U hramu svetog Jovana Vladimira u Minhenu služen je peka uveče pomen i održan koncert posvećen uspomeni na kompozitora i dirigenta Vladimira Milosavljevića. Odmah nakon bogosluženja prisutnima se obratio protojerej-stavrofor Slobodan Milunović. U svojoj nadahnutoj besedi on je govorio o životu i radu pokojnog kompozitora, kao i o svojoj saradnji sa njim. Posebno je istakao da ćemo tek, kako vreme bude više prolazilo, biti svesni veličine i značaja dela Vladimira Milosavljevića. Nakon govora prote Milunovića prisutnima se obratila i Vera Bermel, najbliža saradnica blaženopočivšenog kompozitora. Prema njenim rečima, niko, pa čak ni njegovi najbliži saradnici, ne znaju ko je zapravo bio maestro Milosavljević. „Bila je to neiscrpna riznica Božijih darova kojima je posvetio ceo svoj život. Srećni smo i povlašćeni što je poslednjih 25 godina svog života proveo među nama”. Nažalost, nastavila je Vera Bermel, „malo toga smo prepoznali i uzeli iz riznice koju nam je ponudio. Biser te ostavštine čini njegova, kompletno završena, sveta liturgija, koju nije doživeo da čuje. Njegov hor, a i sav srpski rod ima duhovnu i moralnu obavezu da spase taj dragulj koji nam je maestro ostavio u amanet”.
Nakon ovoga hor Singidunum, čiji je upravo osnivač i dugogodišnji dirigent bio Vladimir Milisavljević, izveo je više kompozicija. Pod dirigentskom palicom, mlade, Sofije Nagirnjak izvedena su dela Kedrova („Oče naš”), Mokranjca ( „Njest svjai”), Hristića („Svjati Bože”) kao i tri kompozicije Vladimira Milosavljevića („Tebe pijem”, „Heruvimska pesma” i „Pokajnička molitva”).
Za portal Rasejenje.info Goran Nikolić, Minhen
