Tatjana Popović, koordinator Srpske dopunske škole u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg


„Roditelji iskazuju veliku zahvalnost državi, jer njihovoj deci pruža šansu da očuvaju maternji jezik, tradiciju i kulturu” – Tatjana Popović

Tatjana Popović je koordinator dopunske nastave na srpskom jeziku u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg. Ona je, nakon četverogodišnjeg rada kao nastavnik u Štutgartu raspoređena na mesto koordinatora i to odlukom ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića.

Koordinator Srpske dopunske škole za nemačku pokrajinu Baden-Virtemberg Tatjana Popović
Foto: arhiva T. Popović

Kroz svoj dvadesetdvogodišnji rad sa decom osnovnog i srednjoškolskog uzrasta, stekla je ogromno radno iskustvo, kao i mogućnost da ideje na najoriginalniji način pretoči u razne školske projekte. Iako po vokaciji profesor nemačkog jezika i književnosti, nije se držala samo svog zanimanja za koje se školovala, već je gledala mnogo šire i kroz svoje vizije povezivala različite kulture, discipline i istraživala na novim poljima. Kako sama kaže, to nije slučajno:

– Multikulturalnost koju poštujem i negujem imala sam priliku da upoznam još kao dete. Kada mi se ukazala prilika da radim kao profesor dopunske nastave na srpskom jeziku u Štutgartu, deo mojih snova počeo je da se ostvaruje. Katedra, pred kojom sam kao dete sedela ispred svog učitelja dopunske nastave, te 2015. godine je ponovo ušla u moj život. Uvek se rado prisetim svog znatiželjnog pogleda u smeru učitelja Koste, koji mi je tada pričao o zemlji iz koje potiče.

Tatjana 1980. godine pred polazak u tada Jugoslovensku dopunsku školu
Foto: arhiva T. Popović

I Vi ste sada ta, koja je tražila poglede dečice koja su isto, baš kao i Vi, čekala odobravanje učitelja za svaki odgovor koji su dali?

– Uloge su se samo sada zamenile i naravno, mesto za katedrom. To me je izdvojilo. Odlično sam znala da razumem potrebu mojih malenih đaka da pričaju, čim im se ukaže prilika, na jeziku zemlje domaćina i na svoj poseban način sam uvek reagovala.

Posle završenog četvorogodišnjeg angažmana kao nastavnik dopunske nastave, Ministarstvo prosvete Republike Srbije Vas je imenovalo za koordinatora dopunske nastave na srpskom jeziku u pokrajini Baden-Virtemberg?

– Moja nova misija dala mi je priliku da sa svojim timom nastavnika i čelnim ljudima Generalnog konzulata Republike Srbije u Štutgartu, kao i Sektorom Ministarstva prosvete Republike Srbije radim na očuvanju maternjeg jezika, kulture, istorije i tradicije. A želja mi je da sutra neko od mojih đaka nastavi moju misiju. Jer ništa nije neostvarivo. Potrebno je samo verovati u sebe. A to sam sebi dokazala.

Koji je Vaš posao?

– Posao koordinatora, osim samog koordinisanja nastave, obuhvata i saradnju sa institucijama zemlje domaćina, pre svega Ministarstvom kulture, omladine i sporta, zatim saradnju sa lokalnim nemačkim prosvetnim organima, kao i srpskim zajednicama i udruženjima. Konzulat, na čelu sa generalnim konzulom Božidarom Vučurovićem, prepoznao je značaj obavljanja zadataka koordinatora i ustupio mi je na korišćenje kancelariju, u kojoj sam svakodnevno prisutna i u kojoj  se između ostalog čuva sva pedagoška dokumentacija u vezi sa dopunskom nastavom u Baden-Virtembergu.

Koliko Vas ima?

-Trenutno je u pokrajini Baden-Virtemberg angažovano 8 nastavnika, od toga 6 redovnih i 2 honorarna, koji realizuju dopunsku nastavu na srpskom jeziku. U školskoj 2019/2020. godini upisano je preko 800 učenika.

