Ulice Dorćola — Kapetan Mišina


Miša Anastasijević, 1865.
Foto: Vikipedia

„Istorija, koja prikuplja imena zaslužnih ljudi i dobrotvora čovečanskih, uzeće i ime Miše Anastasijevića da sačuva potomstvu za ugled i poštovanje, jer on je dostojan da bude jedno i da mu se odaje drugo, jer je on ‘ljubio svoj narod i školu mu načinio’.“ Prosvetni glasnik, 1885. godine.

Mihailo Miša Anastasijević, rođen je u Poreču kod Donjeg Milanovca februara 1803. godine. Njegova porodica bavila se zemljoradnjom i sitnom trgovinom, te mu je ostalo neznatno nasledstvo kada je sa samo tri godine ostao bez oca i majke. Od 1817. do 1822. godine Miša Anastasijević je radio kao đumrugdžija (carinik) na skeli Dobrovačkoj, gde je upoznao viđenije ljude i trgovce. Prelomio je tada da se bavi trgovinom, što ga je ubrzo učinilo jednim od najbogatijih Srba onoga vremena. Sarađivao je sa knezom Milošem, trgovao stokom, kasnije i solju, znatno uvećavši svoje bogatstvo. Knez Miloš je 1833. godine Mišu Anastasijevića imenovao za dunavskog kapetana, odakle mu je i nadimak po kojem je kasnije postao poznat – Kapetan Miša.

Bio je doživotni predsednik Čitališta i Građanske kasine te počasni član Srpskog učenog društva. Naročito je pomagao škole, jer je smatrao da samo tako srpski narod može da se uzdigne i opstane. Darivao je „svom otečestvu“ palatu u koju je smeštena Velika škola, budući Univerzitet. Pred kraj života povukao se iz trgovine i politike napustivši Srbiju. Umro je u Bukureštu, januara 1885. godine, zapisao je Miodrag Tomić u Heroji Dorćola, 2017. a preneo Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu.