Iako često mislimo da su naši problemi najveći i nerešivi, kao da udarimo glavom o zid kada sretnemo borce kakvi su Darko i Ivana iz Jagodine, roditelji sedmoro dece od kojih je troje sa smetnjama u razvoju. Ovo je priča o zadivljujućoj hrabrosti, neizmernoj žrtvi i neiscrpnoj ljubavi porodice Stanojević! Kad smo upoznali Lanu (13), Uroša (9), Lava (7), bliznakinje Nađu i Teu (5), Lunu (3) i novorođenče Luku, koji nas je krišom posmatrao iz svog kreveca, kad smo čuli da Uroš, Lav i Tea zbog svog stanja idu u specijalne škole i kad smo saznali sve druge probleme sa kojima se suočavaju, ostali smo nemi pred vedrinom kojom je ispunjen njihov dom!
Foto: HO Srbi za Srbe
„Ima tu pojedinaca koji su nam predlagali da decu damo u ustanovu, da se oni brinu o njima. E, dok sam živ deca će biti kod mene, makar imao 80 godina i morao njemu da presvlačim pelene, ali neću da ih dam. Borili smo se da ih imamo, nikada ne bih dozvolio da budu premešteni negde”, držeći u naručju sina Luku koji je imao tek osam dana, izneo je Darko nepokolebljiv stav po pitanju svoje dece. „Pa meni je srce stalo na dva minuta sada kada sam rodila Luku, nije bilo izvesno da ću preživiti. Posle svega toga nema te stvari koja će nas sprečiti da se brinemo o njima, pa makar u šupi živeli. Da ja dam svoje dete, nikad! Oni su meni svi isti i podjednako ih volim, bilo da su zdravi ili ne. To su deca anđeli”, nadovezala se majka Ivana koju su povredili takvi neumesni komentari.
Pored svih problema koji su zadesili ovu porodicu, oni trenutno žive u stanu od 34 metra kvadratna koji su dobili od Centra za socijalni rad na korišćenje. Zbog nedostatka prostora i kreveta neki su prinuđeni da spavaju na starom dušeku koji stave na sred sobe. Pomalo zvuči neverovatno u današnje vreme da devetočlana porodica boravi u tako malom prostoru, ali kako kaže domaćin Darko – Bog je uz njih i pomaže im u svemu! Roditelji, nažalost, takođe imaju probleme sa zdravljem. Otac ima lumboišijalgiju i spondilozu kičme, kao i probleme sa želucem zbog kojih ima nepodnošljive bolove, dok je majka imala probleme sa srcem, tj. atrijalni septalni defekt. Inače, žive od skromnih primanja koja dobijaju od države, što je nedovoljno za život ovako brojne porodice. Čak i kad bi otac, uprkos svom stanju, uspeo da pronađe posao, izgubili bi pravo na korišćenje stana.
Dugo smo razgovarali sa Stanojevićima o njihovoj životnoj priči, počev od toga kako su im se mnoge važne stvari desile na Svetu Petku, preko toga kako je njihov sin Lav prvi put progovorio u manastiru Tumane sa četiri godine rekavši „tata” i da je ime dobio zbog lavovske borbe da preživi nakon rođenja, pa do toga da je čak i njihova ćerka Tea doživela isceljenje u manastiru prohodavši sa svoje dve i po godine. Shvatili smo da je ovakvu bitku moguće voditi samo uz čvrstu veru koja ovoj porodici ne manjka!
„Neko leži na parama, a nema koga za ruku da povede! Ja sam srećan jer imam njih. To mi je najbitnije u životu. Ima ko i da zapeva i da zaplače za nama. Najveću snagu mi daje kad mi deca otvore vrata, pa kad doživim taj njihov osmeh i poljubac. Nema ništa od kukanja, moramo da se borimo dok god postoji tračak nade. Nisi čovek ako se ne boriš”, završio je Darko.
Nadajući se da smo uspeli da prenesemo veru i hrabrost ove porodice, pozivamo sve donatore i ljude dobre volje da se priključe još jednoj velikoj akciji Humanitarne organizacije Srbi za Srbe kako bi obezbedili porodici Stanojević sve potrebne uslove za život, a koje ova porodica nesumnjivo zaslužuje!
Više o porodici i kako pomoći možete pogledati ovde.
Izvor: HO Srbi za Srbe
