„Meni je srpski narod u srcu i taj narod treba da bude kao Novak Đoković, kao Nikola Tesla ili kao Nemanja Radulović – da ostavi najlepše utiske u celom svetu, da svako poželi da bude Srbin – da od pametnog i sposobnog srpstva napravimo brend. Da budemo mudri, kao patrijarh Pavle, koga smo mnogo voleli a i danas volimo i često pominjemo.  Neka nam Jasenovac bude tačka, koja spaja sve Srbe, a neka Kosovo sa Metohijom bude naše srce!”, istakao predsednik udruženja David Jakovljević iz Pariza

Francusko udruženje Deca Jasenovca danas, 28. aprila 2025, obeležava tri godine od svog osnivanja. Tri godine su protekle u velikoj borbi za pravdu srpskog naroda, na prvom mestu stradalom u Nezavisnoj državi Hrvatskog, a potom i u Prvom i Drugog svetskom ratu kao i u građanskom ratu na prostoru bivše Jugoslavije. Tri godine bez reči mržnje prema narodima koji su činili i učinili nepravdu srpskom narodu, tri godine uz obaveštenje na prvom mestu francuske javnosti, a potom i drugih zemalja o golgoti koju je prošao i preživeo srpski narod.

Tri godine u kojima je istaknuto koliko je drugih naroda stradalo spašavajući Srbe, svaku osudu gde se pojedinci iz redova Srba nisu najbolje poneli ali i sve tri godine gde se jasno osuđivalo ustaštvo i stradanje naroda na području NDH.

Predsednik udruženja Deca Jasenovca je David Jakovljević, Srbin i Francuz koji je rođen, odrastao i odškolovao se u francuskoj prestonici, u kojoj radi i živi. Lično nikoga nije izgubio na prostoru NDH, međutim velika nepravda i ne znanje u svetu, a posebno u Francuskoj, koja je do pre koju deceniju bila prijateljski naklonjena prema Srbiji, ga je navelo da pokaže i dokaže ne samo stradanje naroda iz koga potiče već i njegovu veličinu. Iako, mora se naglasiti, u toj velikoj borbi, često nailazi na prepreke. Osuđuje genocid ustaša počinjen na srpskim, romskim i jevrejskim narodom, ali pravi jasnu razliku među narodima. Nijednog trenutka se nije pokolebao, niti je dozvolio bilo kakav pritisak u radu da bi svetu pokazao na koji način je stradao srpski, jevrejski i romski narod na prostoru NDH, a posebno nevina deca, po kojima se i udruženje zove tako Deca Jasenovca.

O mnogim akcijama i delima ovoga udruženja u poslednje nepune dve godine, koliko redakcija medijskog portala Rasejanje.info izveštava o radu udruženja Deca Jasenovca je pisano i može se pročitati na ovom portalu.

Uspeo je David Jakovljević sa svojim saradnicima da dobije saglasnost da se u budućem programu francuskog obrazovnog sistema u francuskim udžbenicima uči u okviru holokausta i o stradanju Srba, Jevreja i Roma na prostoru NDH. Sledeći cilj da se o tome uči za početak u celoj Evropi a potom i u svetu. Organizovao je niz tribina po celoj Francuskoj, gostovao na mnogim institutima i održano mnogo predavanje na temu stradanje srpskog, jevrejskog i romskog naroda na prostoru NDH, poklonio mnoge knjige, organizovao promocije filmove o stradanju Srba, susreo se sa mnogim istoričarima, političarima, predstavnicima mnogih naroda nad kojima je izvršen genocid … sve sa jasnim ciljem – da svet vidi i da postane jasno kroz koja je stradanja prošao srpski narod kroz vekove, počev od Kosovskog boja pa do današnjeg dana sa posebnim osvrtom na stradanje na prvom mestu srpske dece a potom i jevrejske i romske na prostoru NDH kao i na postojanje jedinog dečijeg logora u svetu u kome je stradalo na stotine hiljade dece. Takođe organizovao je mnoge konferencije o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, učestvovao na istim, kao i na mnogim posećenim stradanjima drugih naroda. Udruženje Deca Jasenovca je u više gradova prikazalo film Dara iz Jasenovca u kome je glavna gošća bila Jelena Buhač- Radojičić po čijoj životnoj priči je snimljen ovaj film.

