Bogat kulturno zabavni program u Karslrueu povodom obeležavanja 50 godina postojanja Eparhije, 800 godina autokefalnosti SPC, slave Eparhije i velikog osvećenja hrama

Centralna proslava obeležavanja 50 godina postojanja Eparhije diseldorfsko-nemačke, 800 godina obeležavanja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve (SPC), slave eparhije Sveti Nikolaj Žički i veliko osvećenje hrama Prepodobne majke Paraskeve, nastavljeno je uz slavski obred i veliko narodno veselje u Rajnštrand hali. Prisustvovalo je između 900 i 1000 osoba iz svih delova Nemačke, a ponajviše iz pokrajine Baden-Virtemberg. Došao je i veliki broj starijih ljudi, koji su se jedva kretali, ali je njihova želja, da na ovaj veliki dan budu u hramu, bila jača od bilo kakvih bolova.

U Rajnštrand hali, pred početak kulturno-zabavnog programa, otac Danilo Radmilović iz Diseldorfa osveštao je slavska obeležja. On je prerezao slavski kolač sa ktitorima hrama, bračnim saputnicima Slavicom i Goranom Lukićem iz Epingena i Snežanom i Vinkom Mainovićem iz Karlsreua. Obraćajući se prisutnima u hali, Episkop diseldorfski i nemački Grigorije istakao je, da je slava simbol srpskog jedinstva i da bi trebali da joj ostanemo verni.

„Razgovarao sam nedavno sa jednim mudrim čovekom od 90 godina, koji je prošao celi svet. Pitao sam ga kako srpski narod može da bude jedinstven? Taj starac mi je rekao, da je još od Svetog Save, pa sve do danas, jedino srpska slava uspela da bude i ostane simbol jedinstva našeg naroda … zato moramo da ostanemo verni svojoj slavi i Svetom Savi i našem Svetom Nikolaju Žičkom“ (zaštitniku eparhije), poručio je Vladika Grigorije.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, koja je česta gošća u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, ponovila je da ja važno očuvati identitet. Ona je ponovo poručila, da je Republika Srpska kuća za sve Srbe, ma gde bili. „Mnogo puta sam bila sa našim ljudima u inostranstvu. Svaki put bih shvatila da je crkva najvažnije mjesto njihovog okupljanja i mjesto gdje se čuva identitet, tako da sam vladikama i sveštenicima zahvalna na tome. Voljela bih da smo svi zajedno u Republici Srpskoj i Srbiji, ali gdje god živjeli, vi ste dio Republike Srpske“ podvukla je predsednica Cvijanović, poručivši Srbima, ne samo u Nemačkoj već i svetu, da poštuju zakone i države u kojima žive, „ali da uvek budu ponosni na sebe i svoje porijeklo, da nikad ne zaborave da postoji mjesto gdje pripadaju“.

„Republika Srpska je kuća za sve nas, koju ćemo čuvati i graditi. Živjela Republika Srpska, živjela Srbija“ poručila je na kraju predsednica RS Željka Cvijanović.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u vladi Republike Srbije Mladen Šarčević je podvukao, da je zadatak srpskih vlasti da brinu o svojima, gde god se nalazili i živeli. „Ima nas van Srbije skoro koliko i u Srbiji. Želim da jednog dana ove granice nestane i da shvatite da su Srbija i Srpska države u usponu, bez obzira ko ih vodio, i da postoje dobre namere i pokušaji da budemo uspešni i da vaši unuci mogu da izaberu gde da žive“ dodao je za Šarčević, istakavši da vrlo dobro razume kako se živi u rasejanju, s obzirom da je i njegov otac šezdesetih godina prošloga veka radio u Štutgartu i da je bio deo dijaspore.

Nakon liturgije priređena je i trpeza ljubavi uz bogat kulturno-umetnički program. Nastupili su etno-grupa Čuvari iz Beograda, glumac Tihomir Arsić, guslar Ilija Paldrmić, epski pesnik Božidar Mićanović Pivljanin, solistkinja Dalila Đelić uz pratnju Maje Vučković, folklorne grupe iz Raštata, Frajburga, Fridrihshafena, Karslruea i Filingena. Za muzički deo programa bio je zadužen pevač Ivan Kukolj Kuki, pevačica Dijana i muzičari Rajko i Likar. Pravo iznenađenje priredili su sveštenici SPC iz rasejanja, otpevavšvi zajedno pesmu „Tamo daleko“.

Vladika Grigorije je u više navrata pohvalio sveštenika Škorića, ističući da je on pravi primer kako uz odličnu organizaciju i sa dobrom motivacijom svojih parohijana može da se postigne sjajan rezultat. Podsećanja radi, pre nepunih sedam godina otac Aleksandar je ne samo kupio hram, već ga kompletno renovirao, opremio, oslikao i uredio dvorište koje obuhvata „mali park“ od 8500 kvadratnih metara.

Otac Škorić u svom skromnom maniru ističe da je sve to bilo moguće zahvaljujući vernom narodu, koji je podržao ideju, od ranije da i Srbi u Karlsrueu dobiju svoju bogomolju – i dobili su je na radost svih i opremili tako da će zasigurno mnogo Srba iz drugih krajeva Nemačke i Evrope dolaziti da je posete.