Šesta Šetnja sećanja posvećena Diani Budisavljević i njenim saradnicima održana je 20. septembra u Inzbruku, njenom rodnom gradu. Od Srpske pravoslavne crkve do njenog porodičnog groba na Zapadnom gradskom groblju okupio se do sada najveći broj učesnika ove memorijalne akcije koju je 2021. pokrenula Srpska pravoslavna omladina Inzbruk – SPOJI.
Nakon liturgije i molebana za početak školske godine, učesnici su krenuli ulicama Inzbruka prema grobnici porodice Obekser, pod svodom broj 48, gde je Diana Budisavljević sahranjena. Kod groba su položeni cveće i zapaljena sveća u znak zahvalnosti humanitarki koja je, zajedno sa saradnicima, tokom Drugog svetskog rata organizovala spasavanje dece iz ustaških logora NDH.
Foto: arhiva Spoji
Među učesnicima su, pored parohijana, predstavnika srpskih udruženja i kulturno-umetničkih društava iz Tirola, bili članovi Dajanine porodice iz Austrije, kao i ljudi čije su porodice neposredno povezane sa njenom akcijom spasavanja. Posebnu težinu skupu dalo je ponovno prisustvo njenog praunuka Leonarda Rašice, koji je iz Brazila došao u Inzbruk.
Organizatori su podsetili da šetnja nije samo sećanje na jednu izuzetnu ženu, već i na njene saradnike, na stradalu decu i na sve ljude koji su pomagali da se iz logora izvede što više mališana. U tom duhu, skup je prerastao u javni čin zahvalnosti i opomene da ljudskost mora ostati snažnija od zaborava.
Diana Budisavljević, rođena Obekser u Inzbruku 1891. godine, živela je u Zagrebu kada je započela svoju humanitarnu akciju. Sa saradnicima je organizovala pomoć, oslobađanje i zbrinjavanje dece, uglavnom srpske, zatočene u logorima u okviru ustaškog režima. Vodila je opsežnu kartoteku sa podacima o deci, želeći da ona, kada se rat završi, pronađu put do svojih porodica.
Upravo je porodična grobnica u njenom rodnom gradu, do koje svake godine vodi Šetnja sećanja, postala mesto na kojem se spajaju lična porodična istorija i šira kultura pamćenja. Od 2021. godine SPOJI okuplja ljude koji Dianino delo ne žele da prepuste samo udžbenicima i godišnjicama, već ga iznova vraćaju među ljude – korakom, pričom i tišinom pred grobom.
Foto: arhiva Spoji
Praunuk piše knjigu
Leonardo Rašica, Dianin praunuk, već godinama istražuje život i humanitarnu akciju svoje prabake. Njegova veza sa tom pričom nije samo porodična: putovao je kroz Srbiju, Hrvatsku i Austriju, razgovarao sa istoričarima i susretao se sa ljudima čiji su životi povezani sa Dianom Budisavljević.
U Inzbruku je govorio o knjizi koju priprema i koju namerava da završi 2027. godine. U središtu njegovog istraživanja nije samo veliki podvig spasavanja dece iz logora, već i Dianina uporna želja da ona posle rata pronađu svoje roditelje, braću, sestre i prvobitne porodice.
Rašica podseća da je Diana zato vodila preciznu kartoteku – beležila je imena, mesta porekla, datume rođenja i sve podatke koji bi jednog dana mogli da pomognu pri prepoznavanju i ponovnom spajanju porodica. Za njega, to je drugi, često nedovoljno istaknut deo njenog dela: dete nije bilo spaseno samo onda kada je izvedeno iz logora, već onda kada mu se omogući da se vrati svojim korenima.
Njegovo prisustvo u Inzbruku i najavljena knjiga daju nov život sećanju na Dianu Budisavljević. Priča koja je dugo bila prećutkivana ili samo delimično ispričana danas dobija i glas potomka koji joj pristupa sa porodičnom bliskošću, ali i odgovornošću prema onima čiji životi i dalje čekaju da budu do kraja razumeni.
Vladimir Vlajić, ispred udruženja SPOJI je kod groba Diane Budisavljević podsetio da je Šetnja sećanja pokrenuta kako bi se u Inzbruku svake godine čuvala uspomena na Dianu i njene saradnike, ali i odala pošta svim žrtvama Drugog svetskog rata.
„Želimo da pokažemo koliko nam je važno živo sećanje na Dianu i njene pomagače, jer je ona, zajedno sa svojim podržavaocima, spasila na hiljade dece iz logora smrti ustaškog režima”, poručio je Vlajić, naglašavajući da se kultura sećanja održava upravo kroz ovakve susrete, razgovore i zajedničko odavanje pošte.
Izvor: Rasejanje.info