Upravo zbog svega toga je jedan od glavnih ciljeva ovog udruženja da se i o srpskim  stradanjima čuje u svetu, da se prizna genocid nad srpskim narodom, da se podigne spomenik žrtvama genocida i holokausta stradalim Srbima, Jevrejima i Romima na području NDH i da svet osudi zverstva ustaša. Kako je moguće da do dana današnjeg u Srbiji ne postoji nijedan doktorski rad na temu stradanja Srba u NDH, su samo deo pitanja koja muče Jakovljevića. Takođe cilj je da se brutalno stradalim Srbima od Kosovskog boja pa do danas otvori i jedan muzej u Parizu – spomenik koji će biti posvećen  žrtvama svih genocida počinjenih nad srpskih narodom. A materijal za muzej se uveliko prikuplja.
Ponavljao je Jakovljević u više navrata apel da Srbi koji prolaze kroz Hrvatsku svrate posete manastir Jasenovac i memorijalni kompleks Jasenovac, da im odaju poštu. On to često radi, uzima dane odmora i odlazi u Jasenovac, pali sveće za stradale, priča sa mučenicima i novomučenicima kao da su mu rod najrođeniji. I to ne samo kada su zvanični dani sećanje na mučenike i novomučenike jasenovačke već i na velike praznike.

22. aprila 2023. godine je udruženje Deca Jasenovca bilo prvo i jedino koje je odalo poštu u mestu Dransi kraj Pariza stradalim Srbima, Jevrejima i Romima u NDH u Francuskoj i to na mestu odakle su nacisti deportovali Jevreje 1942. iz Francuske u logore smrti.  Godinu dana kasnije odana je ista pošta palim Srbima, Jevrejima i Romima, ispred spomenika podignutog u znak sećanja na jugoslovenskog kralja Aleksandra i srpskog kralja Petra I u pariskom XVI -om arondismanu.

22. aprila 2025. predsednik udruženja Dece Jasenovca Jakovljević je bio u Jasenovcu na Danu sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, a juče u Novog Gradini. Ove godine, u Francuskoj nije održana komemoracija jer je 22. april pao u utorak, ovakve manifestacije se održavaju vikendom. Parastos je bio nemoguć na Veliku subotu dan pred Uskrs, pa se iz tog razloga David Jakovljević odazvao pozivu Eparhije Pakračko-slavonske i vladike Jovana da dođe u Jasenovac na liturgiju. Ove godine je u Manastiru Jasenovac obeleženo 80 godina od proboja logoraša i svih zala načinjenih u NDH*.

Hrvati su tog istog 22. aprila održali zvaničnu komemoraciju na mesto memorijala Jasenovac ali udruženje Deca Jasenovca, kome se ne bi tamo dao mikrofon nije želelo da čuje da su tu ubijene žrtve fašizma kao što to Hrvati govore, već da je tu izvršen genocid. Ne, David Jakovljević će se pojaviti na zvaničnu komemoraciju sa Hrvatima kad budu priznali da su svi novomučenici žrtve planiranog i sistematskog sistema čišćenja pravoslavlja sa tih prostora.

Mnogo akcija i realizacija obeležile su rad ovog udruženja a u narednom periodu po aktuelnim planovima predsednika Jakovljevića biće dosta novih događanja širom Francuske. Pozivi ne samo za saradnju već i za predstavljanje udruženja dolaze i iz ostalih evropskih država. Volonteri koji žele da pomognu mnoge akcije su se prijavili iz raznih krajeva sveta a najdalje za sada iz Japana.

Radi na realizaciji velikih planova, a jedan od njih je i da svet prizna počinjen genocid nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu u Nezavisnoj državi Hrvartskoj.

