Na poleđini slike nalazi se autorov sopstveni zapis koji nam daje više informacija: „Ova slika je moj rad iz god.1884 / Uroš Predić / 22. april 1950“.

Ovo delo biće dodato u našu bogatu zbirku koja već broji preko 50 radova Uroša Predića, čime dodatno osvetljavamo njegov jedinstveni doprinos umetnosti dečjeg portreta u srpskom slikarstvu.

Radujemo se novoj akviziciji, i željno iščekujemo da je vidimo na našoj stalnoj postavci, istaknuto je u Narodnom muzeju Srbije.

Izvor: Narodni muzej Srbije

Svečana akademija posvećena obeležavanju 80 godina od proboja logora Jasenovac i osnivanja Ujedinjenih nacija, održana je 24. aprila 2025. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

U svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti uz podršku Odeljenja istorijskih nauka, a u organizaciji Instituta Diana Budisavljević, Muzeja romske kulture održana je Svečana akademija povodom 80 godina PROBOJA JASENOVAČKIH MUČENIKA, kojom prilikom je obeleženo i 80 godina pobede nad fašizmom i 80 godina od osnivanja Ujedinjenih nacija. Tom prilikom uručene su i brojne počasne gramate, među kojima i Knutu Toresenu, vojnom istoričaru iz Norveške, predsedniku Fondacije Krvavi put, nosiocu odlikovanja za hrabrost Miloš Obilić, koji je učestvovao u spašavanju Gračanice tokom pogroma 2004. godine, zatim prof. dr Gideon Grajf, ekspert za Holokaust iz Izraela, Fondacija za državu i narod, ambasadorka dr Ljiljana Nikšić, akademik prof. Svetlana Matić, predsednica Austrijskog srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić, kao i istaknuti pojedinci iz kulturnog i javnog života.

Počasne gramate su dodeljene za nesebičan doprinos očuvanju kulture sećanja na stradanje dece Srba, Jevreja, Roma i antifašista na teritoriji NDH od 1941. do 1945. godine.

Gramate, a uručio ih je Gojko Rončević Mraović, počasni direktor Instituta i jedan od najistaknutijih istraživača dečjih logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koji je kao dete preživeo Logor za decu Jastrebarsko.

Tim povodom, prof. Svetlana Matić se putem saopštenja obratila prisutnima u ime Austrijskog srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić iz Beča i u svoje lično ime. „Kao jedan od osnivača SKPD Prosvjeta i generalni sekretar, zajedno sa drugim članovima upravnog odbora,  imala sam veliku čast i obavezu da se izborim da 2014. godine u devetom bečkom okrugu, jedan park ponese ime Diane Budisavljević. To je bio izuzetno komplikovan proces i borba da ubedimo Austrijance, da je njihova državljanka zaslužila da jedan deo javnog prostora, ponese njeno ime, jer je spasila 12. 000 nedužne srpske, romske i jevrejske dece iz ustaških logora smrti. U parku je postavljena spomen-ploča, na kojoj stoje podaci o Diani Budisavljević na srpskom i nemačkom jeziku.  I sama Diana Obekser Budisavljević, koja je bila supruga lekara Julia Budisavljevića, polazila je od stajališta da njen život, nije vredniji od života nedužno progonjenih”, istaknuto je u saopštenju Svetlane Matić.
Ona je dodala da je Diana vodila kartoteku o deci koju je spašavala  i verovala da bi ta deca mogla biti vraćena svojim biološkim roditeljima. U maju 1945.  agenti OZNE odneli su albume sa fotografijama dece, a po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. Od Diane je uzeta i celokupna kartoteka dece. Kartoteka sa 5631 imenom, pronađena je tek 2023. godine.

„Mi smo ostali večito dužni Diani Budisavljević, jer je ona Jovanka Orleanka 20. veka, spremna na žrtvovanje i davanje. Dnevnik Diane Budisavljević objavljen je u Zagrebu 2003. godine, a štampan je u tiražu od samo 700 primeraka. Njeno delo je jedno od najhrabrijih u Drugom svetskom ratu. Nismo se na adekvatan način odužili ovoj velikoj heroini, koja je naša Magnum Mater, pa danas pokušavamo da ispravimo nepravdu i na ovaj način. Sam Institut koji nosi njeno ime je veliki poduhvat i pokušaj da se osvetli lik i delo, istaknu njene zasluge i Diana izbavi iz zaborava”, dodala je Svetalana Matić.

