Aleksandra Cvetković iz Ingolštata u Bavarskoj od ove jeseni podučava đake u Srpskoj dopunskoj školi

Aleksandra Cvetković, po zanimanju master profesor srpske književnosti i jezika je od ove jeseni honorarni nastavnik Srpske dopunske škole u Ingolštatu.  U Nemačkoj je pet godina i zaposlena je u srednjoj školi kao pedagoški pomoćnik u produženom boravku. „Punih deset godina u Srbiji sam radila kao nastavnica  srpskog jezika, a od ove školske godine sam od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije angažovana kao honorarna nastavnica dopunske nastave na srpskom jeziku u Ingolštatu. Pre svega, na prvom mestu sam mama dva školarca“, istakla je Aleksandra Cvetković.

„Moje druženje sa đacima počelo je septembra 2021. godine. Našu školu trenutno pohađa 24 učenika, koliko i broji kombinovana nastavna grupa u Ingolštatu. Učenici su vrlo motivisani i spremni za rad. S jedne strane radoznali, znatiželjni i  puni pitanja, a sa druge strane odgovorni i marljivi, pristupajući nastavi vrlo ozbiljno. U takvoj atmosferi, đaci, knjige, književna dela naših pisaca, gramatika i ja počinjemo zajedno da odrastamo i kako oni rastu, rastem i ja uporedo sa njima. Trudim se da kod njih razvijem ljubav prema našoj istoriji, kulturi, jeziku, domovini, da  zavole naše svetinje i  kulturnu  baštinu, da u srcu nose srpsku tradiciju i da nikada ne zaborave svoje korene i Srbiju“, dodala je Aleksandra.

Ona je istakla da joj je želja da kad „doba zašećerenog mleka“ prođe i kada njeni đaci stasaju za srednju školu, da u njima ostane makar deo njenih reči i da ih sa sobom nose kroz život. „Sve svoje đake, sve mališane savetujem: „Zovite se prkos, ponos i snaga!“ Tako savetujem i sebe, jer je preda mnom još jedan novi izazov! Nova školska godina. Novi početak. Još  jedna, nova zanimljiva knjiga, koju treba napisati sa decom i njihovim roditeljima kojima sam zahvalna na njihovoj nesebičnoj podršci“, dodala je Aleksandra.

Povodom otvaranja nove nastavne grupe u Ingolštatu, Stefanova mama,  Milena Mančić je izjavila: „Puno toga  možemo naučiti od naših učiteljica. A naša deca su imala sreću upoznati pametnu, izuzetno kreativnu i dobru učiteljicu Aleksandru. Ova škola je  mnogo toga donela našoj deci u kulturnom i socijalnom razvoju, i mi kao roditelji smo baš ponosni što je naš sin đak srpske škole i što je rado posećuje. Hvala Vam učiteljice i samo tako nastavite“. „Mogu samo reći da Kiara rado ide na nastavu i da je puna utisaka“, zaključuje Kiarina mama,  Dijana Agić. Poruka Bojana Stefanovića, tate Novaka, Ignjata i Filipa Stefanovića: „Zadovoljstvo je veliko doći u situaciju i uopšte pisati na ovu temu. Mi roditelji, koji smo rođeni i odrastali u Srbiji, a sreću potražili daleko od domovine, ne umemo da objasnimo našu trenutnu sreću. Ideja da naša deca mogu da pored redovne nastave, pohađaju i nastavu na srpskom jeziku je izvanredna. Taj osećaj ponosa, kada deca sva srećna dođu iz škole kući, je neopisiv. Puni su priče i osmeha. Uz zahvalnost nosiocima ideje za ovakav poduhvat, hteli bismo da pohvalimo nastavnicu Aleksandru Cvetković koja je ceo ovaj projekat uzela srcem i ljubavlju. To se najviše ogleda na deci, koja ne prestaju da je hvale posle svakog održanog časa. I još jedanput, u ime porodice Stefanović, hvala na pruženoj mogućnosti, ponosni smo što smo deo ove školice. Hvala što ste nam Srbiju približili i doveli u  grad u kojem trenutno živimo.“

Dopunska nastava na srpskom jeziku u Ingolštatu u pokrajini Bavarskoj u organizaciji je  Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Master profesor srpske književnosti i jezika Aleksandra Cvetković je za svoje đake izdvojila citat Todea Nikoletića o putovanju kroz knjige i škole: „Ne postoji ništa lepše u životu od putovanja. Upoznati svet, lepote i vrednosti življenja cilj je svakog čoveka u životu. Ali, draga deco, postoji jedno putovanje koje nam omogućuje da bez velikog novca vidimo sve lepote sveta, a da se ne pomerimo dalje od učionica. To putovanje je kroz knjige i školu. Učeći, upoznaćemo tajanstveni svet koji nas okružuje i sve njegove vrednosti…“ Tode Nikoletić