Foto: VIkipedia
Pronalazak antibiotika i vakcina u medicini spasio je stotine miliona ljudskih života. Antibiotici su izlečili veliki broj ljudi mnogih bolesti, od kojih se nekada masovno umiralo, a vakcine su iskorenile mnoge bolesti.
Ne u ovom tekstu nećemo se baviti ni vakcinama ni atnibioticima već ćemo preneti interesantu priču Bojana Uzelca, pisca i novinara, koju je postavio na svom Fejsbuk profilu Radioaktivni komarac o Aleksandru Flemingu, pronalazaču penicilina:
Ime mu je bilo Fleming, bio je siromašni škotski seljak.
Jednog dana, dok je crnčio u polju kako bi njegova porodica mogla da preživi, čuo je iz obližnje močvare povik u pomoć.
Odbacio je alat i otrčao u močvaru. Tamo je, zaglibljen do pojasa u crnom blatu, prestrašeni dečak vikao i borio se, da bi se izvukao iz močvare. Seljak Fleming spasio ga je od sigurne smrti.
Sledećeg dana u seljakovo dvorište dovezla se bogata kočija. Elegantno odeveni plemić izašao je iz kočije i predstavio se kao otac dečaka kojeg je seljak spasio.
„Želim Vam platiti-spasili ste život mom sinu!”- rekao je plemić.
„Ne, ne mogu primiti novac za ono što sam učinio”, rekao je škotski seljak i odbio ponudu.
Tada se na vratima pojavio seljakov sin.
– Je li to Vaš sin? – upitao je plemić.
– Da! – ponosno je odgovorio seljak.
– Dopustite mi, da mu osiguram obrazovanje, kakvo ima i moj sin. Ako je momak imalo sličan ocu, bez sumnje će stasati u čoveka na kojega ćemo obojica biti ponosni”.
Tako je i bilo.
Sin seljaka Fleminga pohađao je najbolje škole i završio Bolničku medicinsku školu Sv. Marije u Londonu i postao poznat u svetu kao Sir Aleksandar Fleming, pronalazač penicilina. Nakon mnogo godina plemićev sin, koji je bio spašen iz močvare, razboleo se od tuberkuloze.
I šta ga je tada spasilo? Penicilin!
Zato-činite dobro i dobru se nadajte.
Dobro će spasiti svet!, napisao je Uzelac.
Škotski mikrobiolog Aleksandar Fleming (1881-1955), koji je odrastao u skromnoj seoskoj porodici, nakon završene medicine, radio je kao venerolog. 1914. godine u Prvom svetskom ratu radi po bolnicama na zapadnom frontu u Francuskoj. Tokom rata primetio je da veći broj vojnika umire od infekcije nego od samih povreda. Antiseptici, sredstva za sprečavanje rasta i razmnožavanja bakterija, koji su tada korišćeni, uništavali su leukocite brže nego što uništavaju bakterije i nisu delovali u dubokim ranama olakšavajući nastanak gangrene. Smatra se da je Flemingov prvi veliki doprinos medicini bio uočavanje štetnog dejstva antiseptika na organizam kada se ne upotrebljava pravilno.
