Novi nastavak serijala „Nikola Tesla: devet teza” donosi priču o sudaru dve naučne filozofije, Teslinom savezništvu sa Džordžom Vestinghausom i pobedi naizmenične struje koja je promenila svet. Od Edisonove laboratorije i „rata struja”, preko Nijagarinih vodopada i kule Vordenklif, do prijateljstva sa Markom Tvenom i tajne brojeva 3, 6 i 9 — slede teze otkrivaju Teslu između nauke, vizije i ličnih žrtava.
TEZA 4 EDISON, SUKOB FILOZOFIJA
Edisonova fabrika gudi negde u pozadini grada, ali u Teslinoj laboratoriji je tiho, samo zvuk struje koja se kreće kroz bakar, i dva čoveka koji se ne slažu skoro ni o čemu, sem u tome da nešto veliko upravo stvaraju.
Tesla je tih meseci radio i danju i noću, eksperimentišući sa Edisonovim dinamo mašinama. Godinama kasnije, prisećajući se tog perioda, opisao je čoveka za kog je radio sa čudnom mešavinom divljenja i blage ironije:
„Ako bi Edison tražio iglu u plastu sena, prionuo bi odmah sa marljivošću pčele da pregleda slamku po slamku dok ne nađe predmet potrage. Bio sam žalostan svedok takvog postupanja, znajući da bi malo teorije i računanja uštedelo devedeset posto njegovog rada”.
Edison, sa svoje strane, nikad nije krio svoju filozofiju, kasnije će postati jedna od najcitiranijih rečenica u istoriji nauke: „Genije je jedan posto inspiracija, devedeset devet posto perspiracija”.
Dva čoveka, dva sveta. Jedan veruje da se istina nalazi računanjem unapred. Drugi veruje da se nalazi pokušajem, greškom, i ponovnim pokušajem, hiljadu puta ako treba.
Istorija će im dati oboma za pravo, na svoj način. Ali tu, u toj laboratoriji, 1884, oni su samo dva čoveka koja jedan drugog ne razumeju potpuno, i koja će se, nekoliko godina kasnije, sukobiti oko nečeg mnogo većeg od igle u plastu sena: oko toga čija struja će osvetliti svet.
TEZA 5 NAJPRODUKTIVNIJI PERIOD, RAT STRUJA, VODOPAD, KULA
Posle raskida sa Edisonom, Tesla je kratko pokušao sam, čak i kopao rovove za dva dolara dnevno da preživi, dok mu niko nije verovao. Onda ga je čuo Džordž Vestinghaus, čovek koji je već vodio sopstvenu bitku sa Edisonom oko toga čija struja će napajati Ameriku. Vestinghaus je kupio Teslin patent za naizmeničnu struju, dao mu sopstvenu laboratoriju, i učinio nešto što Edison nikad nije, poverovao mu pre nego što je dokaz stigao.
Rat struja koji je usledio nije bio metafora. Edison je, da bi pokazao koliko je naizmenična struja navodno opasna, sredio da prvo pogubljenje strujom u istoriji Amerike, na električnoj stolici, bude izvedeno na Vestinghausovom AC sistemu, 1890. Ali javnost se nije uplašila onako kako je Edison računao. 1893, na Svetskoj izložbi u Čikagu, baš Vestinghaus i Tesla osvetljavaju ceo sajam, ne Edison.
A onda dolazi ono što je dečak u Smiljanu obećao majci. „Ići ću u Ameriku i pretvoriti snagu vodopada u svetlost”, rekao je, kažu, svom ujaku, mnogo pre nego što je iko mogao da pretpostavi da će se to ikad ostvariti. 1893, Vestinghaus dobija ugovor da iskoristi snagu Nijagarinih vodopada. 16. novembra 1896, prekidač se uključuje, i grad Bafalo, dvadeset šest milja daleko od vodopada, postaje prvi grad na svetu napajan hidroelektričnom energijom prenetom na daljinu. Rat struja je, tog dana, praktično završen. Čak je i sam Edison, tiho, počeo da prebacuje sopstvene sisteme na naizmeničnu struju.