Malo je reči hvala Davidu Jakovljeviću, osobi koja osim par rođaka u Srbiji nema više nikoga, na ovakvom borbi i želji da se zna kroz koju golgotu je prošao srpski narod i kroz koju i dalje prolazi posebno u ovom trenutku na Kosovu i Metohiji. Mnogi društveni aktivisti srpskog rasejanja ulažu veliki narod i trud za dobrobit svoje zajednice na svim kontinentima. Ipak ovakva vrsta borbe i na ovom nivou u Evropi je za sada jedinstvena sa jasnom porukom – Jakovljević se bori za dobrobit srpskog naroda, za dobrobit koja ne poziva na mržnju već na ljubav i mir.

„Meni je srpski narod u srcu i taj narod treba da bude kao Novak Đoković, kao Nikola Tesla ili kao Nemanja Radulović – da ostavi najlepše utiske u celom svetu, da svako poželi da bude Srbin – da od pametnog i sposobnog srpstva napravimo brend. Da budemo mudri, kao patrijarh Pavle, koga smo mnogo voleli a i danas volim i često pominjemo.

Neka nam Jasenovac bude tačka, koja spaja sve Srbe, a neka Kosovo sa Metohijom bude naše srce!”, naglasio je David Jakovljević za medijski portal Rasejanje.info.

David Jakovljević je predsednik udruženja Deca Jasenovca, Loran Benhaim je sekretar, a dr Aleksis Trud je blagajnik udruženja. Deca Jasenovca u ovom trenutku ima preko 50.000 simpatizera iz celog sveta. Povezani su sa mnogim sličnim udruženjima širom sveta.

Redakcija medijskog portala Rasejanje.info želi srećan treći rođendan i puno uspešnih akcija. Tu smo za sve ostale vrste pomoći, jer „Svi smo Deca Jasenovca” (Svi smo Deca Jasenovca je slogan ove organizacije).

* Dan sećanja obeležava se kao spomen na 22. april 1945. godine i proboj grupe zarobljenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH), a posvećen je svim Srbima, Jevrejima i Romima stradalim u masovnim i nečovečnim ubistvima tokom Drugog svetskog rata.

Tog dana je 600 od ukupno 1.073 još živih logoraša napalo ustašku stražu i krenulo u proboj koji je preživelo samo 91. Preostala 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju, ubijena su i spaljena zajedno sa logorskim objektima. Istog dana, izvršen je proboj logoraša Kožare, radnog dela logora u samom mestu Jasenovac. Od 167 logoraša, 11 je preživelo. Partizani su u logor ušli tek početkom maja 1945.

Koncentracioni logor Jasenovac jedno je od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu. Od 1941. do 1945. godine samo u tom logoru ubijeno je stotine hiljada civila, najvećim delom Srba, kao i Jevreja i Roma uključujući i desetine hiljada dece (logor u Jastrebarskom). Osim logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina, logor je obuhvatao više lokaliteta na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Izvor: Katarina Krstić-Tadić, medijski portal Rasejanje.info

Srpsko prosvjetno i kulturno Društvo Prosvjeta u Beču, koje više od 13 godina aktivno deluje na očuvanju srpske kulture, istorije i identiteta u Austriji, obaveštava javnost da su se u poslednje vreme pojavili netačni navodi u vezi sa imenovanjem Parka Diane Budisavljević u Beču.

Imajući u vidu pojavu pogrešnih informacija koje jednom drugom udruženju pripisuju zasluge za ovu inicijativu, dužni smo da istini damo glas. Ovim putem objavljujemo tekst zvaničnog obraćanja upućenog gospođi Svetlani Matić, koja je sebi i svom udruženju neopravdano prisvojila zasluge za inicijativu imenovanja Parka Diane Budisavljević, iako je njeno udruženje, Austrijsko-srpsko kulturno društvo Vilhelmina Mina Karadžić, osnovano tek pet godina nakon realizacije ovog značajnog događaja.

