Biljana Bukinac, koordinator obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, o merama koje su primenjene za vreme pandemije

Srpska škola na daljinu

Organizacija obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu ili kako se u rasejanju popularno kaže, Srpska dopunska škola, u vreme pandemije izazvane virusom korona je pogođena, jer su škole zatvorene. U nastavnim grupama, za koje je zadužena koordinatorka Biljana Bukinac, organizovana je nastava na daljinu. Od 23. marta se primenjuje novi model, pa učenici ne gube časove. Koordinatorka Bukinac je u razgovoru za internet portal Rasejanje.info istakla, da je bila potrebna spremnost i fleksibilnost nastavnika i roditelja učenika u primeni drugačijih modela učenja. Nastavnici mogu da proveravaju i koriguju rad učenika, a koordinator u svakom trenutku može da nadgleda samu nastavu. Otvorena je i Gugl-učionica pod nazivom Zbornica, s ciljem umrežavanja nastavnika i razmene materijala i informacija.

Tridesetidva nastavnika, za koje je zadužena koordinatorka Biljana Bukinac, a koji izvode nastavu srpskog jezika u Nemačkoj (u pokrajinama Hesen, Bavarska, Berlin, Hamburg i Bremen), Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Norveškoj, Belgiji, Danskoj i Južnoafričkoj Republici započeli su „onlajn” nastavu, koristeći mogućnosti Gugl-učionice. Do sada je 29 nastavnika započelo sa nastavom na daljinu, a dva nastavnika su u periodu početka „onlajn“ nastave koristila dane raspusta i po završetku raspusta priključiće se ovakvom vidu nastave.

– „Na osnovu instrukcije nadležnog Sektora za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, za vreme trajanja aktuelne epidemije, u državama gde nije moguće izvoditi neposrednu nastavu, potrebno je bilo organizovati nastavu na daljinu, što smo i uradili”, istakla je koordinatorka Bukinac.

Kako ste se organizovali za početak?

– Kako bi smo u ovim vanrednim uslovima omogućili učenje i obezbedili obrazovni napredak naših učenika, potrebno je bilo da svi nastavnici, koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu, kao i roditelji učenika, pokažu spremnost i fleksibilnost u primeni drugačijih modela učenja. U tom smislu nastavnici su dobili instrukciju i video uputstvo za otvaranje Gugl-učionice, a roditelji su obavešteni o novom vidu nastave.

Koje su prednosti Gugl-učionice?

– Otvaranje Gugl-učionice je omogućilo formiranje posebnih učionica za svaki uzrast, postavljanje diferenciranog materijala u odnosu na sposobnosti i potrebe svakog učenika, kao i nastavak već utvrđenog koncepta nastave u inostranstvu. Gugl-učionica ima brojne mogućnosti za realizaciju onlajn-nastave, kao što su postavljanje tekstova u Word-formatu, video zapisa, snimaka sa Jutjuba, linkova za elektronske udžbenike i druge korisne informacije. Rešeni zadaci učenika mogu se korigovati, može se dati povratna informacija i ostvariti komunikacija sa učenicima u realnom vremenu.

Kakve mogućnosti imate za koordinaciju i nagledanje rada?

– Obezbeđen je kontrolni mehanizam i koordinatorka može u svakom trenutku ući u svaku učionicu i videti šta nastavnik radi sa učenicima. Koordinatorka je, takođe, otvorila Gugl-učionicu pod nazivom Zbornica, sa ciljem umrežavanja nastavnika i razmene materijala i informacija.

Kakvu korist ćete imati od ovih iskustava po prestanku pandemije?

– Uspostavljanje ovakvog vida učenja je primenljivo i za buduće situacije, na pr. za slučaj odsustva nastavnika ili učenika zadaci i materijali bi se mogli dostavljati ovim putem. Takođe, ovakav način učenja bi mogao biti jako koristan kao dodatni model učenja u primeni postupaka individualizacije, jer bi učenici mogli da dobijaju zadatke prilagođene njihovim specifičnostima i potrebama.

Kakve su Vam povratne informacije?

– Prema povratnim informacija nastavnika i roditelja, kao i uvidima koje imam, ovakav vid nastave veoma dobro funkcioniše, a efekti su pozitivni.

Međutim, nije sve isto kao kada se nastava odvija u učionici?

– Efekti ovog modela nastave naravno nisu isti kao kada izvodimo neposredni rad sa učenicima, ali su zasigurno stvoreni uslovi za dalje učenje i ostvarivanje potrebne komunikacija sa učenicima.

Kako su nastavnici reagovali na održavanje nastave na daljinu?

– Od posebnog značaja je činjenica da su svi nastavnici pokazali spremnost i sve potrebne profesionalne kompetencije za organizaciju i realizaciju ovakvog vida nastave. Za najveći broj nastavnika ovakav način rada je inspirativan i pruža mogućnost za kreativan rad i otvoreniji način komunikacije.

Kakvi sadržaji se nude đacima?

– Uvažavajući činjenicu da naši učenici aktivno učestvuju u obavezama nastave na daljinu koje organizuju njihove redovne škole, data je preporuka, da se svim učenicima, koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku, ponude zanimljivi, kreativni i atraktivni sadržaji, koji su u vezi sa Programom za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu. Zadaci koje učenici dobijaju su relaksirajući i zabavni, što je u skladu sa osnovnim principom učenja: da bi učenje bilo uspešno mora biti pre svega zanimljivo.

Pouka od ovakvog načina učenja?

– Zasigurno nas je ova situacija navela da nešto naučimo, a sa druge strane nas je ojačala za buduće izazove.

Ipak postoji i deo učenika, koji ne mogu da budu priključeni nastavi u Gugl-učionici. Kako se radi sa njima?

– Učenicima i roditeljima, koji se ne budu priključili nastavi u Gugl-učionici, biće ponuđene alternativne mogućnosti za dostavljanje materijala i informacija preko elektronske pošte, video poziva, WhatsApp-grupa ili drugim kanalima.

Koordinatorka Biljana Bukinac je iskusni prosvetni radnik, sa stečenim radnim iskustvom u nastavi na srpskom jeziku u rasejanju. Drugu godinu je koordinator obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR). Nalazi se u Frankfurtu, odakle koordiniše i prati rad nastavnika i učestvuje u organizaciji nastave. Često posećuje odeljenja i rešava mnogobrojne aktuelne probleme. Profesor je nemačkog jezika, sa dugim iskustvom rada u osnovnim i srednjim školama u Beogradu. Preko jedne decenije radi u MPNTR i obavljala je veliki deo posla pri raznim sektorima Ministarstva. Tri godine je podučava srpske đake u Štutgartu sa okolinom ne samo srpskom jeziku, već i istoriji, kulturi, geografiji i književnosti svoga naroda.