Predstavnici parohije Svetog Save iz Beča, uz blagoslov vladike Andreja organizovali su pokloničko putovanje na Svetu Goru. Grupa od dvadeset devet parohijana predvođena ocem Miljanom Antićem posetila je Svetu Goru Atonsku, manastir Hilandar i goru Atos. Otac Miljan i poklonici su imali veliku čast da ih je na poklonjenjima pratio ambasador Republike Srbije u Austriji, Nebojša Rodić.
Poklonici su se iz Beča avionom uputili za Solun. Posetili su gradić Jersos gde su po dobijanju viza za ulazak na Svetu Goru brodom krenuli do hilandarske luke Jovanjica odakle su prevezeni manastirskim kombijima do srpskog manastira Hilandara.
Foto: arhiva M. Antić
Po stizanju u srpsku carsku Lavru srdačno su dočekani od manastirskog bratstva. „Posetili su glavnu crkvu posvećenu Vavedenju Presvete Bogorodice, koju je u 14. veku sazidao srpski kralj Milutin. Inače u manastirskom kompleksu pored glavnog katolikona nalazi se još dvanaest malih paraklisa. Nakon što su se poklonili čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Trojeručice, kao i grobu prvog srpskog župana i oca Svetog Save, Svetog Stefana Nemanje, koji se nalazi u južnom delu naosa Crkve, obišli su i manastirsku trpezariju, bunar Svetog Save (po predanju kopao ga je sam Sveti Sava), kao i čudotovrnu lozu Sv. Stefane Nemanje, koja već osam vekova čudotvorno raste iz njegovog praznog groba, i dokle god ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva, kaže se u žitiju Sv. Simeona”, istakao je sveštenik Miljan Antić i dodao da je njihova poklonička grupa imala čast da svečano, litijski da dočeka prestolonaslednika Aleksandra koji je posetio svetinju povodom 825. Godišnjice od osnivanja Svete Srpske Carske Lavre. „Grupa je imala jedinstvenu priliku da u manastirskoj crkvi prisustvuje slovoslovlju u čast uvaženog gosta”.
Takođe poklonici iz Beča su prisustvovali bogosluženjima. Oni su obišli manastirsko imanje, videvši krst cara Dušana kao i pirg kralja Milutina. Obišli su i Kareju, monaški gradić, koji je i svojevrsna prestonica i duhovni centar Svete Gore. Inače, u Kareji se nalaze konaci svih atonskih manastira, osim manastira Kutlumuša, koji je pokraj same Kareje. „Na putu ka Kareji grupa je posetila bugarski manastir Zograf, deveti u hijerahiji svetogorskih manastira, i tamo se poklonila čudotvornoj ikoni Bogorodica Akatistna, potom obišavši manstirsku prodavnicu svoj put nastavlja ka manastiru Konstamonit koji je dvadeseti po hijerarhiji. Po dolasku u Kareju grupa se prvo uputila u protatsku crkvu posvećenu Uspenju Presvete Bogorodice, koja je inače i najstarija crkva na Svetoj gori, i prema predanju potiče iz 4 veka. Nakon toga su krenuli u manastir Dohijar na poklonjenje čudotvornoj ikoni Bogorodici Brzopomoćnici. Obzirom da se dan bližio kraju, poklonici su se uputili smeštaju gde će se malo okrepiti i pripremiti za sutrašnje uspinjanje na goru Atos”.
Iz Luke Dafni otplovili su brodom do Kleftika odakle su počeli svoj uspon sa nula metara nadmorske visine. „I pored ekstremnih uslova za penjanje, vreline, oštrog kamenja, strmog uspona, pre svega blagoslovom presvete Bogorodice, veći deo grupe je uspešno izašao na vrh Atosa 2033m. Nakon toga su prenoćili pored kapele Panagija i po osvitku sutrašnjeg dana, ispunjeni blagodaću vratili se drugim putem do skita svete Ane i odatle brodom za Uranopolis, zatim autobusom za Solun”, preneo je deo amtosfere sveštenik Antić.
Na kraju pokloničkog putovanja a pred povratak za Beč, posetili su i srpsko groblje na Zejtinliku, gde je otac Miljan održao pomen postradalim junacima.
