Akcija učenika Srpske škole u Štutgartu i OŠ „Dušan Jerković“ iz Inđije

Razmena čestitki stvorila mnogo prijateljstva

Tokom poslednje četiri godine bilo je dosta saradnje među đacima Srpske dopunske škole iz Štutgartu, u kojoj radi profesorka nemačkog jezika Tatjana Popović i njene matične škole „Dušan Jerković” u Inđiji. Učenici obe škole su pisali zajedno roman, imali nekoliko zajedničkih humanitarnih akcija za Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici u Beogradu, posećivali su jedne druge i učestvovali na zajedničkim takmičenjima u Srbiji.

Jedna od poslednjih u nizu akcija, nazvana „Nebitno gde se nalazimo, uvek smo pod istim nebom“, bila je pisanje čestitki povodom dva velika hrišćanska praznika – Božića i Uskrsa. Projekat se završava proslavom Vidovdana u Štutgartu. Akademiju su organizovali nastavnici Srpskih dopunskih škola u Baden-Virtembergu. Učenici Srpske škole iz Štutgarta, kojima predaje Tatjana Popović, aktivno su učestvovali u obeležavaju Vidovdana kroz Vidovdansku akademiju. Zbog početka raspusta đacima u Srbiji je takva manifestacija nepoznata, jer je nemaju pa će se učenici škole „Dušan Jerković“ sa njom upoznati preko drugara iz Štutgarta. „Materijal sa ove svečanosti će biti poklon učenicima u Inđiji za dan škole u septembru“ istakla je profesorka Tatjana Popović.

Inicijator projekta „Nebitno gde se nalazimo, uvek smo pod istim nebom“ je Tatjana Popović. Njen cilj je bio povezivanje dece iz rasejanje i matice, stvaranje novih prijateljstava dece različitih sredina koja imaju jedno zajedničko – maternji jezik. Profesorka Popović ne bi uspela u svojoj misiji da tu njenu ideju nije podržala dugogodišnja koleginica Nataša Milivojević, pedagog u osnovnoj školi „Dušan Jerković“, pa su njih dve bile i koordinatorke ove akcije, svaka sa svoje strane. One se nadaju da će i ovim projektom prijateljstva dece ostati večna i prava, posebno kada deca postanu malo starija. „Da razdaljina između dva grada, dve države ne prestavlja prepreku za stvaranje prijateljstva, nije nepoznato. Ali, kada se ti mnogobrojni kilometri istope pred umetničkim stvaralaštvom najmlađih, koji i jesu osnov svih životnih pregnuća duha, tada shvatimo da su mladi ti koji stvaraju upravo ta večna i prava prijateljstva i svojim stvaralaštvom pomeraju granice“, istakle su profesorke Tatjana Popović i Nataša Milivojević.

Obe koordinatorke ove projektne aktivnosti su pošle od pretpostavke da decu iz dve različite države, ali istog maternjeg jezika povežu kroz zajedničku projektnu aktivnost – pravljenje i pisanje čestitki. Čestitke koje su stigle iz Štutgarta bile su namenjene prvacima iz Inđije. „Čin primanja čestitki je bio veoma radostan za đake prvake u Inđiji. Sva deca iz obe škole su aktivno bila uključena, kao i učitelji prvaka osnovne škole i dece iz područnog odeljenja. Osim radosti bilo je i iznenađenja. Deca su reagovala iskreno i istog momenta su poželela da uzvrate na sličan način“ ispričala je pedagog Milivojević.

Tako su mališani iz Inđije za Uskrs želeli da uzvrate čestitkama. Nakon upoznavanja sa velikim hrišćanskim praznikom kroz pesme i igre, prvaci su spremili svoje „darove“ za svoje drugare u Štutgartu. „Čestitke su osim simbola Uskrsa sa sobom ponele mnogo pozdrava, lepih želja drugarima, a sve u nadi da će se i ti drugari osećati srećno i zadovoljno kao što su se i sami osećali u toku novogodišnjih praznika“, rekla je Nataša Milivojević.

„Deca umeju da u svoj rad unesu mnogo ljubavi i truda. To su i ovoga puta pokazala. Namera je bila, kako projektna nastava i nalaže, da krajni proizvod ima svoju vrednost. Izrađene božićne i uskršnje čestitke kao i pokloni imaju zaista ogromnu vrednost i mi smo veoma srećni zbog svega ovoga“, istakla je Tatjana Popović iz Srpske dopunske škole u Štutgartu.