„Pisanje udžbenika je zahtevan posao i traži mnogo ljubavi, znanja, strpljenja, sredstava i potpune posvećenosti” – Nataša Dinić


Profesor srpskog jezika i književnosti, lingvista, pisac udžbenika za učenje srpskog kao stranog jezika za decu: Nataša Dinić
Foto: arhiva N. Dinić

Nataša Dinić je profesor srpskog jezika i književnosti, lingvista, pisac udžbenika za učenje srpskog jezika kao stranog za decu; osnivač je kanadskog onlajn časopisa Kolevka (The Cradle – www.thecradlemagazine.com) za jezik, književnost, istoriju i umetnost; pisac je poezije i kratkih priča. Rođena je u Novom Sadu gde je završila Filozofski fakultet, odsek za srpski jezik i književnost. Studije teologije završila je na Teološkom institutu pri Teološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2000. godine, kada se doselila u Kanadu, predaje deci i odraslima srpski jezik kao strani u Vankuveru i šire.

Srpski jezik kao strani, književnost, istoriju i veronauku predavala je u Srpskoj školi Sveti Sava pri crkvi Svetog Save u Vankuveru, Srpskoj školi Sveti Vasilije Ostroški pri crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Barnabiju i u Raundhaus komjuniti centru u Vankuveru.

U današnje vreme interesovanje za digitalno i onlajn učenje jezika stalno  raste i nove metode sve više zamenjuju tradicionalne oblike nastave, naročito u zemljama kao što su Kanada i SAD.

Nataša Dinić – kao i sve veći broj njenih kolega širom sveta – podučavanje srpskog jezika kao stranog uglavnom izvodi putem interneta, koristeći Skype kao platformu.

Takođe, Dinić je koautor i jedan od samostalnih izdavača udžbenika Serbian for Kids (1), koji je štampan u Kanadi 2014. godine. (http://natasadinic.com/en/serbian-for-kids-1/) Trenutno radi na pisanju novih udžbenika za učenje srpskog jezika kao stranog za decu.

Profesor Nataša Dinić uči decu da najpre progovore srpski jezik, kako bi mogli da komuniciraju sa bakama, dedama, prijateljima i rođacima u otadžbini
Foto: arhiva N. Dinić

Za internet portal Rasejanje.info, Nataša Dinić govori o svom dugogodišnjem iskustvu i radu na polju podučavanja srpskog jezika kao stranog (SFL – Serbian as a Foreign Language) u Vankuveru, u Kanadi, o tome kako je počela da piše udžbenike za učenje srpskog jezika za decu, o kanadskom onlajn časopisu za jezik, književnost, umetnost i istoriju – Kolevka (The Cradle), onom delu sebe, koji uvek teži dalje, ka dubinama neznanim.

Kada i kako ste počeli da predajete srpski jezik kao strani u Vankuveru u Kanadi? Koliko ste imali đaka? Kakvo je bilo interesovanje?

– Tamo gde su srpske crkve po svetu, nekako prirodno i nerazdeljivo, uz njih su i srpske škole. Kada sam se doselila u Kanadu, sadа već davne 2000. godine, srpski jezik kao strani počela sam da predajem u Srpskoj školi Sveti Sava pri srpskoj crkvi Svetog Save u Vankuveru. Škola je osnovana kad i crkva, ali često je nedostajalo stručnog kadra, primerenih udžbenika i učionica, u kojima bi se nastava odvijala.

U to vreme imali smo ukupno četiri odeljenja – jedno predškolsko i tri odeljenja za đake na početnom, srednjem i višem nivou znanja. Škola je brojala oko devedeset đaka. Nastavu smo držali jednom nedeljno. Predavala sam srpski jezik, književnost, istoriju i veronauku. Đaci su nam uglavnom bili ili potomci Srba, koji su se za vreme i posle Drugog svetskog rata doselili u Kanadu ili potomci Srba sa prostora bivše SFRJ, koji su se u Kanadu iselili nakon 1991. godine. Interesovanje roditelja, da im deca nauče i sačuvaju – koliko je to moguće – srpski jezik i sve ono što je deo srpske tradicije i kulture, bilo je ogromno.

