz Pariskog regiona i samo Pariza, pored nastave na srpskom jeziku, imaju priliku da učestvuju u različitim zajedničkim aktivnostima, upoznaju vršnjake i neguju vezu sa svojim poreklom. Jedan od najlepših primera bio je Sportski dan, održan 14. juna 2026. godine na stadionu „Leo Lagrange” u Bondiju.
Toga dana sportski tereni bili su puni dečjeg smeha, navijanja i vedre atmosfere. Više od 150 učenika Srpske dopunske škole, uzrasta od pet do 15 godina, okupilo se kako bi se takmičilo, igralo i družilo. U posebnim disciplinama pridružili su im se i roditelji, pa su se na stazi i sportskim terenima našle i mame i tate.
Program je počeo atletskim trkama. Mlađi i stariji učenici davali su sve od sebe, dok su ih drugari, roditelji i učiteljice bodrili aplauzima i glasnim navijanjem. Nije bilo važno ko je prvi stigao na cilj — najviše su se pamtili osmesi, podrška i zadovoljstvo svakog deteta koje je istrčalo svoju trku.
Foto: Srpska škola u Francuskoj
Nakon atletskih disciplina, đaci su se oprobali u džudo poligonu, igrama spretnosti, nadvlačenju konopca, badmintonu na travi, skakanju u džakovima, frizbiju i fudbalu. Igre su vodile mame-saradnice, a deca su kroz zabavu pokazala energiju, snalažljivost i pravi sportski duh.
Sportski dan bio je i prilika da se okupe porodice iz različitih delova francuske prestonice i Pariskog regiona. Uz sport i igru, deca su se bolje upoznavala, dok su roditelji razmenjivali iskustva i gradili nova poznanstva. Upravo takvi susreti daju poseban smisao radu Srpske dopunske škole – ona nije samo mesto na kojem se uče slova, pesme i jezik, već i mesto gde se čuva osećaj pripadnosti zajednici.
U organizaciji manifestacije pomoglo je udruženje Serbi Bondi, na čelu sa predsednikom Goranom Vukićem. On je pobednicima uručio pehare i medalje za prva tri mesta, dok su svi učesnici dobili pohvalnice za trud i učešće. Taj gest je posebno obradovao mališane, jer je svako od njih poneo uspomenu na dan u kojem je, bez obzira na plasman, bio deo ekipe.
Na kraju dana, posle zajedničkog fotografisanja, deca su se rastajala umorna, ali nasmejana, sa medaljama, pohvalnicama i pričama koje su odmah želela da podele kod kuće. Nekima je najvažnija bila trka, nekima fudbal ili nadvlačenje konopca, a mnogima novo prijateljstvo. Za učiteljice Slavicu, Sabinu, Biljanu, Snežanu i Ljiljanu to je bila najlepša potvrda da se trud isplatio – da su deca provela dan zajedno, na srpskom jeziku, u igri i radosti.
Izvor: Rasejanje.info
