Sećanje na Ljubicu Lazarević iz Štajbaha kod Baden-Badena (30.6.1954 – 14.2.2022)


Danas je u Štajnbahu kod Baden-Badena održan šestomesečni pomen Ljubici Lazarević, rođenoj Babić. Umesto da se prethodnih nedelja slavio i obeležio Ljubičin 68. rođendan danas se izlazilo na groblje. Protojerej-stavrofor Aleksandar Škorić iz Karlsurea je pored članova porodice, prijatelja i rodbine bio tu, odslužen je parastos i pričalo se o velikim delima ove divne žene, čija se ljubav osećala na svakom koraku. Umiljata, blaga i uvek nasmejana i puna razumevanja Ljubica je volela je sve a posebno decu. Kako reče njena ćerka Biljana „njena ljubav prema svetu bila je neopisiva i beskrajna. Ljubav prema deci ogromna i bezgranična. Volela je svaku biljku i svaku životinju a posebno njene mačke, koje je znala od malena da odgaja. Svu svoju snagu i ljubav delila je prema svima kojima je bilo potrebno. Nesebično!”. Nikada Ljubica nije delila ljude ni po kojoj osnovi. Uvek je bila mekog srca i ni malo škrte ruke. „Bila je nešto posebno na ovome svetu”, istakli su članovi njene porodice.

Divnu idilu porodice Lazarević prekinuo je teško oblik koronavirusa koji je Ljubica zakačila početkom februara meseca. I pored pokušaja lekara da joj se spasi život nije išlo. Ljubica je preminula u 68. godini i sahranjena je Štajbahu blizu porodične kuće. U braku sa Zdravkom Lazarević odgajila je troje dece Branku, Snežanu i Biljanu. Branko i Snežana su deca iz prvog braka Zdravka Lazarevića, čije je supruga dva meseca po rođenju drugog deteta preminula, dok je Biljana zajednička ćerka.

Porodična fotografija sa proslave Lukonog rođendana
Foto: arhiva Z. Lazarević

Iako su Ljubica i Zdravko bili iz istog sela u okolini Dugog Polja u Republici Srpskoj upoznali su se tek u Nemačkoj. U potrazi za boljim životom Ljubica se prvo obrela u Hamburgu, da bi godinu dana kasnije dobila posao u firmi Boš u mestu Bil kod Baden-Badena. Iz te firme je i otišla u zasluženu penziju nakon 38 godina radnog staža u Bošu.

Nije mirovala ni dok je radila, a ni u penziji. Tada su joj centar bili unuci njih šestoro, sa kojima je volela da provodi puno vremena. Pored velike podrške deci bila najveća podrška suprugu Zdravku, velikom društvenom radniku i pesniku u rasejanju. Gotovo da ne postoji manifestacija na kojoj njih dvoje nisu bili, kada su njihovi klubovi organizovali manifestacije marljivo su radili, putovali sa članovima udruženja, za svakoga su imali vremena i uvek pronalazili lepe reči.

Poslednjih godina često su se družili sa piscima dijaspore iz Nemačke, Švajcarske i Austrije… i iz Republike Srpske, pošto je Zdravko predsednik udruženja Zdravko Đekić iz Vajblingena (i autor više zbirki pesama).

Koliko je njen lik bio topao a karakter dobronameran primećivali su i mnogobrojni kamermani. Naime Ljubica je u više navrata na lokalnoj televiziji (u gradu Baden-Badenu) bila zamoljena da bude statista ili prateća osoba neke reportaže i o tome je često u šali pričala. „Drugi su želeli da budu izabrani, ali su uvek birali mene, iako sam gledala kako da pobegnem od njih. Jednostavno moje vreme odlaska na pijacu se poklapalo sa njihovim vremenom izlaska na teren i snimanja reportaža. I onda sam za njih šetala kako su tražili i to skoro uvek sa mojom korpom za kupovinu”.

MINOLTA DIGITAL CAMERA

Tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije nesebično su pomagali su svom narodu, a posebno rodbini. Bilo im je žao izbeglica, ljudi koji su morali da napuste sve što su imali. Razmišljali su da su oni ostali u Bosni i Hercegovini sigurno bi bili u istoj situaciji. Zato su za izbeglice u Nemačkoj bili tu. U jednom trenutku u njihovoj kući (u Nemačkoj) bilo je 27 osoba izbeglica. Uglavnom su to bili članovi njihovih porodica ali bilo je i ljudi koje nikada do tada nisu videli i nisu imali gde, pa da su ih Lazarevići primili. Svi su tada živeli u ljubavi i slozi, svima je bilo sve potaman, a Lazarevići su kasnije izjavili da im je bilo jako krivo što nisu mogli više da pruže.


Iako se Ljubica preselila na neko lepše mesto ljubav prema njoj će nositi ne samo članovi njene porodice već i svi koji su je poznavali. Jer osoba toliko širokog srca, ljubavi, podrške, motivacije i dobrote se retko sreće.

Grob Ljubice Lazarević po sahrani
Foto: Z. Lazarević