Na današnji dan, pre 100 godina rodio se legendarni maratonac Franjo Mihalić. Ceo svoj život posvetio je atletici i sportu, kao i treninzima uspešnih atletičara. U neverovatno bogatoj sportskoj karijeri osvojio je 22 rekorda i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine. Njegova snaga,izdržljivost,uspesi i volja pretvorile su ga u legendu,koju pamtimo i danas – napisao je na njegovoj Fejsbuk profile Vladimir Mihalić, Franjin sin.
Atletska karijera
Mihalić je od početka svoje atletske karijere počeo da se bori sa štopericom i rekordima. U karijeri je oborio 22 rekorda, ne računajući najbolja vremena u maratonu, koja se nisu vodila kao rekordi. Bio je rekorder tri puta na 5.000 m, 12 puta na 10.000 m, po jedanput na 15.000 m i 25.000 m, dva puta na 20.000 m i u trčanju na jedan sat.
Lični rekordi u olimpijskim disciplinama su mu 14:18,0 na 5.000 i 29:37,6 na 10.000 m i 2:21,23 u maratonu. Pobeđivao je na maratonima u Tokiju, Moskvi, Bostonu i Atini, na Ponoćnoj trci u Sao Paolu, a 1951. pobedio je u Parizu na Krosu nacija, preteči svetskog prvenstva. Na Krosu Pet mlinova u italijanskom Lenjanu je pobeđivao tri puta…
Na evropskim prvenstvima najbolji plasman mu je 5. mesto 1954. na 10.000 m (29:59,6), a na Olimpijskim igrama učestvovao je tri puta. Debitovao je 1952. u Helsinkiju 18. mestom na 10.000 m (30:53,2), u Melburnu 1956. osvojio je srebro u maratonu sa 2:26,32, a 1960. u Rimu u 39. godini bio je 12. u maratonu sa 2:21,52.
Najveći uspeh ostvario je na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine, kada je osvojio srebrnu medalju u maratonu rezultatom 2:26:32.
Godine 1957. je član reprezentacije Balkana u meču sa Skandinavijom. Pobedio je u trci na 10.000 metara i maratonu.
Dobitnik je prve Zlatne značke lista Sport za najboljeg sportistu Jugoslavije 1957. godine a za sportistu godine, takođe je proglašavan i u anketama Sportskih novosti (1952, 1956. i 1957) i Politike (1956), stoji na njegovoj Fejsbuk stranici, koja je i 5 godina nakon njegove smrti aktuelna, kako bi mlade generacije mogle da nauče nešto više i liku i delu ovog divnom sportiste i trenera, koji je do poslednjeg dana ostao veran svome klub AK Partizan. I kao trener AK Partizana Mihalić je rado i bez sujete davao savete i drugim atletičarima širom Srbije, želeći da ih unapredi. Bila sam jedna od njih. Od srca hvala i na tome.
Od jula meseca prošle godine jedna ulica na Voždovcu u Beogradu nosi njegovo ime.