Nova pozorišna uloga Vere Gregović u pozorištu JES u Štutgartu u delu Radionica iz kućne perspektive

U Štutgartu, u pozorištu Junges Ensemble Stuttgart (JES) ponovo su se predstavili glumci amateri, među kojima je bila i naša državljanka Vera Gregović. Kao što smo najavili ona je za još šest svojih kolega – seniora učestvovala u delu režisera Hanesa Mihla – Radionica iz kućne perspektive.

Kako im je bilo u vreme korone dok nisu mogli da viđaju ljude, kako su se osećali tokom pandemije, zaključani bez kontakta, u strahu od virusa, u strahu od susreta sa običnim ljudima a posebno sa onim sa kojima su koliko do juče viđali svakodnevno. Nova pošast korona virus, koja je zadesila celu planetu donela je više vrsta strahova – između ostalih i onu  da li će biti hrane, da li će biti osnovnih namirnica za život, da li će biti osoba da nas leče, da nam pomognu, strah da li ćemo moći i kada ponovo da vidimo rođenu decu, prijatelje, rođake, kako ćemo reagovati kada budemo smeli da se vidimo… O tome i o ostalim događanjima tokom pandemije i nemogućnosti viđanja bilo koga grupa seniora pozorišta JES u Štutgartu je razmenjivala poruke. Nakupilo se tu puno lepih monologa, dijaloga, raznih rima, lepih pesama, priča o hobijima, interesantnih razmišljanja… Te poruke je (naravno uz saglasnog glumaca) sakupio režiser Hanes Mihl i od toga pripremio pozorišnu predstavu, koju su mogli da vide njihovi prijatelji i svi zainteresovani u Štutgartu sa okolinom. A među seniorima, pretežno Nemcima tu je bila i naša Vera Gregović.

Vera, o kojoj može da se piše kao glumici, pevačici, super baki, vedroj majci, nasmejanoj i vrednoj supruzi, osnivaču više društava po Štutgartu, inicijatoru mnogih kulturnih događanja, organizatoru mnogih sajmova za Srbiju i Republiku Srpsku u Štutgartu, predstavniku Srba u gradu Štutgartu sa okolinom, nekadašnjoj predsednici Saveza srpskih udruženja i klubova u Nemačkoj, članu više duhovnih pravoslavnih horova, bivšoj članici Kola srpskih sestara, piscu mnogih tekstova za srpske i nemačke medije, velikom borcu za prava Srba u Nemačkoj i borcu za prava stranaca, humanisti na čiju inicijativu je dostavljeno puno pomoći u mnoge bolnice i razne centre širom Srbije i Republike Srpske, pomognuto je mnogoj deci, starijima…. U ovoj pozorišnoj predstavi ona je, kao i ostali glumci pričala o svojim razmišljanjima, strahovima i pri tom je pevala na srpskom, govorila o rodnom Beogradu i svojoj Srbiji i nemogućnosti da putuje i da se vidi sa svojim najbližima. Čitala je priče koje su bile namenjene njenim unucima u ovom uzrastu ali u i za kasnije period, kada malo porastu.
Svi glumci su poslali jasnu poruku da žele da se vrate u normalan život i da nam je on itekako potreban.