„Društvo na čijem sam čelu baštini kulturu sećanja. Organizovali smo, između ostalog, tribinu posvećenu humanitarki Diani Budisavljević i njenom podvigu. U izradi je i izložba posvećena najvećoj humnanitarki 20. veka, koja je svoj život založila u spasavanju zarobljene dece, s obzirom da su Logori za decu postojali samo u nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Krasile su je vrline, kao što su: pravednost, milosrđe, hrabrost, mudrost, požrtvovanost”.

„U Inzbruku su gradske vlasti, uz angažovanje organizacije SPOJI, postavili spomen-ploču na njenoj rodnoj kući. Naša je obaveza, kao naroda koji je mnogo propatio u prošlosti i položio za svetski mir velike ljudske žrtve, boreći se za mir i svoj, ali i evropski nacionalni identitet, da ne zaboravimo velika dela.  Danas treba da se poklonimo svima Vama, koji ste preživeli teror i horor ustaških zločina. Zahvaljujemo Vam se za hrabrost, odricanje i volju da živite i da našim generacijama prenosite svoja iskustva, koja ne smemo da zaboravimo. Vi svedočite koliko je tanka linija između života i smrti. Vama i Diani smo večiti dužnici.  Vi ste naša zvezda vodilja, u borbi između života i smrti i pobede dobrog nad zlim. Ponosni smo na Vas! Vi ste primer budućim naraštajima. Ovaj stravičan genocid ne sme više nikada da se ponovi!”, podsetila akademik Svetalana Matić, o događaju o kome je medijski portal Rasejanje.info dosta pisao.

„Danas, kada mi se dodeljuje Počasna gramata Diana Budisavljević izražavam posebnu zahvalnost  Institutu, zahvaljujem se na nominaciji ambasadorki dr Ljiljani Nikšić i obavezujem se da ću i dalje služiti svom hrabrom srpskom narodu, u borbi da istina o našem stradanju i veličini, bude dostupna Evropljanima i čitavom svetu. Da se ne ponovi nikad više! Želim Vam svima dobro zdravlje, mir spokoj i blagostanje. U to ime, hvala Vam od srca, uz pozdrav: Živeo srpski narod! Živela naša Srbija!” dodala je akademik prof. Svetlana Matić, predsednica ASKD Vilhelmina Mina Karadžić.

Na put, na koji su se zaputili tražeći pravdu zbog pada dva meseca ranije renovirane nadstrešnice u Novom Sadu i smrti 16 osoba. Zbog činjenice da još niko odgovarao i da se rasplet slučaja na žalost ne vidi.

Svečani doček u Strazburu priredili su predstavnici srpskog rasejanja (iz najmanje 20 zemalja) kao i njihovi prijatelji. Centar Strazbura je utorka od podneva pa do ponoći bio u bojama i znaku Srbije, u osmesima prijateljskih Francuza, koji su, u razgovoru sa potpisnikom ovog teksta govorili o francusko-srpskom prijateljstvu, o kojima su slušali upravo od njihovih roditelja ili baka i deka. Njih (četrnaest) su se zapitali šta se dogodilo sa narodom kome se svet divio pre jednog veka, istakavši da će se posle ovog poduhvata i ovakve borbe mladih srpskih studenata, Srbija ponovo zauzeti važno mesto, posebno u evropskoj zajednici. Jasno je da jedna lasta ne čini proleće, ali su srpski studenti biciklisti u blokadi svojim poduhvatom napravili veliki poduhvat, obaveštavajući javnost i u Mađarskoj, i Austriji i Nemačkoj i na kraju u Francuskoj kroz sva mesta i gradove kroz koje su prolazili. A bilo je dosta na putu dugom 1400 kilometara. Sagovornici medijskog portala Rasejanje.info su mišljenja da upravo ovakav  studentski pokret bi trebao da se proširi ne samo na Evropu već na celi svet.

