Interesantno književno veče na nemačkom, srpskom i kurdskom jeziku održano je u četvrtak uveče (8. decembra) u Kući literature grada Ciriha, u Švajcarskoj. Ljubitelji pisane reči imali su priliku da uživaju u delima Viće Mirovića poreklom iz Srbije i uzan Saramanti iz Turske.
„Serija događaja Svetska književnost, koju je pokrenuo Alit – udruženje Književne zadužbine u Cirihu fokusira se na književnost autora koji žive u Švajcarskoj, ali ne pišu na nacionalnom jeziku. Imali smo prilike da prisustvujemo veoma lepo organizovanoj večeri, književnice Dragice Rajčić, poreklom iz Hrvatske, koja je poznata širim kulturnim krugovima u Švajcarskoj i na prostorima Srednje Evrope po svom književnom stvaralaštvu i zalaganju da se književna dela svetske literature prevode i na ostale jezike, čuvajući tako kulturno nasleđe i gradeći kulturološke mostove koji spajaju nacije”, istakla je Violeta Aleksić, urednica radio Kruga.
Ona je dodala da je „događaj je bio izuzetno posećen, a na pomenutoj večeri su predstavljeni dvoje pisaca koji iza sebe imaju nekoliko objavljenih dela , Vića Mitrović poreklom iz istočne Srbije i Suzan Saramanti poreklom iz Dijabekir provincije u Turskoj”.
Foto: V. Aleksić
Program su vodili Dragica Rajčić i Jusuf Jesiloz. „Autori su čitali svoja dela na maternjem jeziku a potom je publika čula i prevode autorskih dela, na taj način kroz fonetiku jezika prenešena je posebna emocija stvaraoca koji u dalekom svetu nosi komad domovine i ne prestaju da stvaraju – šireći i gradeći mostove Prijateljstava. Ovakvi programi daju primer koliko literatura spaja narode bez obzira koji jezik da govore, a kuća Literature se zaista trudi da neguje kulturu stvaralaštva svih naroda”, dodala je Violeta Aleksić.
Vića Mitrović, rođen je (1961.) u istočnoj Srbiji, studirao je političke nauke u Beogradu, a sada je poslanik u gradskoj skupštini Sent Galena, autor i prevodilac. Do sada je objavio pet knjiga. Kao sindikalac, dugo se bavio pitanjem migracija. Njegove knjige se bave životom u inostranstvu i evropskim tamnicama. Roman „Zašto muškarci plaču” je zadivljujuća priča o dva neprijatelja koji koriste nišan da pronađu put do samootkrića i pri tome izgrade odnos koji samo život može da orkestrira. U toku večeri je govorio o svom romanu: Nebeska magija Vlaha, muški roman o vlaškoj magiji.
Suzan Samanti, rođena je (1962.) u Amedu (provincija Diarbekir) u Turskoj, živi u Ženevi. Piše romane, kratke priče i eseje na turskom, a od 1995. godine isključivo na svom maternjem jeziku, kurdskom. Njene knjige su prevedene na nekoliko jezika. Suzan Samanci na osetljiv način opisuje svakodnevni život Kurda, a takođe se bavi problemima ljudskih prava i jednakosti žena. Otkako živi u Švajcarskoj, dolazak u novu zemlju vešto je pretvorila u književnu temu.
Foto: V. Aleksić
