Velika srpska pesnikinja Desanska Maksimović preminula je da današnji dan 1993. u Beogradu. Rođena je u Rabrovici kod Valjeva, 16. maja 1898. i pored pisanja pesama bila je pripovedač, romansijer, pisac za decu, profesorka književnosti i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti. Povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.
U Brankovini kraj Valjeva je provela detinjstvo, a u Valjevu je završila gimnaziju. Studirala je na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nakon diplomiranja, radila je u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji (a današnjoj Petoj beogradskoj gimnaziji). Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović. Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953.
Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi. Dana 17. decembra 1959. izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog člana. U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimović. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva, u porti crkve Svetih arhanđela u okviru kulturno-istorijskog kompleksa.
Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze.
Zalaganjem istoričara Dejana Ristića, nekadašnjeg upravnika Narodne biblioteke Srbije, naša nacionalna biblioteka je od 2012. godine čuvar sveukupne pisane i druge zaostavštine ove istaknute i svima veoma omiljene pesnikinje.
Desankino uputstvo za doživljaj čuda:
Ko hoće da doživi čudo
mora imati srce nevino
kao mleko,
ne sme biti uobraženko,
jer takvu stvoru
doživeti čudo je teško.
Ko hoće detinju radost da nađe
mora umeti da oprosti
onom ko mu podmeće klopke i zamke,
i one će se pretvoriti
u kočije, lađe
i u sanke.
Ko hoće da doživi čudo
mora se radovati kao laste,
mora mu biti dato
da može i zaplakati obilato
i kad do dečaka već odraste.
Ko hoće da doživi čuda
mora verovati da ona postoje
u svetu svuda,
da pokraj zvezda što ih vidimo
i nevidljive zvezde se roje.
Mora verovati međ’ glasovima
koji dopiru do našeg uha
u tiho veče
da ih još isto toliko ima,
da i pesma za koju nemamo sluha
svaki čas ukraj nas proteče.
Ko hoće da doživi čudo
ne sme zgaziti na stazi mrava,
ne sme kamenom ptice da tuče,
jer od dvoraca gde čudo spava
ta nežna bića čuvaju ključe.
Desanka Maksimović
16.05.1898.-11.02.1993.