Uveden je u četvrti čas u radu sa decom za vannastavne aktivnosti kao na primer za dramsku, recitatorku, literarnu sekciju ističe koordinator Popović
Foto: arhiva T. Popović

Da li u radu sa decom ima nekih novina u odnosu na prethodne godine?

– Jedna od najznačajnijih novih mera za unapređenje nastave, koja je po prvi put primenjena od ove školske godine, je i organizacija grupa po uzrastima. Podela grupa po uzrastima je veliki izazov za sve nas, zbog otežanih uslova koje nameće heterogenost grupe koja je ovde veoma zastupljena, uz visok nivo uvažavanja individualnih specifičnosti i razlika i po broju učenika u grupi i po uzrastu i po nivou govorenja srpskog jezika, odnosno prethodnih postignuća učenika. Još jedna otežavajuća okolnost je i (ne)mogućnost roditelja sa dvoje i više dece da uklope svoje obaveze i termin prevoza i čekanje dece sa nastave, koja su zbog takve podele u zavisnosti od razlike u godinama obično u odvojenim grupama. I pored toga, uspeli smo da podelimo grupe po uzrastu. Uslovi za to stvoreni su pre svega zbog porasta broja učenika, koji je od ove školske godine dostigao rekordni broj, a sve zahvaljujući angažovanju nastavnika i merama za unapređenje nastave, koje su prvi put primenjene ove školske godine i koje su rezultirale povećanjem broja upisanih učenika u odnosu na prethodnu školsku godinu.

Imate li već neku povratnu informaciju od korisnika „novog” modela?

– Smatram da je ovo veliki korak napred u pogledu kvaliteta samog nastavnog procesa i kvaliteta realizacije planiranih ishoda učenika, jer je rad nastavnika u koliko-toliko homogenoj grupi neuporedivo lakši nego u heterogenim grupama. To su potvrdili i roditelji i sami učenici, koji su izrazili visok stepen zadovoljstva pohađanjem nastave u ovako oformljenim grupama. Sve navedeno ne bi bilo moguće realizovati u praksi tj. na terenu, da Ministarstvo prosvete Republike Srbije nije prepoznalo značaj ovakvog oblika organizacije nastave i dalo saglasnost za otvaranje novih paralelnih grupa.

Sa svojim učenicama iz Leoberga Tijana Radovanović (levo) i Elena Brus (desno)
Foto: arhiva T. Popović

Da li je sve išlo glatko kao i prethodnih godina sa dobijanjem prostorijama u kojima se održava nastava?

– U saradnji sa nemačkim školskim upravama i zahvaljujući angažovanju DKP – Štutgart, još krajem prethodne školske godine obezbeđene su učionice u svim mestima, u kojima se održava nastava na teritoriji cele pokrajine Baden-Virtemberg. Od ove školske godine, novina je i održavanje nastave u prostorijama Konzulata. Saradnju na relaciji Konzulata i Dopunske škole smatram nezamenljivom i kao takvu izuzetnim modelom, koji svedoči o visokom nivou podrške na državnom nivou.

I zaposleni u Generalnom konzulatu nastoje da podrže učenike u svim njihovim akcijama. Često su na njihovim manifestacijama, a nedavno su i hvalili i delili dela đaka u srpskim školama.

– Od strane kolektiva Generalnog konzulata Republike Srbije u Štutgartu, koji prepoznaje važnost naše misije, ne samo da sam u ulozi koordinatora izuzetno prihvaćena, već i svi oni veoma često učestvuju u projektnim aktivnostima koje organizujemo. Najsvežiji primer je ovogodišnje obeležavanje Dana primirja, kada su zaposleni u Konzulatu koji rade na prijemu stranaka, tokom nedelje u kojoj se obeležavao ovaj praznik, delili bedževe Natalijine ramonde, koji su bili delo vrednih ruku naših đaka.

Ima li još nekih novina u Srpskoj dopunskoj školi u Baden-Virtembergu?

