U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve u rasejanju, kao i u onima koje koristi SPC danas je obeležena druga nedelja Velikog posta.
Prenosimo besedu protojereja Danila Dangubića, paroha SPC u Dortmundu u Nemačkoj.
„I uđe opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i ču se da je u kući. I odmah se skupiše mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se smeste; I kazivaše im reč. I dođoše k njemu sa uzetim, koga nošahu četvorica. I ne mogući približiti se k njemu od naroda, otkriše krov od kuće gde on bejaše, i prokopavši spustiše odar na kome uzeti ležaše. A Isus videvši veru njihovu, reče uzetome: Sinko, opraštaju ti se gresi tvoji! A onde seđahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim: Što ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednoga Boga? I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče im: Što tako pomišljate u srcima svojim? Šta je lakše? Reći uzetome: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi? No da znate da vlast ima Sin Čovečiji na zemlji opraštati grehe, reče uzetome: Tebi govorim: Ustani i uzmi odar svoj, i idi domu svome. I usta odmah, i uzevši odar iziđe pred svima tako da se svi divljahu i slavljahu Boga govoreći: Nikada tako što nevidesmo”. Mk. 2, 1-12
Mitropolit Antonije Blum, ruski bogoslov 20. veka, rekao je da je svaka jevanđelska priča slična stablu na kojem se neki plodovi jasno vide dok su drugi skriveni pod lišćem i bogatstvom granja.
Ono što je očigledno u ovoj perikopi Svetog Jevanđelja po Marku jeste istina da je Svemogući Bog, koji vlada živima i mrtvima, još jednom iscelio, tj. vratio u celovitost, jednog bolesnika i time posvjedočio da će sve ono što uđe u zajednicu sa njim biti spaseno i isceljeno. Šta je svako isceljenje koje je učinio Hristos na zemlji do projava Carstava nebeskog koje dolaskom Njegovim ušlo u ovaj svijet.
Skriveniji smisao ove jevanđelske priče poručuje nam kako je zbog „vere njihove”, vere bližnjih, iscelio ovoga patnika. Nije Gospod uzetoga pitao, kao što je pitao brojne koje je iscelio: veruješ li, možeš li verovati? Za povod svoje milosti Gospod je uzeo veru tih ljudi koji su ga doneli. Bog koji je Ljubav prihvata ljubav ljudi koji su voleli svoga srodnika ili prijatelja i u toj ljubavi istrajavali do mere da su i krov probili da se dotaknu onoga koji je izvor i svrha svake naše ljubavi. U konačnici možemo reći da Gospod uzima u obzir veru crkve – zajednice, jer kao što i jeste rekao gde su dvojica ili trojica sabrani u ime moje tamo sam i ja. Zato smo i mi danas ovde sabrani Duhom Svetim braćo i sestre, da verujući u Onoga koji nas ljubi, i ljubeći Njega koji u nas veruje, sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predamo. Amin – protojerej Danilo Dangubić
