Srpske nedeljne novine: „Vek i po od izbora Evgenija Dumčea za gradonačelnika Sentandreje“


Srpske nedeljne novine, list srpske zajednice u Mađarskoj, pod ovim imenom postoje od 2009. i srpskoj nacionalnoj manjini u ovoj državi ali i ostaloj kompletnoj srpskoj javnosti pružaju vrlo interesantne priče i događaje, koji su se desili na prostoru današnje Mađarske i vezana su za naš narod. Takođe izveštaju o svima važnim zbivanjima kod Srba. Kako ističu nedeljnik je i zvanično glasilo Samouprave Srba, koja je njegov osnivač. „Naš nedeljnik pod ovim imenom izlazi od maja 2009. godine i nastavljač je dvovekovne tradicije srpskog novinskog izdavaštva u Mađarskoj.  I danas se s ponosom sećamo preteče našeg glasila, Serbskih narodnih novina, koje je Teodor Pavlović izdavao u Pešti od 1838. do 1849. godine“.

Prenosimo njihovu priču o Evgeniju Dumčeu, prvom gradonačelniku Sentandreje.

Samouprava grada Sentandreje je, povodom 150. godišnjice od izbora Evgenija Dumče za prvog gradonačelnika, organizovala niz prigodnih programa, kojima je obeležila ovaj značajan jubilej. Dumča je za prvog gradonačelnika Sentandreje izabran pošto je 1871. donet Zakon o lokalnim samoupravama, na čelu sa gradonačelnicima. Na čelu Sentandreje ostao je do 1903. godine, posle četiri uzastopna mandata.

Vraćanjem kulta Evgenija Dumče, koji je za života bio veoma cenjen, Samouprava u Sentandreji nastoji da osnaži jedinstvo u gradu koji danas broji 29.000 stanovnika. Najsvečaniji deo programa bilo je polaganje venaca kraj spomen-ploče Evgeniju Dumči, koja se nalazi na kući u kojoj je nekada živeo, u glavnoj ulici sa njegovim imenom.

Proslavu je svečanim govorom otvorio gradonačelnik Sentandreje, Žolt Filep, a potom su govorila trojica bivših gradonačelnika i predstavnici narodnosnih samouprava. Srbe su tom prilikom predstavljali Kosta Vuković, rukovodilac Srpskog crkvenog muzeja u Sentandreji i Pera Lastić, direktor Srpskog instituta. Oni su u svojim izlaganjima istakli Dumčino srpsko poreklo i njegov rad van Sentandreje, unutar Srpstva u celoj Austro-ugarskoj monarhiji, pošto je on, kao srpski političar, privrednik i dobrotvor, krajem XIX i početkom XX veka imao veoma važnu društvenu ulogu. Takođe je bio i potpredsednik Srpskog crkveno-narodnog sabora. Imao je važnu ulogu u mirenju i povezivanju raznih političkih struja, a bio je važan pregovarač i sa mađarskim vlastima.  

U kulturnom delu programa Srbe je predstavilo Srpsko pozorište u Mađarskoj, sa dramskim umetnikom Josipom Matoricom i harmonikašem Rastkom Gergevom. Prvi blok bio je posvećen Velikoj seobi Srba, prema zapisima učesnika tog događaja, Stefana Ravaničanina, patrijarha Arsenija Čarnojevića, Atanasija Daskala Srbina, a čuli su se i stihovi pesme „Stara voda“, Petra Miloševića. U drugom bloku čitani su tekstovi sentandrejskog srpskog pisca, Jaše Ignjatovića o „zlatnom dobu“ Sentandreje. Treći blok je bio posvećen Stojanu i Tihomiru Vujičiću, istaknutim Srbima, čiji su životi bili povezani sa Sentandrejom, a poslednji o XXI veku. Čitani su odlomci iz dela „Mi že Sentandrejci“ Petra Miloševića i izvedena pesma „Profesorica Bambina“ iz mjuzikla „Avala ekspres“.

Program je nastavljen tematskom šetnjom po Sentandreji i prikazivanjem animiranog filma Milorada Krstića „Ruben Brandt, kolekcionar“, a u večernjim časovima priređena je igranka.