Ono što malo ko zna: Tesla je, u trenutku kad je Vestinghaus bio na ivici finansijskog sloma zbog tog istog rata, pocepao sopstveni ugovor o autorskim pravima, ugovor koji bi ga, da je ostao na snazi, učinio jednim od najbogatijih ljudi na svetu. Učinio je to da spase čoveka koji mu je prvi poverovao.
Ali pobeda u ratu struja nije bila kraj njegove ambicije. 1901, sa novcem J. P. Morgana, Tesla počinje da gradi nešto mnogo veće od bilo koje fabrike, kulu Wardenclyffe na Long Ajlendu, visoku skoro šezdeset metara, zamišljenu da bežično prenosi energiju i poruke preko čitavog Atlantika, besplatno, svima. Morgan je verovao da finansira radio-konkurenciju Markoniju. Tesla je, u stvari, sanjao mnogo dalje, svet u kome bi struja putovala kroz vazduh, bez žica, bez granica, dostupna svakome.
Markoni je stigao prvi. Morgan je povukao podršku. Tesla je slao pismo za pismom, moleći za još novca, obećavajući da će njegov sistem nadmašiti sve što Markoni ima, uzalud. Gradnja je stala 1906. Kula je stajala prazna, neisplaćena, dok nije srušena za staro gvožđe 1917, da bi se makar deo Teslinih dugova pokrio.
Čovek koji je osvetlio Bafalo, koji je pobedio u ratu koji je odlučio kako će čitav svet dobijati struju, umro je bez ijednog centa od tog rata, jer ga je svojom rukom poklonio, i bankrotirao pokušavajući da svetu pokloni nešto još veće.
TEZA 6 TVEN, I BROJEVI KOJI GA PRATE
Devet meseci, vezan za krevet, na granici između života i onoga što dolazi posle. To je dugo vreme za um koji se inače nikad ne zaustavlja. Društvo mu je, u tim mesecima, pravio jedan pisac sa druge strane okeana, rane knjige Marka Tvena, koje je čitao iznova i iznova dok je telo odlučivalo da li će preživeti. Godinama kasnije, rekao je da veruje da mu je baš to čitanje pomoglo da izdrži.
Preživeo je. Devet meseci bolesti, devet meseci kao da je nešto u njemu moralo da prođe kroz potpunu tamu pre nego što se ponovo rodi, vaskrsne, ako je reč prejaka, onda makar vrati sebi telo dovoljno snažno da ispuni obećanje dato ujaku.
Kad se konačno upoznao sa živim Tvenom u Americi, prijateljstvo je došlo lako, kao da je već postojalo. Tesla mu je pokazivao eksperimente, struju koja prolazi kroz telo bez da opeče, svetlost bez sijalice. Tven je gledao, pitao, i postao jedan od prvih javnih branilaca njegovog rada. O indukcionom motoru rekao je jednostavno: „Najvredniji patent od telefona”
A negde u tim istim godinama, oni koji su ga poznavali počeli su da primećuju navike koje su izgledale čudno, gotovo opsesivno. Tri kruga oko zgrade pre nego što bi ušao. Osamnaest salveta na stolu pre obroka, broj deljiv i sa tri, i sa šest, i sa devet. Hotelske sobe, uvek, samo one čiji broj je deljiv sa tri.
Postoji rečenica koja mu se često pripisuje, da bi onaj ko zna „veličanstvenost brojeva 3, 6, 9” imao ključ univerzuma. Istoričari nisu pronašli dokaz da ju je ikad zaista izgovorio ili zapisao. Ali matematika, bez ičije izjave, sama kaže nešto čudno: pomnožite bilo koji broj sa devet, koliko god veliki bio, svedite cifre na jednu, uvek se vraćate na devet. Stari Egipćani su taj broj smatrali brojem potpunosti. U hinduizmu predstavlja kraj jednog ciklusa. U Kini, broj careva.
Devet meseci bolesti. Devet godina od trenutka kad mu Lazina poruka stiže do trenutka kad piše pismo Matici srpskoj. Sveća koja ne može da gori na dva kraja. Možda je opsesija brojevima bila samo um koji traži red u haosu sopstvene bolesti i gubitaka. Ili je, možda, znao nešto što nismo shvatili kako da pitamo.
Foto obrada/dorada: D. Madjerčić
Za portal Rasejanje.info Dušan Madjerčić – https://www.patreon.com/DukeNiko
