Novinar, spiker i glasovni umetnik iz Loznice Milinko Mile Vasiljević učinio je svoju zbirku interpretacija srpske poezije slobodno dostupnom na platformi Wikimedia Commons. Audio-zapisi stihova naših najpoznatijih pesnika sada mogu besplatno i legalno da se slušaju, preuzimaju i koriste u obrazovne i kulturne svrhe.
U digitalnoj zbirci nalaze se interpretacije pesama Jovana Dučića, Alekse Šantića, Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa, Laze Kostića, Đure Jakšića, Dušana Vasiljeva i Jovana Jovanovića Zmaja. Među dostupnim snimcima su Dučićeva „Pesma ženi”, Šantićeva „Emina”, Kostićeva „Santa Maria della Salute”, Rakićeva „Iskrena pesma”, Disove pesme „Možda spava” i „Naši dani”, kao i Jakšićeva „Otadžbina”. Na Vikimedijinoj riznici trenutno je u kategoriji posvećenoj Milinku Vasiljeviću dostupno 33 fajla, među kojima su audio-zapisi i fotografije sa snimanja.
Glas kao deo kulturnog nasleđa
Vasiljević za medijski portal Rasejanje.info rekao da odluka da snimke ustupi javnosti nije nastala odjednom, već kao rezultat njegovog dugogodišnjeg profesionalnog rada i odnosa prema jeziku, književnosti i kulturnom nasleđu.
„Glas nije samo sredstvo komunikacije, već i snažan instrument očuvanja identiteta”, navodi Vasiljević, objašnjavajući da nije želeo da snimljene interpretacije ostanu zatvorene u ličnoj arhivi ili ograničene komercijalnim okvirom.
Svoj profesionalni put veže za Loznicu i kraj u kojem je odrastao, a posebno ističe činjenicu da je prva slova učio u Vukovoj spomen-školi u Tršiću. Upravo je ta veza sa jezikom i zavičajem bila jedan od motiva da se posveti pravilnom govoru, dikciji i zvučnoj interpretaciji književnih dela.
Materijal za škole i porodice
Slobodno dostupna zbirka može biti korisna učenicima, nastavnicima dopunskih škola srpskog jezika, kulturnim udruženjima, bibliotekama i porodicama u rasejanju. Deca koja odrastaju izvan Srbije mogu kroz slušanje poezije da se susretnu ne samo sa poznatim stihovima, već i sa melodijom, ritmom i pravilnim izgovorom srpskog jezika.
„Ove snimke zamišljam kao most između domovine i rasejanja”, naglasio je Vasiljević. Prema njegovim rečima, oni mogu da posluže kao dodatni nastavni materijal, ali i kao podsticaj da se književnost sluša i doživljava zajedno – kod kuće, u dopunskoj školi ili na radionicama kulturnih društava.
U izboru pesama posebno mesto imaju teme ljubavi, prolaznosti, zavičaja i pripadnosti. To su motivi koji mogu biti bliski ljudima koji žive između zemlje porekla i novog doma, a vezu sa jezikom i kulturnim nasleđem čuvaju kroz porodične priče, knjige i uspomene.
Značaj slobodnog pristupa
Vasiljević je snimke postavio pod slobodnom Creative Commons licencom, čime su uklonjene finansijske i administrativne prepreke za njihovo korišćenje. To znači da materijal može da pronađe i koristi svako ko poštuje uslove navedene uz licencu na platformi Wikimedia Commons.
„Želeo sam da uklonim svaku prepreku između pesnika, mog glasa i slušaoca”, ističe Vasiljević. Njegova namera je da snimci budu jednako dostupni profesoru u Beču, učeniku u Sidneju, bibliotekaru u Čikagu ili ljubitelju poezije u Beogradu.
Projekat je značajan i zbog pristupačnosti za slepe i slabovide osobe, kojima zvučni sadržaji često predstavljaju najneposredniji način susreta sa književnim delima. Vasiljević je 2024. godine, zajedno sa pesnikom Igorom D. Markovićem, pokrenuo humanitarni audio-projekat „Kad reči ožive”, namenjen upravo slepim i slabovidim korisnicima.
Audio-arhiva Milinka Mileta Vasiljevića dostupna je na Wikimedia Commons, gde se zbirka može pretraživati po autorima i naslovima pesama.
Izvor: Rasejanje.info