Doček za bicikliste organizovan je na trgu Kleber, u samo centru grada. Gradske vlasti podržale su organizaciju dočeka i obezbedile svu potrebnu opremu za ovaj događaj.

Okupljanje je počelo oko 15 časova, uz program i muziku. Za ovu priliku specijalno je oformljen hor, koji je izveo nekoliko poznatih pesama, a tu je bila i poznata violinistkinja Zorana Memedović iz Štutgarta, koja je u ovom nemačkom gradu zajedno sa studentima u blokadi vrlo emotivno izvela pesmu Tamo daleko.  Čekalo se do nešto posle pola devet da studenti stignu.
U međuvremenu su pristigli biciklisti iz drugih evropskih zemalja koji su se za Strazbur uputili u znak podrške srpskoj mladosti na dvotočkašima. Došli su iz nemačkog Frajburga (u pratnji studenata iz sedam zemalja), zatim iz Švajcarske, iz više gradova Nemačke (ponajviše iz Bona), Holandije, Belgije, Danske.
Uzbuđenje je doživelo vrhunac dolaskom studenata biciklista u blokadi. Kao i u prethodnim gradovima, srpski biciklisti su prošli crvenim tepihom. Topli pozdravi srpskog rasejanja su dodatno uticali na radost, suze, postignuti neverovatan uspeh mladih. Bez sumnje napravljen je istorijski podvig kome se od sinoć dive mnogi na našoj zemaljskog kugli.

Ni kiša, ni vetar, ni hladno vreme, ni povrede, ni hematomi, na padovi, naporan put, ni mnoge poteškoće koje su se pojavljivale tokom puta, neprijatne uzbrdice ih nisu sprečile u svojim namerama. Bilo je tu mnogo ispisanih priča, mnogo stvorenih prijateljstava, mnogo anegdota, zajedničkih poduhvata, bodrenja, suza…Veliki teret koji su studenti preuzeli na svoja leđa, jer žele da žive u modernoj i pravnoj Srbiji. Njihova glavna poruka upućena srpskom rasejanju je bila da žele da stvore državu pravnu i sa funkcionisanjem sistema da bi se većina vratila i bila u svojoj zemlji sa svojim bakama i dekama, roditelji, drugarima iz ulice, prijateljima…

Posle euforije emocija i adrenalina po pristizanju na konačni cilj, studenti biciklisti su izveli svoj uobičajeni performans skandiranja i podizanja bicikala u vis. Tople reči i organizatora i zamenice gradonačelnica Strazbura i mladih biciklista sa bine su samo upotpunile ovaj istorijski poduhvat. Tokom zvaničnog programa, srpske himne, himne studenata biciklista optevana je i pesma „Ovo je Srbija”. Ova pesma izvedena je zajedno sa italijansko-nemačkim pijanistom-biciklistom Davidem Martelijem, kome je srpska vlast naredila da napusti Srbiju, zbog podržavanja studentskog protesta u Nišu početkom aprila. Davide je odlučio da svoju podršku zato pokaže i tako što je srpske studente sačekivao u nekoliko gradova na njihovoj „Turi do Strazbura”.

Strazbur je dočekao heroje. Tura do Strazbura imala je 1400 kilometara koju su za 13 dana prešli srpski studenti. Ta udaljenost predstavlja polovinu one koju pređu biciklisti na čuvanom Tur de Fransu. Međutim, ovde nije reč o profesionalnim sportistima, već o studentima sa različitih fakulteta.

Uz lepe pesme, skandiranje, zagrljaje, emocije, osmehe, priče sa studentima i njihovom pratnjom, uz  neverovatnu energiju  koja je dolazila od studenata i osećaja kao da su seli na bicikle da se spuste do grada kako bi se društvom nešto popilo, nešto malo pre ponoći završeno je druženje sa srpskim studentima.

