Foto: arhiva M. Lopušina
Nedavno je bio 29. novembar, koji neki Srbi Jugosloveni i danas smatraju za svoj praznik. I obeležavaju ga kao Dan republike bivše SFRJ. Albanci, takođe, smatraju 29. novembar za svoj praznik. I obeležavaju ga kao Dan zastave Albanije. Običan srpski narod u otadžbinskim zemljama 29. novembar najviše pamti po svinokolju, jer se za Dan republike nije radilo tri dana, pa su građani mogli da odu u zavičaj ili u tazbinu, da pastrime i spremaju svinjsko meso za zimnicu.
Pitam se šta će danas nekim srpskim ljudima i nekim srpskim medijima obeležavanje tog 29. novembra, Dana republike, koja je bila jugoslovenska država, a ne srpska. I koja je uništila Jugoslaviju. Kralj Aleksandar Karađorđević je stvorio Kraljevinu Jugoslaviju kao državi svih Srba na Balkanu. Mi Srbi je nismo sačuvali, već smo dozvolili da se raspadne i da se srpske teritorije nje okupiraju, a narod srpski prisvoji.
Josip Broz Tito je 1941. godine nasledio kraljevsku Jugoslaviju, i narod Jugoslovena, koji je stvorio kralj Aleksandar. Među tim Jugoslovenima je 60 odsto njih bilo srpskog porekla. U FNRJ i SFRJ drug Tito je stvarao od Srba Jugoslovene i izvozio ih u evropsku dijasporu kao jeftinu radnu snagu i kao Jugoslovene. Tamo, u Evropi su stvarani od 1968. godine jugoslovenski klubovi i udruženja, koji su, na primer, u Austriji postojala do 1998. godine.
Skoro osam decenija Srbi nisu bili svesni svog srpskog nacionalnog bića i bili su Jugosloveni. To nepoznavanje sopstvenog nacionala i manjak svesti o srpstvu, kao nacionalnom pokretu, doveli su do kraha srpske nacionalne ideje do početka devedesetih godina prošlog veka. A potom je došlo do pokrštavanja Jugoslovena, rađanja kvazi srpske ideje i srpskog nacionalizma, koji se u nekim slučajevima pretvorio u ratne zločine u ime srpstva.
Šta čini svest o srpskom nacionalnom biću? Prihvaćena i uzvišena pripadnost srpskom narodu, njegove nacionalne karakteristike kao što su poštenje, pravdenosti, hrabrost, humanost. Svest čini i srpska država i državnost, srpski jezik, pismo i kultura, srpska tradicija i baština. I pravoslavno verovanje u crkvi, koja može biti pravoslavna, ali može biti i srpsko muslimanska, i srpsko katolička, kao što je bila u Sarajevu ili u Dubrovniku.
Srbin je prvo nacionalno biće, a potom versko. Svest o srpskom nacionalnom biću čine i istorijska saznanja o sopstvenom narodu, o srpskim zemljama i njenim prvim i narednim vladarima i velikanima, o srpskim tragovima širom planete, o svim Srbima sveta, u matici i u rasejanju, o potrebi da se sve srpsko štiti, razvija i jača kroz slogu srpskog naroda.
Da li mi kao narod danas imamo razvijenu i jedinstvenu svest o srpskom nacionalnom biću? Nemamo u potpunosti, jer o tome nas nisu učile škole i fakulteti u vreme Broza, a ni posle njega. Ako pogledamo naš javni život, našu kulturu i našu javnost oblikuju informacije Zapadnog sveta, Amerike i Evrope, a ne Srbije. Imamo televizijske kanale u kojima se ne govori o srpstvu. U sportskom programu dominiraju NBA i Primer liga, a nema prenosa nacionalnih srpskih takmičenja. U medijima se više javlja i piše o smrti britanske pop pevačice, nego li o životu, radu i smrti srpskog akademika.
Da, mi nemamo visoku svest o srpskom nacionalnom biću, jer se lako i brzo uzimanjem državljanstva stranih zemalja pretvaramo u Austrijance i Amerikance. Neki Srbi veruju da su Austrija ili SAD bolje države za njih od Srbije. A u nekim stranim zemljama znači da uzimanjem njenog državljanstva, brišeš srpsko državljanstvo. Brišeš svoje poreklo, svoje nacionalno biće.
-Ja sam Srbin! Ja sam Srpkinja! Ovo mi Srbi treba uvek i ma gde bili glasno da govorimo prijateljima, poznanicima, strancima. Tako će najbolje na nas razumeju i da nas cene. Tako ćemo glasno govoriti o svom nacionalnom biću i o svojoj naciji.
Srpski narod ima divnu izreku – samo sloga Srbina spasava! Treba raditi neprestano na njenom ostvarenju u realnom životu. Mi moramo uvek da budemo složni, jedinstveni i jaki da bismo očuvali svoje nacionalno biće. I da bismo ga razvijali u današnjim vremenima kada je puno drugih zemalja i ljudi protiv srpskog naroda. Potrebno je da i država i crkva saborovanje Srba pretvore u svoj projekat razvoja i budućnosti srpskog nacionalnog bića. Da srpstvo bude uvek iznad svih interesa pojedinaca i društva, iznad ličnih aspiracija. Jer samo složni bićemo uspešni u izgradnju naše budućnosti.
Što bi rekao naš srpski zet Arno Gujon: „Srbin biti nije lako, ali to ne može biti svako!“
