Književnica, novinarka i hroničarka srpskog rasejanja Katarina Kostić iz Toronta predstavila je u Matici iseljenika i Srba u regionu u Beogradu dve nove knjige – Književna hronika iz rasejanja i Kuba – putopisni vremeplov. Književno veče održano je u prostorijama Matice u Ulici Vuka Karadžića, a okupilo je brojne prijatelje, saradnike i poštovaoce rada autorke koja više od pola veka povezuje kulturni život srpske zajednice u Kanadi sa maticom.
Susret je trajao gotovo dva sata. U tom vremenu govorilo se o novim knjigama, ali i o dugom putu Katarine Kostić, njenom novinarskom i književnom radu, kao i o njenoj ulozi u očuvanju jezika, pisma i kulturnog identiteta Srba na severnoameričkom kontinentu.
Foto: Z.Vujanović
Program je otvorio i vodio predsednik Matice iseljenika i Srba u regionu Miodrag Jakšić. U razgovoru o knjigama učestvovali su književnica Dušica Ivanović i pisac i slikar Ilija Šaula, a prisutnima su se obratili i gosti iz publike – istoričar iz Toronta Rajko Radojević, dugogodišnji saradnik Katarine Kostić, kao i književnici Bratislav Milanović i Predrag Savić.
Salu su ispunili čitaoci i prijatelji autorke, a među njima je bilo mnogo onih koji su Katarinu Kostić upoznali i sa njom sarađivali tokom života u Torontu. Njihovo prisustvo dalo je promociji posebnu toplinu, jer se razgovor nije zadržao samo na književnoj kritici i predstavljanju izdanja, već se pretvorio u sećanje na ljude, susrete i kulturni rad koji je decenijama okupljao srpsku zajednicu u Kanadi.
Od Šapca do Toronta
Katarina Kostić rođena je 1936. godine u Šapcu. Studije francuskog jezika završila je u Beogradu, a zatim je, od 1969. do 1973. godine, živela u Parizu, gde je sarađivala sa enciklopedijskim časopisom Alfa. Te 1973. godine preselila se u Toronto, grad u kojem i danas živi i stvara.
U Kanadi je do penzionisanja radila kao novinarka u etničkim listovima na srpskom i ruskom jeziku. Istovremeno je sarađivala sa srpskim listovima i periodikom u Kanadi, objavljivala poeziju, prozu i književne eseje, te se uključivala u svaki važniji kulturni događaj srpske zajednice. Njene pesme prevedene su na više jezika – engleski, francuski, ruski, španski, arapski, rumunski i bugarski.
Foto: Z. Vujanović
Ona je jedan od osnivača Srpsko-kanadskog udruženja pisaca Desanka Maksimović u Torontu, koje je godinama okupljalo autore, pesnike, publiciste i ljubitelje književnosti. Kao dugogodišnja predsednica Udruženja, sve do 2016. godine, Katarina Kostić organizovala je književne večeri, predstavljanja knjiga i susrete stvaralaca, a uređivala je i zbornike i antologije. Sastavila je i zbornik Na talasima reči, objavljen povodom 30 godina rada Udruženja Desanka Maksimović.
Za višedecenijski rad dobila je više književnih i društvenih priznanja. Među njima se izdvajaju dve nagrade Matice iseljenika Srbije Rastko Petrović, iz 1996. i 1998. godine, nagrada Petar Kočić iz Diseldorfa, kao i dva priznanja Akademije Ivo Andrić, među kojima je i priznanje za životno delo 2012. godine. Za doprinos očuvanju srpske kulturne baštine, jezika i pisma 2008. godine uručena joj je Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Udruženje književnika Srbije dodelilo joj je krajem 2025. godine Povelju za životno delo, a početkom 2026. godine i Svetosavsko blagodarje.
Hronika kulturnog života u rasejanju
Knjiga Književna hronika iz rasejanja donosi tekstove koje je Katarina Kostić tokom godina objavljivala u štampi ili čitala na književnim susretima. U njima su ostali zabeleženi događaji, susreti i stvaralaštvo ljudi koji su, daleko od Srbije, čuvali srpsku reč i kulturni identitet.
Autorka je naglasila da ovu knjigu doživljava kao zaveštanje Srpsko-kanadskom udruženju pisaca Desanka Maksimović, čiji je osnivač i dugogodišnja predsednica bila. Na stranicama knjige prepliću se prikazi knjiga, zapisi o književnim večerima, portreti autora i svedočanstva o kulturnom životu srpske zajednice u Torontu.
U tekstovima Katarine Kostić ostali su tragovi susreta sa mnogim značajnim imenima srpske književnosti i kulture, među kojima su Desanka Maksimović, Momo Kapor, Aleksandar Tišma, Milorad Pavić, Miroslav Antić i drugi stvaraoci čija su gostovanja i dela predstavljani pred publikom u Torontu. Zato Književna hronika iz rasejanja nije samo zbir tekstova, već i zapis o jednom vremenu, o ljudima i o naporu da kultura opstane i kada je geografski daleko od svoje matice.
Kuba kao putovanje kroz vreme
Druga knjiga, Kuba – putopisni vremeplov, otkriva drugačiju stranu autorkinog stvaralaštva. Katarina Kostić je od 1977. do 2023. godine Kubu posetila oko trideset puta. Na ostrvo je odlazila kao turistkinja, akreditovana novinarka, ali i kao radoznala putnica koja je želela da ga upozna izvan uobičajenih razglednica i turističkih ruta.
Knjiga je nastajala tokom gotovo pet decenija i prati promene kroz koje su prolazili kubansko društvo, gradovi i ljudi. Autorka u putopisnim zapisima ne govori samo o pejzažima, ulicama Havane ili znamenitostima, već beleži razgovore, svakodnevni život, navike i atmosferu zemlje kojoj se neprestano vraćala.
U vremenu kada se putopisi često svode na kratke utiske, Katarina Kostić donosi knjigu nastalu iz dugog posmatranja i ponovnih susreta. Upravo zato Kuba – putopisni vremeplov ima vrednost ličnog svedočanstva – jedne književnice iz Toronta koja je godinama pratila život dalekog karipskog ostrva.
Foto: Z. Vujanović
Knjiga kao dar drugome
Promocija u Matici iseljenika imala je i posebnu humanitarnu notu. Katarina Kostić odlučila je da celokupan prihod od prodaje knjiga pokloni Udruženju samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom Plava školjka (Blue Shell).
Taj gest zaokružio je književno veče koje je bilo mnogo više od predstavljanja novih izdanja. U Beogradu su se tog dana sreli Šabac, Pariz, Toronto i Kuba – gradovi i prostori koji su obeležili život Katarine Kostić. A iznad svega ostala je njena uporna potreba da piše, okuplja ljude i čuva vezu između Srbije i njenih iseljenika.
Izvor: Rasejanje.info