Završena je vrlo uspešno Tura do Strazbura, i ujedno sami studenti su najavili i Turu do Brisela, koja kreće 25. aprila. Do Brisela će se trčati…
Više fotografija na FB stranici Rasejanje.info

Izvor: Katarina Krstić-Tadić, Rasejanje.info

Za Milana je, kako je izjavio za medijski portal Rasejanje.info, odluka da krene na put dužnost. „Mislim da je ovo dužnost koju dugujem/o studentima”. Prvobitno je mislio da će imati veliku trku sa vremenom i da će poći tek u petak na put dug 1000 kilometara, ali je juče sa podelio lepu vest. „Sjajna vest! Odobren mi je još jedan dan slobodno/odmor, tako da ka Strazburu iz Kopenhagena krećem u četvrtak, 10. aprila”.

„Sada sam sasvim siguran da stižem na vreme sa studentima”. Pumpajte i pratite na instagram profilu bike2belgrade Milanovo putovanje, na kome će objavljivati video zapise i fotografije sa svog putovanja. On kreće iz Kopehagena i njegova trasa od Kopenhagena je Lubek, Braušvajn, Getingen, Frankfurt na Majni i Strazbur.

Milan je u nedelju imao „probnu vožnju” od Kopenhagena do samog juga danskog ostrva Loland odakle nam je prosledio i par fotografija. On često vozi bicikl i srpskoj javnosti je letos privukao pažnju kada je iz Kopenhagena došao biciklom do Beograda. Ta vožnja je bila u humanitarne svrhe. Preko Fondacije Novaka Đokovića sakupljao je novac za razvoj vrtića. Uspešno je prešao 2000 kilometara i prikupio novac. I za ovaj put može da se donira. Od srca se zahvalio svima na donacijama.

Naglasio je da se nada da će svojim bicikliranjem preneti jasnu poruku i na ostale narode i da će se naredne nedelje pridružiti srpskim studentima u Strazburu, u Francuskoj, poznatoj zemlji revolucije

Studenti biciklisti u blokadi njih 80 je pošto do sedišta Saveta Evrope u Strazburu – „Tura do Strazbura“, kako bi evropskim zvaničnicima skrenuli pažnju na situaciju u Srbiji. Prema planiranoj organizaciji putovanja, studenti će u Strazbur stići 15. Aprila u poslepodnevim satima.

Izvor: Rasejanje.info

Na studente se čekalo duže nego što je prvobitno bilo najavljeno, jer je u međuvremenu javljeno da će stići kasnije. Za to vreme se pumpalo, pevalo, skakalo, objašnjavalo prolaznicima zašto su tu, kao i šta oni treba da rade, zašto studenti na biciklima prolaze kroz njihov grad i njihovu zemlju. Što je najvažnije, srpsko rasejanje je bilo vrlo aktivno i dovelo je mnoge predstavnike austrijskih, nemačkih i francuskih medija da končano počnu redovnije i obimnije da izveštavaju o borbi studenata i zašto je organizovana Tura do Strazbura. Jasno je mnogima, da Evropa ne bi volela da se studentski protesti prošire i u njihove zemlje – i to za početak zbog istog problema, korupcije, koja takođe vlada i ovim zemljama, samo u rukavicama i u mnogo manjem obimu nego u Srbiji i na Balkanu.

No svojom odlukom da biciklima dođu do Strazbura srpski studenti su mnogo toga promenili i pokrenuli. O emocijama i spektakularnom dolasku i dočeku se danas čita u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i mnogih drugim zemljama Evrope. Zadovoljan je i deo srpskog rasejanja, koji takođe mesecima protestvuje i ćutanjem odaje poštu nastradalima u padu nastrešnice u Novom Sadu. I kao što smo juče napisali biciklistima u blokadi će ulaskom u Austriju biti lakše do cilja upravo zbog tople i emotivne podrške svoga naroda, koje od Beča pa do Strazbura očekuje.

A na Trgu Marije Terezije bilo je ljudi različite dobi. I mladi i stariji i deca i bebice, i đaci i studenti, i bračni parovi, i bake i deke… predstavnici sprskog rasejanja poslednjih nekoliko decenija… i  svi su bili tu sa istom željom da mladi ljudi iz Srbije uspeju u svojoj borbi za šta se bore. Da ispišu novu i do sada vrlo bogatu istoriju Srbije a u Beču.

