Obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Na današnji dan, 15. septembra, ne samo u Srbiji i Republici Srpskoj već i svuda gde je srpsko rasejanje obeležen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.  Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave država Srbija pokrenula je kampanju kojom je pozvala svoje građane ne samo u Srbiji i regionu već i u rasejanju da istaknu i pozdrave zastavu.

U spotovima povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave objavljenim na Jutjub stranici Ministarstva spoljnih poslova akademik Dušan Kovačević, glumac Petar Božović i Milan Vasić, uz „Marš na Drinu“ koji se čuje u pozadini, podsećaju na slavnu srpsku istoriju.

„Nosili su je najbolji i najsmeliji. Branili su je životom i ni jedna nije pala u ruke neprijatelja. Naši preci su na Solunskom frontu sa njom na čelu oslobodili otadžbinu. Danas je ona naš ponos, svuda gde kuca srpsko srce i gde se čije srpsko ime. Srpski narod je jedan i nedeljiv i naša prošlost i budućnost je zajednička, 15. septembar je naš dan – dan Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Sa nama je kada se veselimo i kada slavimo pobede. Zato što smo ponosni na ono što jesmo. Za pretke i potomstvo. Za prošlu i buduću slavu razvijmo trobojku”.

Današnji dan Republika Srpska i Srbija obeležile su zajednički praznik, u znak sećanja na dan kada je u Prvom svetskom ratu 1918. godine probijen Solunski front. Toga dana slavni srpski junaci jurnuli su u slobodu i oslobodili otadžbinu, donevši slobodu skoro svom srpskom narodu na Balkanskom poluostrvu.  15.  septembra 1918. godine vojska Kraljevine Srbije probila je Solunski front i, zajedno sa američkom intervencijom na Zapadnom frontu, ključno doprinela završetku Prvog svetskog rata. „Šezdeset dve hiljade srpskih vojnika odlučilo je o ishodu rata. Sramota!“ To je napisao nemački car Viljem II Hoencolern (1888-1918) u hitnom telegramu bugarskoj Vrhovnoj komandi.

Sam udar, kojim je probijen front, neposredno su izvršili pripadnici čuvenog 11. pešadijskog puka Karađorđe Šumadijske divizije, na pomenutom sektoru Dobro polje—Veternik—Kozjak. 11. pešadijski puk Karađorđe popunjavali su vojnici sa regrutnog područja iz okoline Kragujevca, Topole i Aranđelovca.

U francuskim vojnim izveštajima ostalo je zapisano da srpski odredi marširaju i po 17 sati dnevno, da ih teško sustiže i konjica i da bugarski vojnici pred njima beže i bacaju oružje. Srpsku državu i vojsku su tada svi otpisali, nisu računali na srce srpskog vojnika i želju da oslobodi svoju otadžbinu. 62 000 naših vojnika je jurišalo bez prestanka ka osvajanju slobode, pa je tim povodom i nastala krilatica „Bežite živi, idu mrtvi“. Kada je proboj konačno počeo, srpsku vojsku više niko nije mogao da zaustavi!

Koliku je svetinju za naš narod predstavljala zastava, govori činjenica da je 30. novembra 1911. godine kralj Petar I uručio komandantima pukova 51 pukovsku zastavu. Sve te zastave su prošle kroz razne bitke tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata i nijedna nije zaplenjena. Uprkos izmeštanju vojske i države, uprkos najvećim stradanjima kroz koje je naš narod nijedna zastava nije zarobljena!

U čast srpske vojske u Prvom svetskom ratu, američki predsednik Vudro Vilson učinio je presedan i naredio da se okači srpska zastava na svim javnim institucijama u Sjedinjenim Američkim Državama. Tako se srpska zastava zavijorila i na Beloj kući.

Raspored boja na srpskoj zastavi prvi put je određen Sretenjskim ustavom iz 1835. godine. Prema prvom ustavu Kneževine Srbije, ova zastava je trebalo da bude crvena, bela i čelikasto-ugasita, odnosno, plava. Ipak, ubrzo je usvojen novi predlog, koji je kasnije prihvaćen kao simbol jedinstva svih Srba, crveno-plavo-bela srpska trobojka.