Ivana Marčeta objavila svoj prvi roman „Slatko od šljiva”

„Postigla sam ono što sam imala na umu dok sam pisala roman, a to je da roman bude na korist drugima, da im pomogne, da vide da je promena moguća i da je ponekad potrebno samo malo nadahnuća, hrabrosti i volje da se stvari preokrenu na bolje”

Ivana Marčeta, master profesor srpske književnosti i jezika rodom iz Pančeva, nastavnica Dopunske škole na srpskom jeziku u Švajcarskoj, u kantonu St. Galen, izdala je svoj prvi roman pod nazivom „Slatko od šljiva”.

Završila je Filološki fakultet u Beogradu na odseku Srpska književnost i jezik, kao i master studije. Pre trenutnog posla, dugi niz godina radila je kao profesor srpskog jezika i književnosti u Pančevu. Ona je nedavno u Cirihu imala promociju njenog prvog romana „Slatko od Šljiva”. Pre objavljivanja ovog romana Ivana Marčeta je uglavnom pisala isključivo zbog i za sebe, zbog potrebe svoje duše da izrazi stvari bitne njoj. „Kao nekome ko se bavio književnošću veći deo života i time srastao sa njom, teško je izdvojiti jednu osobu koja me je inspirisala. U pitanju je plejada pisaca koji su, neki više, neki manje, ostavili svoj trag na moje stvaralaštvo. U ovom romanu sam, međutim, bila potpuno svoja, pronašla sam svoj stil, lepršav  i lagan, pitak, ali ne i plitak. Na čitateljima je, sada, da procene da li sam u pravu”, rekla je Ivana za medijski portal Rasejanje.info.

A roman je nastao spontano. „Jednog dana sam se našla sa jednim poznanikom na kafi. Spontano smo pričali o životu i prepričavali zanimljive pojedinosti. A onda mi je on ispričao sledeće: Pre desetak godina, pozvao ga je prijatelj Indonežanin koji je, radi približavanja religija, osmislio jedan projekat u kojem su jedan rabin, jedan imam i jedan pravoslavni sveštenik proveli nedelju dana zajedno, upoznajući se sa drugačijim religijama. Jovan, taj moj poznanik, bio im je tih nedelju dana pomoćnik, pošto se sve to odigravalo u Beogradu. Tog trenutka mi je sinula misao da želim da napišem roman o tome. Odnosno, da mi to bude polazna tačka, a da od toga napravim jedan razvojni roman u kome će glavni junak (koga sam imenovala Jovan u čast tog poznanika koji mi je nesvesno dao ideju) doživeti određeni preobražaj. Duboko sam uverena da svako od nas može da „raste“ tokom celog svog života. Ponekad je potrebna promena spoljašnjih činilaca da bi se nešto unutar nas pokrenulo i promenilo, kao u Jovanovom slučaju (ovom iz romana). Ja sam malo izmenila situaciju pa sam u Beograd smestila rabina, budistu i pravoslavnog sveštenika”, istakla je Ivana Marčeta.

U romanu je Jovan čovek od 35 godina, razveden, obrazovan, ali bez posla, blago razočaran u život za koji zarađuje prevodeći knjige. Dobija posao da nedelju dana provede sa pravoslavnim sveštenikom, rabinom i budistom, koji stižu u Beograd radi zbližavanja kultura i religija. Njima treba da bude prevodilac i vozač. Kroz susrete i razgovore sa trojicom duhovnih ljudi doživljava preobražaj i stvari mu kreću na bolje. Paralelno sa ovom pričom, Jovan sreće drugaricu iz osnovne škole koja već dugo živi u Nemačkoj. Između njih se razvija ljubav.

Promociju svog romana imala je nedavno u Cirihu. Njeni utisci su odlični. Razgovor je vodila njena koleginica i sugrađanka, dr Jelena Angelovski. Veštim vođenjem razgovora omogućila da predstavi važne stilske i sadržajne crte romana. „Po reakcijama publike i pitanjima koja su postavljali, videlo se da smo uspele da probudimo znatiželju i zainteresovanost za roman. Ja sam ovde svega godinu i po dana i moj krug poznanika i prijatelja nije veliki. Bilo je preko trideset ljudi u Pestaloci biblioteci i zahvalna sam svim ljudima koji su došli da me podrže”, dodala je Ivana.
Naredna promocija biće u rodnom Pančevu, 12. aprila. Ističe da je voljna da predstavi svoje delo gde god bude bilo zainteresovanih ljudi.

„Reakcije ljudi koji su pročitali roman su izuzetno pozitivne. Postigla sam ono što sam imala na umu dok sam pisala roman, a to je da roman bude na korist drugima, da im pomogne, da vide da je promena moguća i da je ponekad potrebno samo malo nadahnuća, hrabrosti i volje da se stvari preokrenu na bolje”, rekla nam je Ivana.

Lično rado i stalno čita. „Čitanje je moja ljubav, ono me je izgradilo, dalo mi je i daje mi snagu, blagotvorno delujući na moje biće. Ne bih mogla da izdvojim samo jednu knjigu, toliko je dobrih knjiga. Meša Selimović je moja velika ljubav („Tvrđava“, „Derviš i smrt“) zatim nezaobilazni Tolstoj („Uskrsnuće“), Dostojevski („Braća Karamazovi“) i Ajtmatov („I duže od veka traje dan“). Od savremenih pisaca rado čitam Vodolazkina („Lavr“, „Brizbejn“) i Murakamija („1Q94“). Mogla bih dugo da nabrajam, ali ove knjige su moje tople preporuke”.

S obzirom da je Ivana od prošle godine deo srpskog rasejanja kaže da za sada može samo da nasluti obrise našeg društva. „Zahvalna sam im na otvorenosti i srdačnosti po kojima je naš narod i poznat. Poruka našem rasejanju bi bila da negujemo veze, držeći se zajedno, i povezujući se sa  bogatim kulturno-istorijskim blagom koje matica nudi. Na taj način možemo zaista očuvati svoj kulturni identitet, a to je ono što je svima nama potrebno. Književnost je idealna tačka spajanja, savršeni most koji nas povezuje sa korenima”, naglasila je Ivana Marčeta.

Knjiga „Slatko od šljiva” se može nabaviti kod autorke lično.