A videlo se da su spekuliranim ulaskom i dočekom koje je priredilo srpsko rasejanje Srbi iz Srbije bili oduševljeni. Srpsko rasejanje razume probleme svoga naroda i uvek je bilo uz njega. I tako će i dalje biti. I to će videti to sve do Strazbura a i posle.
Biće i zlobnih komentara ali je činjenica da Evropa u mirnodopskim vremenima ne pamti ovakav poduhvat. Sve radi demokratije, poštovanja osnovnih ljudskih prava i prava na život. Na život u svojoj zemlji. I zato mladi studenti veliki naklon do poda – zbog snage, energije, ljubavi, poštovanja, rodoljublja, hrabrosti i poruka mira, koje, na svakom vašem potezu se osećaju. U ime redakcije Rasejanja.info hvala puno.

U utorak su studenti stigli do Emersdorfa na Dunavu u Austiji. Prešli su 88 kilometara, što je jedna od kraćih ruta na njihovom putu do Strazbura u Francuskoj  i evropskih institucija kojima žele da se obrate. 

Katarina Krstić-Tadić
Izvor: Rasejanje.info

Kada se uzme u ozbir koliko naših državljana ima u Austriji i Nemačkoj podrška će biti velika i vrlo motivišuća. Najveća (podrška) se ipak očekuje na samom cilju u Strazburu, u Francuskoj, gde mnogi naši državljani iz Francuske, Nemačke, Švajcarske, Austrije i Italije planiraju masovno da dođu.

Kao što smo pisali srpski akademci su se uputili u Strazbur sa idejom da se, kako su ranije objasnili, da se obrate najvažnijim evropskim institucijama i da im ukažu na svoje zahteve, kao i na „istrajnost i posvećenost studenata u borbi za pravdu”. Takođe oni su se povezali na univezitetima većih gradova kroz koje prolaze.

Sve je spremno za večerašnji dolazak u Beč. Očekuju se od 17.30 na Maria-Theresien-Platz-u u Beču. Organizatori Blokada Beč su izašli u javnost sa važim obaveštenjem da je po informacijama dobijenim od austrijske policije strogo zabranjena upotreba svih pirotehničkih sredstava, uključujući baklje, petarde i vatromete.
Dozvoljeni rekviziti su pištaljke, transparenti, zastave, blicevi i baterijske lampe. Organizator moli sve učesnike i prisutne da se pridržavaju datih smernica. „Umesto pirotehnike ponesite dobru energiju, entuzijazam i glasnu podršku, zajedno možemo pružiti snagu i motivaciju studentima koji biciklima prelaze stotine kilometara u znak borbe za pravdu”, istakli su organizatori.
Među mnogobrojnim komentarima na Instagram stranici Blokada Beč jedan od komentara glasi: „Pripremite ljubav, zagrljaje, osmehe, pištaljke, energiju, znam, čitam, vidim, ali ono sto ću vam preporučiti da ponesete su papirnate maramice. Te emocije njihovog dolaska, to se recima ne može opisati. Niko „moj” nije među njima, ali smo u ovih 5 meseci postali – jedna velika porodica! Hvala što im pripremate divan doček! Voli vas Beograd”.

Studente su u svim gradovima do sada dočekali mnogobrojni građani kao i predstavnici srpskog rasejanja. Pesmu „Ovo je Srbija” na dočeku u Budimpešti otpevale su učenice Srpske gimnazije Nikola Tesla, a tu ih je dočekao i gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačon.

Oni danas kreću iz mađarskog grada Đer i preko Bratislave dolaze za Beč. U istorijski Beč da zabeleže još jednu epohu bogate srpske istorije u ovom gradu.

Izvor: Rasejanje.info

„Sa velikom tugom i razočaranjem obaveštavamo vernike i širu javnost da se u našoj crkvi dogodila krađa – otuđen je novac koji je bio namenjen za pomoć bolesnoj osobi.