Po dolasku u Kanadu, u Vankuver, nisam ni sanjala da ću početi da predajem srpski jezik kao strani. Nisam ni slutila da će to biti oni mali koraci bez kojih ne možete načiniti onaj veći, a to je – pisanje udžbenika za decu.

Nataša Dinić je koautor udžbenika Serbian for Kids 1
i autor udžbenika u pripremi: The Book of Verbs i udžbenika Serbian 4 Kids (1,2)
Foto: arhiva N. Dinić

Kako ste i zašto počeli da pišete udžbenike za učenje srpskog jezika kao stranog?

Deca koja pohađaju srpske škole u Kanadi, uglavnom su u Kanadi i rođena. Njima je, u najvećem broju slučajeva, prvi ili maternji jezik – engleski, a drugi – srpski. Ponekad se u njihovim domovima može čuti i  treći jezik, na primer: francuski, španski, kineski, japanski itd. Isto tako, veliki broj dece dolazi iz mešovitih brakova, gde je jedan od roditelja srpskog porekla, a drugi nije.

Kada imate na času takve đake, jako je važno imati na umu da ta deca nisu došla u školu da ih učite gramatičkim pravilima i definicijama tipa šta je imenica, a šta glagol u srpskom jeziku. Njih su roditelji upisali u srpsku školu da ih najpre naučite kako da govore srpski jezik, kako bi mogli da komuniciraju sa bakama, dedama, prijateljima i rođacima u otadžbini.

Nastavnici srpskog jezika to nazivaju komunikativnom kompetencijom. Moj zadatak je bio da đake najpre naučim da izgovaraju srpske glasove, zatim reči, pa rečenice i izraze u datom kontekstu. Počinjali bi da pišu i čitaju, tek pošto bi savladali izgovor glasova.

Pošto primerenih udžbenika za učenje srpskog jezika kao stranog za decu koja žive izvan Srbije (konkretno u Kanadi i SAD), gotovo da nije ni bilo, počela sam najpre da pišem skripte. Vremenom, skripte su postajale sve deblje i deblje, da bih u jednom trenutku shvatila da su one uvod za pisanje udžbenika. Tako je 2014. godine nastao Serbian for Kids (1) – udžbenik na kojem sam bila koatuor i jedan od samostalnih izdavača. (http://natasadinic.com/en/serbian-for-kids-1/)

Nataša Dinić piše i poeziju
Foto: arhiva N. Dinić

Vi ste neko ko piše poeziju, voli književnost, ali piše i udžbenike. Šta vam više leži?

Poezija je nešto, što najpre živite, a onda u nekom trenutku to zapišete ili ne. Lično mislim da je svaki čovek pesnik, jer smo svi stihovi u nedovršenoj pesmi Pesnika vaseljene – Gospoda Isusa Hrista. Pesma je tu pa je tu: u nama, oko nas, sa nama, po nama, a na čoveku je da odluči šta će s njom. Ja sam odlučila da je kad me poseti – zapišem. Šta će dalje s pesmama biti, to niko ne zna pa ni ja sama… Uostalom, to je za celu priču potpuno nebitno.

Što se tiče pisanja udžbenika za učenje srpskog jezika kao stranog za decu, to je jedno potpuno drugo polje koje vas stalno vuče da idete dalje, više, pogotovo kada znate, da ovakvih udžbenika za decu i dalje vrlo malo ima.

Mislim da podjednako volim da pišem i poeziju i udžbenike. Verujem da mi je to s razlogom dato, ali i zadato. Zato se trudim da na taj zov delima odgovorim.

Kako izgleda pisati jedan udžbenik i na kojim udžbenicima trenutno radite?

Kao autor i samostalni izdavač radim na pisanju udžbenika: Serbian 4 Kids (1 i 2) i The Book of Verbs. Ove udžbenike đaci će moći zajedno sa audio materijalom da daunlouduju. 

