Promocija romana „Noć iza Berlinskog zida” u Beču, u organizaciji ASKS Vilhelmina Mina Karadžić


Promocija romana Dese Burazor Aslanidu u Beču u organizaciji ASKD Vilhemina Mina Karadžić
(s desna u levo) Borica Đekanović, Desa Burazor Aslanidu, Svetlana Matić i članice grupe Zvoničići Anastasija, Milena i Melani
Foto: arhiva S. Matić

Prva književna manifestacija novoosnovanog Austro-srpskog kulturnog društva (ASKD) Vilhelmina Mina Karadžić, bila je promocija romana „Noć iza Berlinskog zida”, autorke Dese Burazor Aslanidu iz Štutgarta. Promocija je održana u subotu uveče u prostorijama Srpskog kulturnog centra (SKC) Stevan Mokranjac u Beču. Svetlana Matić, predsednica udruženja Vilhelmina Mina Karadžić, pozvala je na ovu lepu manifestaciju – pored književnice Dese Burazor Aslanidu (koja je ujedno i predsednica SPKD Prosvjeta – odbor u Nemačkoj) i pesnikinju iz okoline Štutgarta Boricu Đekanović, zatim virtuoza na harmonici Marka Galonju, kao i muzički trio Pevačke grupe Zvončići: Anastasiju Gavrilović, Milenu Prolić i Melani Kovačević.

Povod za promociju bilo je, kako je rekla u pozdravnoj reči Svetlana Matić, trideset godina od rušenja Berlinskog zida i prestanka Hladnog rata. O romanu Dese Burazor Aslanidu govorili su sama autorka i profesorka Svetlana Matić.

„Knjiga je jedinstvena proza, karakteristična po tome što predstavlja svedočenje jednog vremena, u kome je pomućeni ljudski razum pokrenuo lavinu nedela i zločina nad nedužnim ljudima koji nisu pripadali ’arijevskoj’ rasi. Ona ima dokumentarni karakter, jer je autorka kroz razgovore sa Nemcima, direktnim i indirektnim učesnicima Drugog svetskog rata i onima koji su ga preživeli, uspela da dođe do vrlo interesantnih detalja i informacija, koje govore o specifičnosti toga vremena, a koje ne možemo da pronađemo u istorijskoj građi i spisima. Desa Burazor Aslanidu, inače medicinska sestra po zanimanju, uspela je da pridobije poverenje svojih sagovornika, a njena sposobnost i umešnost u beleženju izgovorenog, došla je posebno do izražaja. Poremećeni sistem vrednosti u doba nacizma ostavio je posledice i na ljudske odnose i razvio nepoverenje, koje je vladalo među svim nacijama. Autorka, kroz ispovesti svojih sagovornika, često naglašava da je i njen srpski narod prošao golgotu nacizma i doživeo različita poniženja. U tim razgovorima autorka saznaje da Nemci ne poznaju istoriju srpskog naroda i njegova stradanja. Knjiga je natopljena emocijama, ne ostavlja čitaoca ravnodušnim i opominje svetske moćnike da ovakva nedela ne smeju da se ponove. U knjizi, autorka osuđuje nasilje nad ženama. Ponosi se svojim srpskim poreklom, ističući zasluge i izume Nikole Tesle. Ističe i pozitivne strane zemlje domaćina Nemačke, u kojoj je provela veći deo svog života”, istakla je akademik Svetlana Matić, završavajući prikaz knjige.

Sa delom gostiju na promociji
Foto: arhiva S. Matić

Gošća iz Štutgarta je čitala između ostalog i izvode svog prvog romana „Krugovi života – gradonačelnik i Srpkinja”, za koji je dobila nagradu Akademije Ivo Andrić iz Beograda. Pesnikinja Borica Đekanović iz Štutgarta je recitovala svoje pesme iz objavljenih knjiga poezije za decu i odrasle „Kad trave zamirišu” i „Ukus zrele maline”. Muzički trio Pevačke grupe Zvončići oduševio je prisutne pesmama: „To se Gospod uselio u mene”, „Mario slavna”, „Pobedna pesma” i „Mi smo deca neba”.

Borica Đekanović (u sredini ) sa novim poznanicama u Beču
Foto: arhiva B. Đekanović

„Publika nas je primila lepo i toplo, bilo je to jedno vrlo lepo veče. Hvala profesorki Svetlani Matić na divnoj organizaciji kao i na pozivu. Uvek je lepo i veoma prijatno gostovati među našim divnim narodom i proširivati poznanstva. Divno smo se družili u SKC Stevan Mokranjac, a bilo je zaista impresivno prisustvovati i proslavi 800 godina postojanja SPC”, istakla je za portal Rasejanje.info pesnikinja Borica Đekanović.

„Posebno mi je bilo drago što su na promociji bili mladi ljudi i što su se zainteresovali za teme o kojima sam pisala, a o kojima su malo znali. Svetlana Matić je sjajno govorila i o mojim romanima i o Borici, koja je svojim stihovima vidno ostavila jak utisak na publiku”, istakla je Desa Burazor Aslanidu, koja je svoje romane promovisala u mnogim državama zapadne Evrope, kao i u Srbiji i Republici Srpskoj. Za nju je svaka promocija velika. „Veliki je uspeh odraditi promociju, jer Hristos je prvo pripovedao jednom čoveku. A ako se setimo, da je Ivo Andrić na svojoj promociji imao jednog posetioca, onda je svaka promocija uspešna”, dodala je književnica iz Štutgarta.

„Berlinski zid je sam po sebi noć, najcrnja tama, velika mrlja na obrazu čovečanstva. Šta se sve zbilo u noćima i pre Berlinskog zida (Kristalna noć – strašni progon u noći sa 9. na 10. novembar 1938. u Berlinu), to niko nikada neće saznati. Metafora i simbolika zida u ovim ispovestima ima svoj smisao i opravdanje ako se preimenuje u pitanje: šta se sve zbivalo u noćima iza pomračenog uma? To su strašnije zidine i od Berlinskog zida”, rekao je za ovaj roman Živko Vujić, književnik iz Banja Luke.