Na ovaj dan 1942. godine, oko 21 čas, započelo je hapšenje šidskih Srba u krvavoj akciji pod rukovodstvom ustaše Viktora Tomića. Hapšenje je trajalo celu noć sve do ranih jutarnjih časova. Akademski slikar Sava Šumanović uhapšen je u 6 sati ujutro 28. avgusta.
Hapšeni su starci od skoro 90 godina, muškarci, žene, omladina, deca. Nije poznat tačan broj uhapšenih, ali se računa da ih je bilo nešto preko 150. Svi su dovedeni u zgradu tadašnjeg Sreskog načelstva. Uhapšeni su celu noć isleđivani, maltretirani i mučeni.
Možda najtragičnije ličnosti su bile Vidosava Vida Ilić i njena maloletna ćerkica. Vida je oko 2 časa noću odvedena na isleđivanje i nakon žestokog mučenja u trajanju od 45 minuta (ustaše su joj čak skakale na stomak sa stola) vraćena u zatvor gde je ubrzo umrla u ćerkinom naručju.
Ujutro oko 9 časova svi uhapšeni, koji nisu pušteni kući u toku noći, izvedeni su na opštinsko dvorište. Prema svedočenju jedne Šiđanke svi muškarci su imali vezane ruke na leđima i izmrcvareni ležali na zemlji. Žene koje nisu umrle pri isleđivanju i deca su u periodu između 10 i 11 časova pušteni kući. Pre toga su svedočili poslednjem iživljavanju ustaša kada su naterali sve izmučene muškarce da urade čučanj iako su bili izlomljenih nogu i ruku.
Nešto kasnije, autobusima iz Zagreba uhapšeni muškarci, njih 122, sprovedeni su do železničke stanice u Šidu, a potom teretnim vagonima odveženi u Sremsku Mitrovicu. Pojedini Šiđani su preminuli u vozu na putu do Mitrovice.
Preživeli su smešteni u objekte sremskomitrovačke kaznione gde su mučeni naredna dva dana. Neki Šiđani nisu mogli da izdrže mučenje i izvršili su samoubistvo u kaznioni prerezujući sebi vene.
Noću, 29. na 30. avgusta, veći deo uhapšenih Šiđana je streljan na sremskomitrovačkom srpskom pravoslavnom groblju. Među njima je bio i Sava Šumanović. Samo je jedna osoba pokušala da pobegne i uspela da se spasi streljanja. Bio je to Stevan Marjan. Manji deo uhapšenih Šiđana je streljan 3. septembra o čemu je objavljen oglas. Od ubijenih je bilo 120 Srba i 1 Jevrejin.
Izvor: Muzej žrtava genocida