U Diseldorfu obeležena Nedelja pravoslavlja


U Diseldorfu u Nemačkoj obeležena Nedelja pravoslavlja
Foto: eparhija nemačka

Danas, u nedelju 13. marta, kada naša crkva proslavlja spomen vaspostavljanja poštovanja ikona u vreme carice Teodore, u predanju poznat kao Nedelja pravoslavlja, u Sabornom hramu Svetoga Save u Dortmundu održana je božanska liturgija. Predvodio ju je Mitropolit nemački Avgustin predstavnik Vaseljenske crkve u Nemačkoj, uz sasluženje svojih vikara episkopa hristopoljskog Emanuila; argiropoljskog Amvrosija; brašovskog Sofijana; Diseldorfa i Nemačke Grigorija domaćina proslave, vikarnog episkopa humskog Jovana kao i vikara mitropolita Serafima predstavnika Rumunske crkve u Nemačkoj. Sasluživali su sveštenici  eparhije diseldorfske i nemačke: protojerej-stavrofor Jovan Marić umirovljeni paroh vupertalski, protojerej-stavrofor Neđo Janjić paroh kelnski, protojerej-stavrofor Danilo Radmilović paroh diseldorfski, protojerej Nebojša Rakić paroh diseldorfski, đakon Valentin i đakon Aleksandar Debeljak.

Nakon pročitanog prazničnog Jevanđelja, prisutnim vernicima obratio se mitropolit Avgustin. U svojoj besedi u vezi sa trenutnom ratnom krizom, citirao je mudre reči starca Zaharije iz manastira Eseks u Engleskoj: ,,Mi ne znamo sve o konfliktima ovoga sveta, niti moramo da znamo. Molimo se srcem punim saosećanja za mir sveta i za sve. Ne zauzimamo strane, jer će svaka strana odgovarati za svoje zločine, koje mi ne želimo da delimo niti da u njima učestvujemo. Ako se molimo za one koji čine više nepravde nego pravde, onda ispunjavamo zapovest Božiju da volimo čak i naše neprijatelje. A i kada se molimo za one koji su više pravedni no nepravedni – i tada činimo dobro…Naša molitva dakle obuhvata sve koji snose političku i društvenu odgovornost, bez ikakvih ograničenja. Bez ikakvog ograničenja odgovorni smo, međutim, i istini, da se borimo za nju i da je branimo…“

Po završetku liturgije i sveštenstvo i verni narod su se uputili u salu Eparhijskog centra je vladika Jovan održao besedu i svečano otvorio izložbu ikona.

„Stanje u kojem se nalaze čovek i ostala tvorevina ogledaju se u poslednje vreme naročito u pandemiji izazvanoj kovidom i ratovima koji besne širom sveta, među kojima na nas, zbog prostorne i medijske blizine, trenutno najsnažnije utiče onaj u Ukrajini. Pored pomenutih, najdrastičnijih, primera potresnog stanja u kojem se nalazimo široko su rasprostranjene socijalne nejednakosti, različiti oblici diskriminacije i obespravljivanja pojedinaca i grupa“ rekao je vladika Jovan i dodao: „Mi i naši savremenici patimo od anksioznosti zbog preplavljenosti strašnim vestima koje nas neprestano podsećaju na smrt kao sveprisutnu stvarnost. Kako pandemijska kriza tako i ona izazvana ratom u Ukrajini ukazuju nam na čovekovu psihičku i duhovnu nestabilnost. Vrlo brzo se razvija panika usled pretpostavke da će nestati životnih namirnica ili energenata. Više decenija razvijani potrošački mentalitet je u kriznim situacijama postao još očigledniji. Pohlepa za materijalnim dobrima i prirodnim resursima kao i nastojanje da se njima u što većoj meri ovlada ili da se oni u što većoj meri eksploatišu dovodi svakog čoveka u konflikt sa sopstvenom savešću, ali i sa drugim ljudima kao i sa celokupnom tvorevinom“.

Foto: eparhija nemačka

„Postoji li rešenje za postojeću situaciju?“ zapio se vladika. „Mi verujemo da će svi problemi biti prevaziđeni o drugom i slavnom Hristovom dolasku, kada će svi ljudi i cela tvorevina biti preobraženi u večni i blaženi život u Hristu. To međutim ne znači da u međuvremenu treba da se pomirimo sa stanjem u kojem se nalazi savremeni čovek i svet. Naprotiv. Kao svedoci večnog i slobodnog života u vaskrslom Hristu pozvani smo da tu istinu svedočimo sveobuhvatnim življenjem hrišćanskog etosa koji se kroz vekove razvijao kao jedinstveno i neprekinuto svedočenje Hrista. Jedan od značajnih aspekata tog etosa je i Veliki post pred praznik Hristovog Vaskrsenja“naglasio je vladika.
On je podsetio šta znači post i šta se podrazumeva pod tim pojmom i da to treba raditi „iskreno, radosno i bez osuđivanja bilo koga ko ne posti“. „Post, međutim, ima i svoj ništa manje značajan socijalni aspekat. Ono što uštedimo svojim odricanjima treba da podelimo sa onima koji oskudevaju. Takođe su nam svima poznati i krucijalni duhovni aspekti posta, među kojima su najznačajniji molitva, praštanje, smirenje. Post je neodvojiv od dobrih dela. A dobra dela uvek predstavljaju neku vrstu odricanja u korist drugih ljudi odnosno društva.

Zato smo pozvani da se uzdržavamo ne samo od određenih vrsta hrane i pića, nego od pohlepe uopšte. Pozvani smo da se uzdržavamo od bilo kakve vrste diskriminacije pojedinaca ili grupa, a da se zalažemo za socijalnu pravdu. Pozvani smo da budemo odgovorni prema životnoj sredini i potrošnji energije. Pozvani smo da se uzdržavamo od konzumacije i širenja senzacionalističkih informacija, koje u velikoj meri na različite načine štetno utiču na čovekov život. Pozvani smo da se molimo za mir u celom svetu kao i za prevazilaženje pandemije izazvane kovidom. Našim mislima i delima mi ne možemo prisiliti svet da se odjednom odrekne negativnih aspekata života uzrokovanih samoljubljem. Ali možemo, štaviše dužni smo, da sve iskreno pozivamo na ljubav i podsećamo na odgovornost“, naglasio je vladika Jovan.