U četvrtak, 27.03.2025 izvršena je sramna pljačka novaca u Srpskoj pravoslavnoj Crkvi u Minhenu, koji je verni narod sakupljao kao pomoć za dijalizu Marka Sekulića iz Užica. Ceo slučaj je zabeležen kamerom i prijavljen je policiji. Ukoliko poznajete počinioce ovog kriminalnog dela, javite nam, da bismo ih brže doveli pred lice pravde.

U danima kada smo pozvani na praštanje, pomaganje i smirenje, neko se odlučio na čin krađe i to na štetu onih najugroženijih.
Pozivamo sve vernike i dobronamerne ljude da ne okreću glavu pred nepravdom, da čuvaju svetost Božjeg doma, i da nikada ne zaborave – Bog sve vidi.

Snimak ovog nemoralnog čina objavljujemo ne iz želje za osvetom, već kao upozorenje i opomenu. Crkva je dom molitve, ljubavi, zajednice, saosećanja i nade. Ovakav čin duboko narušava svetost prostora u kojem se ljudi okupljaju tražeći utehu i pomoć, a naročito boli činjenica da se sve dogodilo u vreme Velikog posta – perioda duhovnog očišćenja, pokajanja i milosrđa.

Molimo se za obraćenje onih koji su ovo učinili, kao i za snagu i utehu onima kojima je ova krađa nanela štetu”, stoji u saopštenju SPC u Minhenu.

„Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladaj zlo dobrim”. (Rimljanima 12:21) istaknuto je u saopštenju SPC u Minhenu.

Izvor: Rasejanje.info

„Savetodavno veće za migrante grada Graca je sa velikom zabrinutošću pratilo upotrebu zvučnog topa na protestnom skupu u Beogradu 15. marta 2025. Naše misli i saosećanja upućujemo građanima Srbije u Gracu, njihovim porodicama i prijateljima u Srbiji, kao i srpskom narodu koji je doživeo napade dok je mirno demonstrirao”, stoji u saopštenju ovog tela.

„Savetodavno veće za migrante ponovo potvrđuje pravo na mirno okupljanje i slobodu izražavanja kao osnovne vrednosti svakog demokratskog društva. Izražavamo solidarnost sa građanima Srbije koji žive u Gracu, a samim tim i sa studentima u Srbiji koji su odlučni i hrabri u svojim naporima za pravednije i transparentnije društvo bez korupcije”, dodato je u saopštenju, koje je i potpisano kao Savetodavno veće za migrante grada Graca 26.03.2025.

Izvor: Rasejanje.info

Na ovom takmičenju u Italiji on je bio jedini predstavnik BiH na festivalu na kojem je nastupio u kategoriji takmičara do 18 godina, u disciplini instrumentalnog žanra svi instrumenti i to kao jedan od najmlađih. „Ova pobeda ima poseban značaj jer je Đorđe, kao mladi akordeonista, uspeo da se izdvoji u konkurenciji mnogih talentovanih pijanista, što je izuzetna retkost s obzirom na snagu pijanističke škole”, izjavio je prof. Slaviša Perić, otac mladog Đorđa, jedan od najpriznatijih pedagoga u oblasti akademske muzike. Đorđe pohađa Muzičku školu Kornelije Stanković u Bijeljini.

„Đorđe je ovom pobedom postavio visoke standarde za mnoge mlade umetnike i još jednom potvrdio dominaciju na međunarodnoj muzičkoj sceni”, istaknuto je u ovoj muzičkog školi. Inače na ovom festivalu u Italiji i njegov otac prof. Slaviša Perić je dobio nagradu za izuzetna postignuća u pedagoškom radu.

Uskoro ćemo preneti detaljniju reportažu o mladom umetniku, koji već na prve zvuke svoga instrumenta sve ostavlja bez daha.

Izvor: Rasejanje.info

.

Republika Srbija planira da u narednom periodu otvori dva generalna konzulata u Sjedinjenim Američkim Državama, u San Francisku i u Majamiju. Novina je da će obnoviti diplomatsku misiju u Vijetnamu kao i da će uspostaviti diplomatsku misiju sa baltičkim zemljama sa sedištem u Rigi. Takođe novina je da će biti otvorena ambasada Srbije u Tanzaniji. To je nedavno najavio Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Republike Srbije.

Izvor: Rasejanje.info