U nastavku prenosimo pismo u celosti:

Poštovana gospođo Matić,

obraćamo Vam se kao članovi i predstavnici Srpskog prosvjetnog i kulturnog Društva Prosvjeta u Beču, koje već dugi niz godina aktivno učestvuje u kulturnom, prosvetnom i društvenom životu srpske zajednice u Austriji.

Želimo da ukažemo na neprihvatljivo i neistinito navođenje informacija u svečanoj povelji koja je adresirana na Vaše ime u Beogradu, datirana na april 2025. godine, a koje se tiču imenovanja bečkog parka po Diani Budisavljević. Naime, u povelji se navodi da je: „u Beču, park nazvan po Diani Budisavljević zahvaljujući naporima Austrijsko-srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić.”

Ova tvrdnja je u potpunosti netačna i predstavlja falsifikovanje istorijskih činjenica. Park „Diana Budisavljević” u Beču je imenovan u oktobru 2014. godine, na inicijativu Srpskog prosvjetnog i kulturnog Društva Prosvjeta u Beču, uz saradnju sa gradom Bečom, Srpskom pravoslavnom crkvom, Ambasadom Republike Srbije i drugim uglednim pojedincima, o čemu svedoče brojni dokumenti, kao i objave u medijima (https://prosvjeta.at/oktobar-prosvjeta-je-uspela-bec-je-dobio-park-diane-budisavljevic/ ). Austrijsko-srpsko kulturno društvo Vilhelmina Mina Karadžić nije ni postojalo u tom periodu (osnovano je 30.10.2019.), te se ne može u bilo kom kontekstu predstavljati kao inicijator ove ideje.

Kao organizacija koja je posvećena očuvanju istine, kulture i istorijskog pamćenja, smatramo krajnje neprimerenim da se zasluge Srpskog prosvjetnog i kulturnog Društva Prosvjeta u Beču pripisuju drugima, bez osnova i van istorijskog konteksta.

Zahtevamo: da javnost bude obaveštena o tačnim činjenicama, da se u budućim javnim nastupima i publikacijama izostavi netačna tvrdnja da je imenovanje parka rezultat rada Austrijsko-srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić, kao i da se, gore navedeni tekst povelje revidira i ispravi u skladu sa istinom. U suprotnom, bićemo prinuđeni da se obratimo gradskim vlastima u Beču, kao i da pravnim putem zaštitimo ugled Srpskog prosvjetnog i kulturnog Društva Prosvjeta u Beču i svih članova koji su učestvovali u ovoj inicijativi.

U nadi da ćete uvažiti naš dobronameran zahtev i postupiti odgovorno prema činjenicama i javnom pamćenju, srdačno Vas pozdravljamo.

Upravni odbor SPKD Prosvjeta Austrija, u Beču, 26.04.2025.

Objavljeno 28. april 2025.

„Ove radionice bile su divna prilika da deca izraze svoju maštu i kreativnost. Vredne ručice strpljivo su bojile uskršnja jaja, pravile šarene ukrase i stvarale jedinstvene dekoracije. Svaki rad bio je odraz dečje radosti, mašte i ljubavi prema prazniku. Ovakvi događaji ne samo da podstiču umetničko izražavanje, već i neguju osećaj zajedništva, prenoseći važnost tradicije i prazničnog duha. Osmesi na dečjim licima bili su najlepša potvrda uspešnosti i lepote ovih uskršnjih druženja. Pohvaljujemo naše vredne đake, a roditeljima zahvaljujemo na saradnji i pomoći da se radionice organizuju”, dodale su nastavnice Sabina Nalić i Slavica Milić.

Izvor: Rasejanje.info

Razgovaralo se o Vaskrsu i običajima, a učenici su svima poželeli srećan Vaskrs, istakli su nastavnici Snežana Vojkanović i Željko Vlajković, koji predaju đacima i koji su priredili radionice.