– U skladu sa Pravilnikom, od ove školske godine uveden je i 4. čas kao čas vannastavnih aktivnosti svuda gde je to bilo moguće. Uvođenje ove novine rezultat je saradnje sa nemačkim školskim upravama, koje su još jednom imale razumevanja da nam izađu u susret i obezbede korišćenje školskih prostorija u nemačkim školama 45 minuta vremenski duže nego što je bila praksa do sada. Uvedeni 4. čas daje priliku nastavnicima, da u okviru tog časa drže slobodne aktivnosti sa učenicima. Uglavnom su to dramska sekcija, recitatorska, slikanje i slično.

Odlična saradnja i sa nemačkim i srpskim institucijama kao i sa srpskih organizacijima, Generalanim konzulatom i roditeljima
Foto: arhiva T. Popović

Vi ste sa Vašim bivšim kolegama, dok ste radili kao nastavnik u Dopunskoj školi, sarađivali sa mnogim školama u Srbiji. Da li će se taj trend nastaviti? 

– U cilju jačanja veza sa maticom, ostvarujemo saradnju i sa školama iz matice. Ove školske godine po prvi put se ostvaruje veoma uspešna saradnja sa srednjom školom, i to učenicima smera: modni krojač. U pitanju je škola „Dr Đorđe Natošević” iz Inđije, čiji učenici, budući modni krojači i dizajneri, izrađuju autentične kostime iz doba Nemanjića u okviru muzičko-recitatorsko-dramskog nastupa, kojim se  predstavljamo na centralnoj Svetosavskoj akademiji u Beogradu, 27. januara 2020. godine.

Kakva je saradnja sa roditeljima?  

– Roditelji su jedan od važnijih činilaca i povezani su sa svim segmentima realizacije dopunske nastave na srpskom jeziku. U cilju što boljeg razumevanja očekivanja roditelja i potreba učenika, trudimo se da osnažimo saradnju baziranu na poverenju i uvažavanju, i da je ostvarujemo u različitim oblicima, jer svaki vid saradnje sa roditeljima je dobrodošao i pronalazi mesto u svakodnevnoj praksi.

A sa srpskim zajednicama i udruženjima?

– Uspešna saradnja sa srpskim zajednicama u čijim manifestacijama i organizovanim aktivnostima često učestvujemo, takođe je veoma važna, jer svojim angažovanjem stremimo istom cilju – jačanju veza dijaspore s maticom.

Srpska dopunska škola u Baden-Virtembergu ima dobru saradnju i sa nemačkim institucijama. 

– Saradnju, u kojoj preovladava obostrano razumevanje i uvažavanje, ostvarujemo i sa institucijama zemlje domaćina. One prepoznaju važnost našeg rada i u skladu sa svojim kompetencijama izlaze u susret našim zahtevima.

Takođe želim da napomenem, da je od ove školske godine saradnja sa Ministarstvom kulture, omladine i sporta Baden-Virtemberga i Konzulata na izuzetno visokom nivou kada je reč o uvažavanju maternjeg jezika u zemlji domaćina. Naime, od školske 2019/2020. godine učenici dopunskih škola u Baden-Virtembergu imaju mogućnost polaganja ispita na maternjem jeziku A2 nivoa evropskog jezičkog okvira, u organizaciji Ministarstva kulture, omladine i sporta Baden-Virtemberga, a u nadležnosti Konzulata Republike Srbije u Štutgartu. Ovo je model saradnje, koji je naišao na izuzetno pozitivan odjek kod roditelja učenika, jer se time pokazuje ozbiljnost pristupa dopunskoj školi. 

Tatjana Popović je odrasla u Herfordu u Nemačkoj
Slika je nastala 1979.
Foto: arhiva T. Popović

Vaša poruka za kraj?

– I za sam kraj želim da napomenem da u svakodnevnom kontaktu roditelji iskazuju veliku zahvalnost Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na uloženim naporima i sredstvima, kako bi njihova deca imala šansu da očuvaju maternji jezik, tradiciju i kulturu, kao i DKP- Štutgartu, koji nam pruža nesebičnu podršku u radu.