Ko je Zagorka sa egzotičnim prezimenom?
Bio sam u ranom pubertetu kada je, tada ne toliko kao danas poznati, režiser Emir Kusturica počeo da snima filmove. Moji roditelji su mi govorili o rođenju jednog filmskog genija čije filmove moram pogledati.
Ja sam ovo roditeljsko oduševljenje primio k znanju i u godinama koje su dolazile redovno gledao njegove filmove, redovno odlazio u bioskop očekivajući svaki put da mi njegov film otkrije sve ovozemaljske tajne, a vraćao se kući uglavnom, da ne upotrebim neku težu reč, razočaran….
Mnogo godina kasnije izašla je Emirova knjiga – „Sto jada”. Tek pročitavši je shvatio sam da ja njegove filmove u tom prvom naletu nikada nisam do kraja razumeo i to – zašto su u njegovim filmovima letele ribe, centralnu ulogu imale ćurke ili – cigani.
Možda će vam ovaj početak, ova digresija izgledati malo čudno. Neodgovarajuće.
U Zagorkinim pesmama nema riba koje lete. Ali ima mrava, muva, stonoga, klikera staklenaca, kompjutera, kišobrana, dečijih sandalica, jabuka i vašarskih lizalica.
Foto: Rasejanje.info
I sve je u njenim pesmama dečijim čistim srcima savršeno jasno. Pre svega jer im se ona obraća kao drugar i, kako kaže recenzent ove knjige Dara Radojević, u pravom trenutku kada se sa velikim poverenjem otvore dečija srca – te male crkvice i dečiji um.
I opet – ko je Zaga, rođena Milošević, sa sada tako egzotičnim prezimenom?
Tu tihu ženu upoznao sam pre nekoliko godina – po njenom dolasku u naše Udruženje. Sretali smo se i van Sedmice. Uvek nasmejana. A stidljiva i tiha – kao da – neće da smeta. Uvek jedno – „zdravo Saša!”
Znali smo se. A – NISMO.
Ona je mislila da sam ja slobodan umetnik i da živim od javnih nastupa. Ja sam znao –samo da je odličan kuvar.
A – i to su mi drugi rekli. Nisam znao – NIŠTA .
Rodom je iz Kosanice (jednog malog mesta kod Đavolje Varoši). Odrasla i živela u Jagodini. Majka joj je iz Podujeva.
Otac – osnivač streljačkog kluba u Jagodini čiji je i Zagorka bila član 24 godine. Trostruki prvak Jugoslavije.
Ali – nikad ne bude baš onako kako mi zamislimo. Sada mi pada na pamet nešto što sam ovih dana pročitao. Mira Furlan reče: „Posle svih ovih godina došla sam do zaključka da je našim ljudima IZDAJA nekako lako, prelako išla. Na svim nivoima. U svim kategorijama. Bilo je i još uvek je tako lako izdati prijatelja, ideju, stav i na kraju – samoga sebe”.
I tih izdaja – nije bila pošteđena ni Zagorka. Od ljudi. Njoj najbližih. Kad ne veruješ i kad im se najmanje nadaš. 1991.godine dolazi u Frankfurt. Da počne sve iz početka. Ne – od nule. Iz – MINUSA. Žrtvujući po ko zna koji put svoju ličnu sreću, zadovoljstvo, ispunjenost.
Prvo zbog sina, a sada zbog unučića. U pauzama te imitacije života – piše pesme. Prvu pesmu posvećuje svom unuku prvencu rođenom 1996.god. – ,, Marko i kometa”. Nju piše 2008.
Pre dve godine objavljuje i svoju prvu knjigu ,,Razmišljanja jednog Marka” koja je njemu i posvećena. Drugu knjigu – „Govorite li stranski” – posvetila je Đorđu.
U pesmama u ovoj knjizi deca će otkriti zaštitu, krila kojima mogu poleteti visoko, hrabrost, uputstva za život, savete kako prevazići neki ,,problemčić” ljubavnu muku.
Ja sam otkrio jedno veliko srce. Šta su mi sve prećutale njene oči – neću vam reći. To – ako vam ona dozvoli – pročitajte sami.
Zagorka Bunthornsade –bako jednog Marka, Đorđa, Luke i Anje – sledeću kafu plaćam JA.
Za portal Rasejanje.info Aleksandar Saša Jovanović