Izvor: Rasejanje.info

Izvor: Rasejanje.info

Nagradu je laureatu uručila prof. Svetlana Matić, u Beogradu, u Muzeju kulturne diplomatije, pri Ministarstvu spoljnih poslova. Dosadašnji laureati nagrade Mina Karadžić su Nebojša Rodić, bivši ambasador Srbije u Beču, dr Marko Lopušina novinar i publicista iz Beograd i dr Vjera Rašković Zec iz Beča.

Ambasadorka dr Ljiljana Nikšić je doktor političkih nauka, autorka knjiga i članaka o studijama mira, poliglota (engleski, nemački, francuski, kao i italijanski, španski, ruski i češki jezik), nosilac šest odlikovanja u diplomatskoj službi. Dva puta je odlikovana od strane Republike Srbije i Republike Srpske, a ima i četiri međunarodna priznanja i nagrade. Nosilac je Zlatne medalje za zasluge Republike Srbije, koju joj je lično dodelio predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, 15. februara 2020. godine, na Dan državnosti Srbije, u Predsedničkoj palati. 9. januara 2023, povodom Dana Republike Srpske, odlikovana je i Medaljom za zasluge predsednika Republike Srpske, istaknuto je u saopštenju ASKD Vilhelmina Mina Karadžić.

Među njenim međunarodnim priznanjima nalaze se Srebrna medalja „Arčibald Rajs” u Švajcarskoj, priznanje „Andre Mažino” francuskih veterana koje joj je uručio admiral Anri Lakali, Povelja priznanja organizacije B’nai B’rith iz Vašingtona, kao i priznanje od 18. premijera Kanade Brajana Malroneja. Posebno se ističe Predsednička zahvalnica bez presedana u diplomatskoj istoriji, koju je dobila od predsednika SAD, Donalda Trampa, za svoj diplomatski dnevnik „When the Serbian Flag Flew Over the White House” koji beleži istorijski trenutak kada se srpska zastava vijorila nad Belom kućom 28. jula 1918, povodom stogodišnjice tog događaja 2018. godine.

Ministar spoljnih poslova Srbije ju je dva puta odlikovao — 2019. godine dobila je Diplomatsku povelju za izuzetnost, a od 2018. godine jedna je od 13 nosilaca titule Vitez Reda Zmaja srpske diplomatije. Tokom 30 godina diplomatske službe realizovala je 72 diplomatske akcije, među kojima se izdvaja koordinacija monumentalne izložbe „Jasenovac – Pravo na sećanje”, koja je sa sedam tona opreme bila najveća izložba ikada organizovana u Ujedinjenim nacijama nakon Drugog svetskog rata. Takođe, 2019. godine organizovala je prvi akademski most između Srbije i Izraela, povezujući akademske centre u Beogradu i Jerusalimu kroz projekat „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj”.

Trenutno je nacionalni koordinator strateške kampanje srpske diplomatije „TESLA – ENERGIJA MIRA”, koja obeležava 80 godina kulture sećanja na Nikolu Teslu, čoveka koji je osvetlio čovečanstvo puštanjem u rad prve hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima. Za svoj doprinos dobila je Tesla medalju od Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, koju joj je uručio nedavno preminuli David Vujić, koji je bio počasni predsednik fondacije i jedan od inženjera NASA tima koji je učestvovao u projektu sletanja Apola 11 na mesec.

U Ministarstvu spoljnih poslova vodi Odeljenje za migracionu politiku, dijasporu i socijalne sporazume, članica je Komisije za odlikovanja u Kabinetu predsednika Republike Srbije i koordinator za negovanje tradicije srpske diplomatije. Od 2023. do 2025. godine obavljala je funkciju prve pomoćnice ministra u novoosnovanom Sektoru za javnu i kulturnu diplomatiju Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, zadužena za očuvanje tradicije srpskog diplomatskog ešalona.

