Sećanje na Pokret nesvrstanih zemalja iz ugla Vere Gregović iz Štutgarta

Iako je prošlo mesec dana od obeležavanja 60 godina od prvog zasedanja Pokreta nesvrstanih, rođena Beograđanka Vera Gregović, koja pola veka živi u Štutgartu, rešila je, da sa čitaocima portala Rasejanje.info podeli svoje sećanje na obeležavanje prvog Pokreta zasedanja nesvrstanih Beogradu. Kako je tada kao đak četvrtog razreda osnovne škole doživela taj dan i domaći zadatak o kralju Maroka Hasana II i kako ju je put naneo u Rabat, gde počiva ovaj veliki državnik. Uživajte u divnom sećanju i javite Vaše.

„Septembar 1961. – oktobar 2021. Prošlo je punih šezdeset godina od prvog zasedanje nesvrstanih a meni su sve slike iz tog perioda još pred ocima. Četvrti razred osnovne škole u Beogradu. Učitelj Milivoje Golubović. Osnovna škola tada Braća Ribar danas Kralj Petar I, blizu Brankovog mosta. Sa našim učiteljem Milivojem Golubovićem i zastavicama u rukama dočekivali smo goste, predsednike nesvrstanih država. Nekako tih dana ceo Beograd pa i cela tadašnja Federativna Narodna Republika Jugoslavija bila je u znaku konferencije nesvrstanih. Sa raznih panoa osmehivali su nam se Tito, Nehru i Naser.

Možda se svega toga ne bih ni setila da nisam pre dve godine sedela u avionu za Rabat. Setila sam se davne konferencije nesvrstanih i mog tadašnjeg domaćeg zadatka. Ispred Narodne skupštine bili su postavljeni veliki panoi sa slikama svih predsednika koji su bili prisutni na konferenciji.

Učitelj je svakome od nas rekao da napišemo po nekoliko rečenica sa panoa. Meni je dopao kralj Hasan II, kralj Maroka. Nekako od tog perioda na svaki pomen Maroka meni je lično ta zemlja uvek bila vezana za kralja Hasana II. Nije ni čudo da sam po mom dolasku u Rabat odmah izrazila zelju da vidim mauzolej gde je sahranjen kralj Hasan. Naravno moji domaćini izašli su mi u susret. Počiva pored oca Mohameda V. Veličanstveno. Stala sam ispred njegove slike i ispričala mu da sam o njemu pisala.

Nekako mi se učinilo da ni ta 1961. godina nije bila u nekoj davnoj prošlosti nego tu negde tek pre par godina. Dobro je što smo se ovog značajnog datuma setili opet. Da li su nesvrstane zemlje uspele da u svetu održe ravnotežu i ostanu stvarno nesvrstane, to neka ipak istorija pokaže. A o Maroku toj divnoj zemlji, dobrim ljudima, ukusnim jelima i nemirnom Atlantiku može se još puno pisati. Moja secanja su još uvek sveža a srce me vuče da još jedanput posetim tu predivnu zemlju. I stvarno hoću.“ – Vera Gregović