Kao što je sve u vezi sa čovekom važno, tako je i sa udžbenikom. Prilikom pisanja udžbenika svaki detalj je važan! Važno je kakve teme u lekcijama birate i zašto; koje gramatičke kategorije ih prate i u kojem obimu; koju situaciju iz svakodnevnog života želite da prikažete putem kratkog kontekstualnog dijaloga zvanog role-play; kakve su ilustracije, da li su primerene uzrastu đaka; da li su stranice u udžbeniku pregledne i jasne, i ono najvažnije – da li je sve odmereno i harmonično, po meri nivoa znanja, potreba i mogućnosti đaka kojima je udžbenik namenjen.

Odmerenost lekcija je najveći izazov prilikom pisanja udžbenika!

Deca sa kojom radim su moji drugari, ali i najbolji kritičari! Kada udžbenik prođe testiranje od strane đaka, tek onda može da ide na dalju obradu.

Pisanje udžbenika za učenje srpskog jezika kao stranog je zahtevan posao koji traži mnogo ljubavi, znanja, strpljenja, sredstava i potpune posvećenosti. Međutim, kada vidite da se udžbenik uspešno koristi u mnogim srpskim školama širom sveta i u samostalnoj upotrebi đaka, da deca udžbenik vole, da im je on koristan – radost koju vam njihova radost donosi je neizreciva.

Vi ste neko, ko danas, nastavu srpskog jezika kao stranog izvodi putem Skajpa. Kažite nam nešto više o svojim iskustvima na tom polju. Zašto je onlajn podučavanje sve popularniji vid nastave?

Razvoj novih tehnologija doneo je svašta nešto pa i nove mogućnosti za učenje stranih jezika. S obzirom na to da živim u Kanadi, gde udaljenosti između srpskih škola i đaka mogu biti ogromne, gde ljudi mnogo češće menjaju poslove, profesije pa se samim tim i više sele, digitalno i onlajn učenje srpskog jezika donelo je mnoge olakšice, među kojima se najviše ističu fleksibilnost i ušteda vremena.

Pošto se sve manje ima vremena za tradicionalne oblike nastave, skoro 90% nastave srpskog jezika držim putem Skajpa. Ova platforma omogućava da možete da koristite tekst, imate video i audio komunikaciju, delite ekran s polaznicima i interaktivno vodite čas. Danas skoro svi univerziteti u svetu pored tradicionalnog podučavanja stranih jezika nude i onlajn kurseve.

Na internet gledam kao na raznobojni pejzaž, s kojeg u nastavi podučavanja srpskog jezika kao stranog mogu da koristim dodatni materijal, na primer sa Jutjuba, Fejsbuka, kao i razne onlajn vesti, članke i slično. Mogućnosti su neograničene, samo treba znati kako uskladiti lekcije u udžbenicima s dodatnim materijalima, koje nam internet pruža.

Kao i u svakom drugom podučavanju, jako je važna priprema za čas. Svaki polaznik je jedinstven i različit pa samim tim i podučavanje. Iako je osnovna metoda u radu komunikativna, moj zadatak kao predavača je da pažljivo odaberem materijal i strategije, koje ću na časovima koristiti.

Tehnologije su tu da nam pomognu, a na nama predavačima je da učenje učinimo zabavnim, interesantnim, pomalo avanturističkim, ali uvek s ciljem da ono prati zahteve i potrebe đaka.

Nataša Dinić osnovala je u Vankuveru časopis Kolevka – The Cradle

Odnedavno ste pokrenuli dvojezični, englesko-srpski onlajn časopis za jezik, književnost, istoriju i umetnost The Cradle (Kolevka). Recite nam nešto više o Kolevci?

Kao što ste i sami rekli, odnedavno sam s prijateljicama pokrenula onlajn časopis Kolevka, s ciljem da u njemu zajedno s posetiocima, čitaocima, piscima, pesnicima i umetnicima pišemo o svemu onome što je deo jezika, književnosti, umetnosti i naših korena, a što je u vezi s Lepotom – ponekad skrivenoj, izlomljenoj, zbunjenoj, pogrešno shvaćenoj, neprepoznatoj, neznanoj ili zaboravljenoj, ali i dalje Lepoti, koja strpljivo čeka da je prepoznamo i volimo.

Pored pomenutih  linkova više o radu Nataše Dinić može se saznati i na 

www.natasadinic.com

https://www.facebook.com/natasadiniccanada/
https://www.facebook.com/thecradlemagazinecanada/