Izvor: ASKD Vilhelmina Mina Karadžić / Rasejanje.info

Izvor: Rasejanje.info

Svečana akademija posvećena obeležavanju 80 godina od proboja logora Jasenovac i osnivanja Ujedinjenih nacija, održana je 24. aprila 2025. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

U svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti uz podršku Odeljenja istorijskih nauka, a u organizaciji Instituta Diana Budisavljević, Muzeja romske kulture održana je Svečana akademija povodom 80 godina PROBOJA JASENOVAČKIH MUČENIKA, kojom prilikom je obeleženo i 80 godina pobede nad fašizmom i 80 godina od osnivanja Ujedinjenih nacija. Tom prilikom uručene su i brojne počasne gramate, među kojima i Knutu Toresenu, vojnom istoričaru iz Norveške, predsedniku Fondacije Krvavi put, nosiocu odlikovanja za hrabrost Miloš Obilić, koji je učestvovao u spašavanju Gračanice tokom pogroma 2004. godine, zatim prof. dr Gideon Grajf, ekspert za Holokaust iz Izraela, Fondacija za državu i narod, ambasadorka dr Ljiljana Nikšić, akademik prof. Svetlana Matić, predsednica Austrijskog srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić, kao i istaknuti pojedinci iz kulturnog i javnog života.

Počasne gramate su dodeljene za nesebičan doprinos očuvanju kulture sećanja na stradanje dece Srba, Jevreja, Roma i antifašista na teritoriji NDH od 1941. do 1945. godine.

Gramate, a uručio ih je Gojko Rončević Mraović, počasni direktor Instituta i jedan od najistaknutijih istraživača dečjih logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koji je kao dete preživeo Logor za decu Jastrebarsko.

Tim povodom, prof. Svetlana Matić se putem saopštenja obratila prisutnima u ime Austrijskog srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić iz Beča i u svoje lično ime. „Kao jedan od osnivača SKPD Prosvjeta i generalni sekretar, zajedno sa drugim članovima upravnog odbora,  imala sam veliku čast i obavezu da se izborim da 2014. godine u devetom bečkom okrugu, jedan park ponese ime Diane Budisavljević. To je bio izuzetno komplikovan proces i borba da ubedimo Austrijance, da je njihova državljanka zaslužila da jedan deo javnog prostora, ponese njeno ime, jer je spasila 12. 000 nedužne srpske, romske i jevrejske dece iz ustaških logora smrti. U parku je postavljena spomen-ploča, na kojoj stoje podaci o Diani Budisavljević na srpskom i nemačkom jeziku.  I sama Diana Obekser Budisavljević, koja je bila supruga lekara Julia Budisavljevića, polazila je od stajališta da njen život, nije vredniji od života nedužno progonjenih”, istaknuto je u saopštenju Svetlane Matić.
Ona je dodala da je Diana vodila kartoteku o deci koju je spašavala  i verovala da bi ta deca mogla biti vraćena svojim biološkim roditeljima. U maju 1945.  agenti OZNE odneli su albume sa fotografijama dece, a po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. Od Diane je uzeta i celokupna kartoteka dece. Kartoteka sa 5631 imenom, pronađena je tek 2023. godine.

„Mi smo ostali večito dužni Diani Budisavljević, jer je ona Jovanka Orleanka 20. veka, spremna na žrtvovanje i davanje. Dnevnik Diane Budisavljević objavljen je u Zagrebu 2003. godine, a štampan je u tiražu od samo 700 primeraka. Njeno delo je jedno od najhrabrijih u Drugom svetskom ratu. Nismo se na adekvatan način odužili ovoj velikoj heroini, koja je naša Magnum Mater, pa danas pokušavamo da ispravimo nepravdu i na ovaj način. Sam Institut koji nosi njeno ime je veliki poduhvat i pokušaj da se osvetli lik i delo, istaknu njene zasluge i Diana izbavi iz zaborava”, dodala je Svetalana Matić.

