Foto: Bistrooki balasevic.in.rs
Neposredno pred smrt Miroslav Mika Antić je napravio izbor pesama Desanke Maksimović i napisao par anegdota iz druženja sa velikom pesnikinjom. Knjiga pod nazivom „Desanka Maksimović – Čarolija, izabrane pesme i priča; izbor Miroslav Mika Antić, objavljena je godinu dana po smrti Mike Antiće. U predgovoru Mika je napisao:
…„Ovo što sada činim sa stihovima Desanke Maksimović deo je nekog mog ličnog dnevnika. Kad mi je urednik „Detinjstva“ Vladimir Milarić predložio da to, tako sabrano, zabeležimo u ovoj ediciji, prihvatio sam samo zato što dugujem Desanki Maksimović jedan ogroman dug. Naime, ja nikad nisam u životu napisao prvu pesmu, nego sam je u trećem razredu osnovne škole prepisao od nje iz knjige „Zagonetke lake za prvake đake“.
Bilo je to odavno. Ja sam bio dečak, a Desanka Maksimović već poznat pisac. Pre neki dan bila je da me obiđe, jer sam teško bolestan, i jedan prijatelj, koji se tu našao sa video-kamerom, neprimetno je snimio naš razgovor. Ispalo je da ja delujem starački, a Desanka je još uvek sveža, mlada, vedra, prepuna želje za životom. Pitam se, dok gledam tu video-kasetu, kako je to mogućno da moj umor preskoči njen umor, ako uopšte u njoj ima umora?
Postoji između Loznice i Valjeva, negde na pola puta, ali daleko u brdima, šest kilometara valja ići peške, selo Konjuša. Pre desetak godina išao sam sa Desankom Maksimović na književni susret sa mališanima koji se okupljaju sa tih okolnih brda. Išli smo peške, jer automobil koji nas je doveo nije mogao dalje od druma. Desanka je stigla četrdeset pet minuta pre mene. Toliko ona ima snage.
Foto: Bistrooki balasevic.in.rs
Kad smo pre petnaestak godina otkrivali spomen-ploču Isidori Sekulić u Mošorinu, ja sam skinuo onaj čaršav, ali zamolio sam Desanku da dođe i kaže svoje stihove o Isidori, jer znam da ju je cenila. Desanka je tog dana na sred sela vodila kolo. Uplašio sam se malo za njeno zdravlje, pa odem i prišapnem harmonikašu da malo skrati muziku, a ona primeti i kaže: „E, sad još dvadeset minuta“. Toliko ona ima snage.
Desanka Maksimović je imala 88 godina kada je preminuo Miroslav Mika Antić. Na vest o smrti pesnika napisala je: „U vreme Zmajevih igara, saznala sam da boluje Miroslav Antić. Poželela sam da ga vidim i zajedno s njim i njegovom porodicom provela sam u njegovoj kući nekoliko časova. Bila sam očajna, jer sam naslutila da mu nema života. Ali u isto vreme divila sam se njegovoj ravnodušnosti. Eto, moglo bi se reći utešena sam što sam ga videla i s njim popričala pred smrt, to jest iznova doživela kao pesnika i čoveka.”, istakla je Desanka, a preneo je tim Bistrookih na svoj sajtu: balsević.in.rs
Na pomenu Miroslavu Miki Antiću Desanka Maksimović mu je posvetila pesmu:
Znam ljude s mislima koje ne smeju da se misle
Znam buntovnike s rečima koje neće moći da se izreknu
Znam zaljubljene sa suzama koje ne smeju da poteku
Znam paćenike koji bol guše u smehu
Znam željne odmazde sa rukom koja mora da se sputava
Znam pesnike sa pesmama koje se samo za sebe pišu
Znam ljude sudbinom pritisnute a još dišu
I znala sam pesnika za koga sam verovala
da nikada ne može i neće umreti
a sada mu držimo pomen
Desanka Maksimović
