Matija Bećković poklonio divno veče ljubiteljima i prijateljima njegovih dela u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu


Veče puno stihova: Matija Bećković
Foto: Rasejanje.info

Matija Bećković, slavni srpski pisac i akademik, bard pisane i usmene reči, održao je sinoć (14.12.2019.) u velikoj sali Kolarčeve zadužbine pesničku promociju „Ja – to jesu drugi”. Nosilac je mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj rad dug šest decenija. Matija je objavio više od 170 izdanja pesničkih knjiga, a neke su imale tiraže i po 50.000. Život i sve njemu važne ljude u poslednjim godinama stvaralaštva, opisao je u poetskim memoarima „100 mojih portreta”, koju je prezentovao. Takođe je govorio i o svojoj novoj knjizi „Mojih 80 – portreti”, koju je izdao „u čast” svojih 80 godina, koje je nedavno proslavio sa đacima Valjevske gimnazije. Ovo veče je bio nastavak proslave 80.-og rođendana. U knjizi, najveći pesnik ovog vremena piše o svojim roditeljima, znamenitim ličnostima srpske istorije i kulture, ali i o savremenicima i svojim prijateljima.
Kompanija „Novosti”, koja je i štampala „100 mojih portreta” i „Mojih 80 – portreti”, prikazala je lep film o vitalnom, besprekornom i harizmatičnom Matiji, u kome su prijatelji i poznavaoci govorili o njemu: Dušan Kovačević, Dule Savić, Vida Ognjenović, Emir Kusturica, Mirjana Bobić Mojsilović, Petar Božović, Radovan Beli Marković…. a potom je pravi poeta i miljenik srpskog naroda izašao na binu. Puna dva sata, nadahnuto, u svom stilu,  govorio je svoje portrete u stihu o drugima: o Ivi Andriću, Desanki Maksimović, Meši Selimoviću, Branku Ćopiću, Dragoslavu Petroviću Mihizu, Milovanu Danojliću, Dobrici Ćosić, Mići i Ljubi Popoviću, Peteru Handkeu, Geteu…

Promovisana dela Matije Bećković
Foto: ahriva Kolarčeve zadužbine

Nizale su se i poznate pesme, u kojima je moralo biti pomenuto Valjevo, grad u kome je počeo da piše, pronalazi sebe, u kome je upoznao ljubav svog života, u koji se rado vraća… U tom gradu je dobio i svoju prvu nagradu kao učenik 6. razreda niže gimnazije. Pismeni zadatak o revoluciji tada je nagrađen kao najbolji rad u svim školama Srbije. Nagrada i suma od 15.000 dinara bili su ujedno i njegova prva zarada od koje je kupio prvi karirani sako, pantalone i košulju, kao i poklone za tetku i teču kod kojih je stanovao.

Publika je uživala u poeziji i portretima slavnog pesnika, koji lično prezentuje svoju poeziju. Nagrađivala ga je brojnim aplauzima i divila se njegovoj energiji, volji i vitalnosti, što i u svojih 80 godina govori, kao da ima upola manje i što mu podsetnici uopšte nisu trebali. Divno veče, koje je posvetio publici, zasigurno će ostati svim prisutnima u dugom sećanju, kao i nadahnutom pesniku koji je napunio tek svojih prvih 80 godina.