125 godina od rođenja Save Šumanovića


Sava Šumanović
Foto: arhiva Galerija slika Sava Šumanović, Šid

Na današnji dan pre 125 godine rođen je Sava Šumanović jedan od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. Rođen je u Vinkovcima 1896. godine a ubijen je 1942. Stvarao je samo 25 godina. Naslikao je oko 800 slika, „od kojih mnoge predstavljaju najviše domete srpske nacionalne likovne umetnosti. Sećamo ga se sa velikim poštovanjem i kao umetnika i kao čoveka“, napisano je o Savi u njegovoj Galeriji u Šidu.

Kada je imao četiri (godine) roditelji su mu se preselili za Šid. Gimnaziju je završio u Zemunu. Otac je želeo da postane advokat, ali se on tome usprotivio i 1914. upisao je Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu. Završio ju je 1918., kada je počeo da javno izlaže svoja dela.  U svom kratkom stvaralaštvu koristio je više stilova. Počeo je sa secesijom i simbolizmom, pa je stigao do kubizma. Jedno vreme je pod Matisovim uticajem, potom je stvarao dela, koja su mu karakterisala poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam. Svoj stil je nazvao „kako znam i umem“ koji je prilagođavao motivu.

Pre prvog odlaska za Pariz pored slikarstva bavio je ilustracijom, grafikom i scenografijom. Prvi učitelj u Parizu mu je bio Andre Lot, pedagog analitičkog kubizma. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj ali i u kasnijim fazama Šumanovićevog rada, te njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva.

U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom…Vraća se za Zagreb ali javnost i kritika nisu prihvatili njegova dela. U to vreme je napisao studije „Slikar o slikarstvu“ i „Zašto volim Pusenovo slikarstvo“, dela, koja su bila polazište za razumevanje njegove estetike.

U Pariz je ponovo otišao 1925, gde je prihvatio uticaje Matisovog slikarstva. 1927. je naslikao „Doručak na travi“ koji je naišao na odlične kritike u Francuskoj. Nešto kasnije je za 7 dana i noći intenzivnog rada naslikao sliku „Pijana lađa“ koju je izložio na salonu nezavisnih. Inspiracija za sliku je bila istoimena pesma Artura Remboa koja je do njega došla preko Rastka Petrovića koji mu ju je recitovao. Druga inspiracija je bila slika Teodor Žerikoa „Splav Meduza“. Kritičari su ovo delo dočekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom teško podneo one negativne. U Šid se vratio 1928. gde je počeo da slika sremske pejzaže. Samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su mu veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju značajne slike: „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“, „Most na Seni“.

„Rodni Šid i voljeni Pariz, kao izabrani cilj kome je težio ali ga nikada u potpunosti nije osvojio, preplitaće se kroz čitav život i delo Save Šumanovića. Period između 1920. i 1930. proveo je odlazeći i vraćajući se iz Pariza, tadašnjeg centra kulturno-umetničkih dešavanja, „đakujući“ na slikarskoj akademiji Andrea Lota, gde se susreće sa najvećim imenima i najnovijim strujama likovne umetnosti toga doba, čiji deo postaje“, istakli su o Savi članovi Srpskog centra iz Beča.

„Hoću da Vam opišem kako sam radio slike koje izlažem i u kakvim prilikama sam živeo za to vreme. U Parizu sam živeo od 1925, gde sam imao svoj atelje, sve do moga oboljenja u mesecu februaru 1928. Tada je zimska pariska groznica učinila da sam poludeo, a preduslovi, za moju bolest bili su: slaba dohranjenost, duhovna premorenost i neuspeh u životu.“

Šidski motivi Save Šumanovića
Foto: arhiva Galerija slika Sava Šumanović, Šid

Izuzetan talenat, u spoju sa radnom etikom, skolonosti ka učenju i tehničkom preciznošću kakve je Šumanović posedovao, doveli su do stvaranja velikog umetnika. Međutim, neuspesi koje je doživljavao u domovini, gde se nepoznato i novo nerado prihvatalo, uticali su na njega krajnje porazno. Na sve to, kao stranac u Parizu, imao je probleme sa boravišnom dozvolom, čak i zabranom prodaje slika. „Od tih svih šikana“, Sava upada u groznicu, koja je odvela duševnom oboljenju. Tako će se 1930. vratiti u Šid, gde provodi ostatak svog života i razvija svoj karakterističan stil slikanja – „kako znam i umem“. „Sa tim raščišćavanjem u samom sebi, došlo je i do toga, da nisam nastavio moj stil iz Pariza, nego da sam morao da pronađem način koji će dati najbolje tu svetlost i jasnoću sremske krajine. Ona deluje vedro, jasno, kao nijedan drugi kraj koji sam do sada video. Taj šidski kraj je najslikovitiji kraj i meni najlepši, (posle njega okolina Pariza)“, govorio je Sava.

Za vreme Drugog svetskog rata, kada je Šid bio u sastavu Nezavisne Države Hrvatske ćirilica je postala zabranjeno pismo. Sava Šumanović iz protesta se nije potpisivao već je samo označavao godinu nastanka slike. Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutru, uhapsile su ga ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu (tada se zvala Hrvatska Mitrovica). Svi oni su posle mučenja streljani, pretpostavlja se 30. avgusta. Sahranjeni su u zajedničku masovnu grobnicu. Njemu u čast ustanovljena je slikarska nagrada Sava Šumanović.

Po želji njegove majke otvorena je Galerija slika Sava Šumanović u Šidu (https://savasumanovic.rs ). U njoj se nalazi broj Savinih dela. Ljubitelji umetnosti mogu da pogledaju preko 400 dela, od kojih 350 ulja na platnu, crteža, pastela i dokumentacija. Slika „Kupačica“ se  od 1927. godine se nalazi u muzeju „Ežen Buden“ u Francuskoj i na žalost kulturnoj javnosti u Srbiji je bila nepoznata 85 godina. Sedamnaest njegovih dela nastalih u Parizu 1920-1929 izloženo je u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog 2013. godine.

Povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Save Šumanovića Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki.  Postavka, koju čini izbor iz artefakata koji se čuvaju u Biblioteci Matice Srpske kao i reprodukcije brojnih Šumanovićevih dela i primerci literature o njemu, mogu se pogledati do 28. januara u javnom katalogu Biblioteke i na njenom sajtu https://www.bms.rs