„Probaj minut mog života” naslov je omiljene pesme Živane Novaković (19) iz Patkovače kod Bijeljine. Ne bez razloga… Živana, njena braća Ljubiša (22) i Mihajlo (21), sve troje imaju smetnje u razvoju i žive u teškoj nemaštini. „U svakoj tužnoj pesmi ja se nađem. Pogađaju me u srce!” – istakla je Živana, ispričavši i kako vreme utiče na njeno raspoloženje. A nije svaki dan sunčan…
Ovako su predstavnici HO Srbi za Srbe započeli novu priču. Ovoga puta o porodici Novaković, kojoj bi hteli da pomognu u renoviranju, završetku i opremanje njihove kuće.
Iako su svesni svog stanja i uprkos problemima sa kojima se suočavaju, bilo da su zdravstveni, društveni ili socio-ekonomski, široki osmesi na njihovim licima su tu. Uprkos svakodnevnim mukama, koje su većini nas nepojmljive, Novakovići vole život! „I ja sam ljubitelj domaće muzike. Opušta misli i pomaže mi da zaboravim na brige. Najviše volim da slušam Slobu Radanovića, Darka Lazića i Emira Đulovića. Nekad, kad imam nešto siće, volim otići i u kafić na kavu. Sam odem, neće niko sa mnom. Brinem i oko stoke, nabavio otac da bismo se prehranili” – priča najstariji Ljubiša, kod koga su simptomi malo manje izraženi u odnosu na brata i sestru.
„Ne pored drugih, nego sa drugima u igri, radu i učenju” – slogan je vaspitno-obrazovne ustanove za decu sa poteškoćama intelektualnog funkcionisanja u koju su mlađi Novakovići svojevremeno išli. Slogan odlično opisuje za čim oni vape. Nažalost, iako ima dobrih ljudi koji im pomažu, osuđeni su na samoću i život u katastrofalnim uslovima. „Mojoj deci najviše fale društvo i kuća. Imaju oni nekih drugova, ali ih nemaju gde dovesti. Ovde je baš katastrofa, kad neko i dođe sedne ispred, stid ih je ući. Nažalost, Živana i Mihajlo nisu dugo išli u tu školu, pravili su nered. Curica je par puta probala iseći sebi vene, jeli su sveske, cepali dokumenta, moram stalno uz njih biti. Ja bih najviše volela da su oni kako treba, da imaju posao, da dobijem unuče. Najsrećnija bih bila da nije ovakva sudbina naša, da ne tražim ničiju pomoć. Ali šta ću? Težak je život moj” – rekla je majka Zorica, nevidljiva heroina!
Zorica se zaista lavovski bori i, što je najvažnije, ne gubi nadu. Za ogroman krst koji nosi čeka je sigurna plata na nebesima. Značilo bi joj i kad bi joj se nekako olakšao i ovozemaljski život, bar da deci ne mora hranu uzimati na veresiju, te stalno iznova vraćati dugove od ionako preniskih primanja. Da se ne dešava da po pola dana nemaju ni šta jesti. Podelila je sa nama i šta joj najteže pada…
„Najteže je prositi, srce se ukoči kada reknem nekome imaš li dve marke. Da im kupim leba da jedu. Vodim ih i u manastir, svakog dana se molim Bogu da nam sutrašnji dan donese sreću, da i meni Sunce sine. Ali strah me je. Strah me je ko će da ih pazi kad mene ne bude, đe će oni? Al’ šta ću? Nek su oni meni živi i zdravi. Oni su moje sve. Oni mi daju snagu da se borim, sve ću za njih dati. I neka su oni tako, ali su moji” – ispričala je plačući i udarajući rukom po srcu.
Istu brigu deli i otac Zoran. Njega nismo upoznali pošto je bio u nadnici. Da bi bar nekako mogli preživeti, sa svojih šezdeset godina po najvećoj vrućini od 7 do 7 obavlja najteže fizičke poslove. Učestvovao je i u stvaranju Republike Srpske. „Moj je suprug bio na ratištu četiri godine. Branio je srpski narod i Republiku Srpsku. Sada prima svega 84 marke boračke naknade, što nije čak ni 50 evra. Moj je čovek meni najveća podrška. Vidi on da mi nije lako, a nije ni njemu. Podržavamo se u svemu i ponosna sam na njega. Bori se koliko more, iako je i on obolio” – dodala je Zorica.
Razmišljali smo da li uopšte da ističemo ovu priču u prvi plan, ali oni to zaslužuju. Novakovići zaslužuju i žele da se za njihovu priču čuje. Ono što ne zaslužuju jesu okretanje glave i zaborav! Humanitarna organizacija Srbi za Srbe zato upućuje poziv svim dobrim ljudima da učinimo sve što je do nas da im bar pružimo bolje uslove za život. Ne možemo rešiti sve probleme ove porodice, ali možemo im na konkretan način pokazati da smo uz njih. Ispod su svi načini za doniranje putem kojih ćemo prikupljati sredstva za renoviranje, završetak i opremanje njihove kuće, a ko želi da im i direktno pomogne za tekuće troškove koje imaju, neka nam se javi da ga povežemo sa porodicom.
Izvor: HO Srbi za Srbe
Svi načini za doniranje po zemljama:
SRBIJA
1. SMS na 7763 (200 dinara)
2. Račun: 160-279491-71
3. Pay Pal
4. Devizni račun
REPUBLIKA SRPSKA
1. Poziv na broj 17763 iz fiksne i mobilne telefonije (3 KM)
2. Račun: 56201281300241-58 (NLB razvojna banka)
3. Pay Pal
CRNA GORA
1. Račun: 510-91548-03 (Crnogorska komercijalna banka)
2. Pay Pal
SAD
1. Donatorska platforma (kreditne kartice, tekući račun)
2. Pay Pal
3. Lični ili biznis ček na: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
KANADA
1. Pay Pal
2. Putem čeka na: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. E-transfer na: donate@serbsforserbs.ca
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
NEMAČKA
1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92
2. Pay Pal
3. Pošaljite tekst SZS na 81190 (2.99 evra)
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
ŠVAJCARSKA
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
4. Pošaljite tekst SZS 30 na 488 (broj zamenite željenim iznosom od 1 do 99 CHF)
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
AUSTRIJA
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Poziv na broj 0901 300 201 iz fiksne i mobilne telefonije (3 evra)
ŠVEDSKA
1. SWISH: 1230 133 900
2. Pay Pal
3. Bank Giro: 5302-1077
4. Račun: 5226 1060 858
NORVEŠKA
1. VIPPS broj: 104 414
2. Pay Pal
3. Račun: 1503 83 80483
AUSTRALIJA
1. BSB: 032-278
2. Account No: 878615, Westpac bank
3. Pay Pal
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
Patreon platforma
Bitkoin i Etereum
