24. maj – Dan Ćirila i Metodija, obeležava se kao praznik – Dan slovenske pismenosti


Dan slovenske pismenosti i kulture
Foto: arhiva Muzeja Vuka i Dositeja

Dan slovenske pismenosti tradicionalno se proslavlja kao sećanje na dan kada su 863. godine, posle svečanosti u čast obnove Carigrada, svetitelji Ćirilo i Metodije krenuli na misionarski put među Slovene u Moravsku.  Drugi navod ističe da su znamenita solunska braća Ćirilo i Metodije najverovatnije između 856. i 863. godine zabeležili prve znakove slovenskog pisma. „Koliko god nedoumica postoji u modernoj nauci jedno je sigurno: za svoj misionarski rad Ćirilo i Metodije morali su najpre da sastave azbuku za slovenski jezik, pa tek potom da prionu na prevođenje bogoslužbenih knjiga. Prvo slovensko pismo bila je glagoljica, koja je prema nekim hipotezama sastavljena kao misionarska azbuka. Druga slovenska azbuka, ćirilica, nastala je krajem IX veka. Njeni tvorci bili su učenici solunske braće, izbegli u Bugarsku. Za zajedničke grčko-slovenske glasove uzeta su grčka slova, a za slovensku dopunu tvorci ćirilice oslonili su se na Ćirilovu glagoljicu (on je osmislio 14 posebnih slovenskih slova, među njima i naša B, Ž, C, Č, Š). Titanski poduhvat koji su započeli romejski misionari i prosvetitelji okončao je gotovo milenijum kasnije neumorni Vuk Stefanović Karadžić, čija je ortografska reforma sa 30 slova danas konačan vid ćirilice, standardnog pisma srpskog jezika“ navodi Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu.

Dan slovenske pismenosti je praznik prosvećenosti, praznik naše reči, naše knjige, naše književnosti, naše kulture. Knjige i prevodi, koje su sastavili ili napisali sveti Ćirilo i Metodije i njihovi učenici, poslužili su kao čvrsta osnova na kojoj je tokom vekova narastalo veličanstveno zdanje slovenske kulture.