Na današnji dan rođena čuvena i slavna Desanka Maksimović

Jedna od najvećih pesnikinja srpskog naroda Desanka Maksimović, rođena je na današnji dan pre 122. godine. Pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika,Desanka je bila najstarije od osmoro dece Draginje, poreklom iz poznate svešteničke porodice Petrović, i Mihaila Maksimovića, učitelja. Rođena je u Rabrovici nadomak Valjeva. Ubrzo nakon njenog rođenja, porodica se preselila u Brankovinu, gde je njen otac dobio premeštaj.

Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dobila je mnoge nagrade za svoje stvaralaštvo (Vukovu 1974, Njegoševu 1984, AVNOJ-a 1970, Sedmojulsku 1964, Zmajevu 1958 i 1973, nagradu „Mlado pokoljenje“ 1959…).

Uvek je isticala da je njeno osnovno pesničko geslo bilo da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema čoveku i životu. Najčešći motiv u njenoj poeziji bila je ljubav, ali mnoge pesme su poziv ljudima da budu dobri i plemeniti jedni prema drugima, ponositi, postojani, da uvažavaju drugačija mišljenja, da budu strogi prema svojim manama…

Objavila je preko 50 knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, romansijerske, pripovedačke i putopisne proze. Dela: zbirke pesama Pesme, Zeleni vitez, Pesnik i zavičaj, Otadžbino, tu sam, Miris zemlje, Tražim pomilovanje, Nemam više vremena, Pesme iz Norveške, Letopis Perunovih potomaka, Ničija zemlja, Slovo o ljubavi, priče Ludilo srca, romani Otvoren prozor, Ne zaboraviti, roman za decu Pradevojčica, zbirka bajki i proze u stihu Oraščići palčići, putopis Snimci iz Švajcarske. Iza nje su ostale mnogobrojne antologijske pesme: Predosećanje, Prolećna pesma, Strepnja, Krvava bajka, Tražim pomilovanje…

Prvo priznanje dobila je 1925. godine za pesmu Strepnja na konkursu koju je organizovao časopis Misao. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 17. decembra 1959, a redovni član postala je 16. decembra 1965. godine. Izabrana je za počasnog građanina Valjeva, gde je, iako se ona tome protivila, 1990. podignuta njena statua. Desanka Maksimović je umrla 11. februara 1993. u Beogradu, a sahranjena je u Brankovini.

Tokom studija je pokazala interesovanje za književnost drugih zemalja, prvenstveno Francuske, pa je kao stipendista francuske vlade provela  godinu dana u Parizu na usavršavanju.

U Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji u Beogradu, jedna od njenih najboljih učenica bila je Mira Alečković, koja je takođe postala pesnik, ali i Desankina prisna prijateljica. U avgustu 1933. udala se za Sergeja Slastikova, glumca i pesnika. Početkom Drugog svetskog rata otišla je u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953. godine.

Veliki broj njenih dela preveden je na mnoge svetske jezike, a njene pojedine pesme nalaze se u antologijama poezije.

U znak sećanja na Desanku Maksimović Narodni muzej Valjeva  je na svojoj  internet stranici postavio Istorijsku memorijalnu zbirku posvećenu Desanki, koja se čuva u ovom muzeju. Sadrži 792 predmeta i u njenom sastavu su fotografije, razglednice, čestitke, rukopisi, plakati, znamenja, Umetnička zaostavština, knjige, Fond Dragiše Medenice, Predmeti ustupljeni za izlaganje od Desankine porodice..

Dr Vojislav Andrić, doskorašnji dugogodišnji direktor Valjevske gimnazije, a danas predsednik Društva matematičara Srbije, u čast velike srpske pesnikinje Desanke Maksimović objavio je na Jutjub kanalu priču o velikoj pesnikinji.  Kao nekadašnji đak Valjevske gimnazije, za života često je bila njen gost. Dr Andrić govori o javnim nastupima čuvene Desanke, pesničkim večerima i razgovorima, na kojima je znatiželjnim učenicima pričala i o svoj lepoti, ljubavi i značaju matematike kroz poeziju.