„Niko se neće baviti srpskim jezikom, ako mi to ne uradimo”, istakao Arno Gujon na sednici Odbora za dijasporu


Arno Gujon učestvovao na sednici Odbora za dijasporu
Foto: MSPRS

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon prisustvovao je jučerašnjem radu Odbora za dijasporu Skupštine Srbije. On je govorio o promenama u načinu rada i planiranim projektima Uprave i odgovarao na pitanja poslanika. Naglasio je da će akcenat Uprave, kada je reč o dijaspori, biti na učenju srpskog jezika, navodeći da se niko srpskim jezikom neće baviti ukoliko mi to sami ne uradimo. „Čitam da je francuski jezik u opasnosti zbog sveprisutnog engleskog jezika. Oko 512 miliona ljudi ga govori, a ipak se priča da je ugrožen, a mi sa 15 ili 20 miliona onih koji govore srpski, moramo da budemo svesni, ako se mi ne bavimo srpskim jezikom, niko umesto nas neće“, rekao je Gujon i dodao da je pokrenuta kampanja za očuvanje srpskog jezika, prenosi pres služba Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.  

„Obično se do sada Dan maternjeg jezika obeležavao za pripadnike nacionalnih manjina, i to treba da negujemo i dalje, međutim srpski jezik i te kako zaslužuje da se njime bavimo“, istakao je Gujon. Naveo je, da ima 1,6 miliona Srba u regionu i „isto toliko razloga da region kaže „hvala“ – za toleranciju, rad na doprinosu, kulturnom i ekonomskom“.

„Crna Gora, BiH, Hrvatska, Albanija, Rumunija, Mađarska, Slovenija. Ono što je tim zemljama zajedničko je srpski narod koji tamo živi od davnina i doprinosi razvoju i izgradnji njihovih društava i zemalja. Svedoci smo, nažalost, da u regionu biti Srbin nije uvek jednostavno i ne uživamo uvek poštovanje, te dobijamo reči mržnje a umesto poštovanja omalovažavanje. Zato postoje vladina Uprava, skupštinski Odbor i Pokrajinski fond za izbegla i raseljena lica Vojvodine.“

Gujon je rekao da Uprava, kao i predstavnici Odbora treba da pitaju pri svakom susretu predstavnike država regiona, primera radi, zašto Srbi nemaju status nacionalne manjine za razliku od njihovih sunarodnika koji to imaju u Srbiji, iako su manje brojni ili zašto je ćirilica potisnuta? Dodao je da je za tri meseca, koliko je na ovom položaju, primetio prilikom svakog susreta sa predstavnicima Srba, koliko im je bitno da je država uz njih. „Jedno udruženje ne može da živi samo od moralne podrške. Na godišnjem nivou Uprava raspolaže sa 50 miliona dinara za udruženja Srba iz regiona i 50 miliona dinara za udruženja iz dijaspore. U proseku svake godine finansira se 250 projekata. Trenutno radimo na pojednostavljenju tog konkursa i njegovoj digitalizaciji jer se do sada radio ručno”.