Srbi u Austriji poklonili se Vuku Karadžiću na dan njegove smrti


Srbi iz Austraije odali počast Vuku Stefanoviću Kadaržiću na dan njegove smrti
Foto: arhiva S. Matić

Položen je i venac ispred spomenika u Beču

Na godišnjicu smrti Vuka Stefanovića Karadžića, mnogobrojni Srbi koji žive u Austriji odali su čast i položi venac na Vukov spomenik u Beču. Reformator srpskog jezika, filolog, etnolog, diplomata i velikom borac za srpski jezik i pravopis umro je 7. februara 1864. u Beču, u gradu u kome je objavio svoja najvažnija dela.

O velikom Vuku govorila je prof. Svetlana Matić
Foto: arhiva S. Matić

Nakon polaganja venca, a o liku i delu Vuka Stefanovića Karadžića, inspirativno je govorila akademik prof. Svetlana Matić, predsednica ASKD Vilhelmina Mina Karadžić“ Osvrćući se na Vukov buran život, prof. Matić je istakla da je on, zajedno sa ćerkom Minom i suprugom Anom Kraus u svom domu, u trećem bečkom distriktu, Ungargasse 362, dočekivao: Jerneja Kopitara, Njegoša, Jakoba Grima, Protu Mateju Nenadovića, istoričara Rankea, Đuru Daničića, Branka Radičevića, Uroša Kneževića, kneza Mihaila, patrijarha Josifa Rajačića, Stefana Knićanina, Pavla Šefarika, crnogorskog kneza Danila i mnoge druge savremenike i znamenite ličnosti epohe romantizma. „Vuk je dobio doživotnu penziju ukazom ruskog cara Nikolaja od sto dukata godišnje, penziju od knjaza Miloša Obrenovića 1835. godine i mnoga značajna priznanja. Bio je član Carske akademije nauka u Beču. Izabran je za počasnog člana Imperatorskog krakovskog univerziteta zbog naučno-književnih zasluga u oblasti literature i istorije slovenskih naroda. Bio je dopisni član Ruskog geografskog društva u Petrogradu, dopisni član Berlinske akademije nauka, počasni član Afričkog instituta za ukidanje ropstva. 1847. godine primio je prsten sa velikim smaragdom i brilijantima od ruskog prestolonaslednika. Godine 1848. Vuk je od austrijskog cara dobio brilijantski prsten, kao uzdarje za poklonjenu knjigu Srpskih narodnih pesama. Austrijski car odlikovao je Vuka Karadžića 1850. godine Viteškim krstom Franje Josifa, a 1851. godine zlatnom medaljom za nauku,. Posebno ga je obradovala vest da ga je crnogorski knjaz Nikola odlikovao Danilovim ordenom za nezavisnost Crne Gore“,  naglasila je, između ostalog, Svetlana Matić.  Podsetila je prisutne na činjenicu da je Vuku njegova miljenica, ćerka Mina bila velika podrška. Minka, kako ju je Vuk zvao, bila je njegov lični sekretar, pomagala mu u prevođenju srpskog narodnog blaga na nemački jezik, vodila čitavu korespodenciju sa svim značajnim ličnostima toga doba, pratila ga na dugim putovanjima, svirala klavir, govorila šest svetskih jezika, igrala na Srpskom balu u srpskoj narodnoj nošnji i do poslednjeg trenutka bila sa ocem, posle čije smrti je štampala njegova neobjavljena dela, poklonivši čitavu zaostavštinu Kraljevini Srbiji. „Zbog tih i mnogih drugih zasluga, Mina Karadžić, prva srpska slikarka, uz našu Katarinu Ivanović“ će uskoro dobiti i spomen-ploču u alpskoj prestonici“, naglasila je prof. Svetlana Matić.

Organizovana povorka ka spomeniku Vuku Karadžiću
Foto: arhiva S. Matić

Malina Marina Janković je na nemačkom jeziku iz knjige dr Volfganga Rohrbaha, pročitala tekst o Vuku Stefanoviću Karadžiću.

Skup je podržao i na njemu prisustvovao njegova ekselencija Nebojša Rodić, ambasador Republike Srbije u Beču, Vesna Klinger, predsednica Internacionalnog kulturnog udruženja Fokus , kao inicijator manifestacije, Saša Kostić, predsednik SKC Stevan Mokranjac, Aleksandar Stanković, predsednik KSD Bambi, Mirel Tomas, predsednica udruženja Bečke poete, Lazar Bilanović, predsednik Austrijsko-srpskog pokreta solidarnosti, Dr Dejan Jelić, predsednik Austrijsko-srpskog društva i drugi istaknuti pojedinci srpskog porekla, koji žive i rade u Beču.

Poslata je jasna poruka sa skupa da srpski jezik i ćirilica predstavljaju srpski identitet i da ih treba negovati i očuvati. „Zajedništvo Srba nam je više nego ikada potrebno, pa bi, trebalo da se izdignemo iznad ličnih surevnjivosti i interesa, iznad udruženja, a u ime opštih nacionalnih interesa“, poručila je Vesne Klinger. Kultura sećanja na slavne pretke i reformatore, je od strateškog značaja za očuvanje našeg nacionalnog, verskog i kulturnog identiteta, ne samo u Austriji, već i u drugim zemljama sveta u kojima žive građani srpskog porekla, poručeno sa Vukovog spomenika u Beču.