„Društvo na čijem sam čelu baštini kulturu sećanja. Organizovali smo, između ostalog, tribinu posvećenu humanitarki Diani Budisavljević i njenom podvigu. U izradi je i izložba posvećena najvećoj humnanitarki 20. veka, koja je svoj život založila u spasavanju zarobljene dece, s obzirom da su Logori za decu postojali samo u nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Krasile su je vrline, kao što su: pravednost, milosrđe, hrabrost, mudrost, požrtvovanost”.

„U Inzbruku su gradske vlasti, uz angažovanje organizacije SPOJI, postavili spomen-ploču na njenoj rodnoj kući. Naša je obaveza, kao naroda koji je mnogo propatio u prošlosti i položio za svetski mir velike ljudske žrtve, boreći se za mir i svoj, ali i evropski nacionalni identitet, da ne zaboravimo velika dela.  Danas treba da se poklonimo svima Vama, koji ste preživeli teror i horor ustaških zločina. Zahvaljujemo Vam se za hrabrost, odricanje i volju da živite i da našim generacijama prenosite svoja iskustva, koja ne smemo da zaboravimo. Vi svedočite koliko je tanka linija između života i smrti. Vama i Diani smo večiti dužnici.  Vi ste naša zvezda vodilja, u borbi između života i smrti i pobede dobrog nad zlim. Ponosni smo na Vas! Vi ste primer budućim naraštajima. Ovaj stravičan genocid ne sme više nikada da se ponovi!”, podsetila akademik Svetalana Matić, o događaju o kome je medijski portal Rasejanje.info dosta pisao.

„Danas, kada mi se dodeljuje Počasna gramata Diana Budisavljević izražavam posebnu zahvalnost  Institutu, zahvaljujem se na nominaciji ambasadorki dr Ljiljani Nikšić i obavezujem se da ću i dalje služiti svom hrabrom srpskom narodu, u borbi da istina o našem stradanju i veličini, bude dostupna Evropljanima i čitavom svetu. Da se ne ponovi nikad više! Želim Vam svima dobro zdravlje, mir spokoj i blagostanje. U to ime, hvala Vam od srca, uz pozdrav: Živeo srpski narod! Živela naša Srbija!” dodala je akademik prof. Svetlana Matić, predsednica ASKD Vilhelmina Mina Karadžić.

„Iskreni vernik i više decenijski pregaoc na polju crkvenog horskog pojanja, blagoljepija i kulture, visokopoštvani trudbenik naše dijaspore u svetlu Otadžbine i u samoj otadžbini Srbiji, dugogodišnji parohijanin hrama Sveti Sava Flemington, gde je svoje izuzetno umeće i muzičko obrazovanje darovao kroz crkveni hor i školu, jedan od prvih horovođa naše crkve u Australiji, nosilac ordena Svetoga Despota Stefana, kaplar koledža Sveti Sava, voljeni profesor muzike mnogih mladih Srba i drugih. Neka mu je u svetlosti Vaskrsenja Hristovog večni pokoj u Carstvu Nebeskom. Večnaja pamjat!”, stoji u saopštenu.

Profesor Slobodan Živković je rođen u Beogradu 1945. godine u porodici slavnih harmonikaša Radojke i Tineta Živkovića. Školovao se u Rusiji i Srbiji. Diplomirao etnomuzikologiju i magistrirao klavir na BU. Usavršavao se kod profesora Gvida Agostija (Rim), Alda Čikolinija (Pariz) i Lava N. Vlasenka (Moskva). Bio je solista Beogradske filharmonije i Simfonijskog orkestra RTV Zagreb i RTV Beograd. U Australiji je od 1992. redovno nastupao na koncertima u Sidneju, Melburnu i Volongongu. Tvorac je crkvenog hora CŠO Sv. car Lazar u Aleksandriji i Spomenice o srpskoj crkvi Sv. Sava.

Naslovna fotografija: Slobodan i Snežana Živković / Foto: arhiva M. Lopušina

Za portal Rasejanje.info dr Marko Lopušina

Izvor: Rasejanje.info