Na današnji dan rođen Ljubivoje Ršumović


Susret Ljubivoja Ršumovića sa mališana u Karlsrueu 2013.
Foto: K. Krstić-Tadić

Ljubivoje Ršumović, omiljeni dečiji pesnik, autor devedeset dve knjige, rođen je na današnji dan 3. jula u Ljubišu, na Zlatiboru, 1939. godine. Školovao se u rodnom mestu, zatim u Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je završio komparativnu književnost na Filološkom fakultetu, 1965. godine.

Rano je počeo sa pisanjem, još kao osnovac u rodnom selu. Prve pesme je objavio kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama.

Gotovo da ne postoje osobe koje ne znaju neku od njegovih mnogobrojnih pesama. Veoma je omiljen i kod dece i kod mladih i kod odraslih. Najpoznatiji su mu naslovi: Ma šta mi reče, Pričanka, Pevanka, Još nam samo ale fale, Vesti iz nesvesti, Nevidljiva ptica, Domovina se brani lepotom, Sjaj na pragu, Rošavi anđeo, Zov tetreba, Uspon vrtovima, Pesme uličarke, Severozapadni krokodil, Pošto prodaš to što misliš, Opasan svedok, Ne vucite me za jezik, Gujina stena, Bukvar dečjih prava, Tri čvora na trepavici, Poverenje u sunce, Tajna ledene pećine, Beli paketi, Sunčanje na mesečini, Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke, Zauvari, Planiranje prošlosti, Zemlja hoda nebom, Vidovite priče, Vid iz Talambasa

2007. godine Ljubivoje Ršumović sa učenicima Srpske dopunske škole u Frajburgu
Foto: K. Krstić-Tadić

1965. se zaposlio u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Svoj literarni rad uspešno ugrađuje u emisije Utorak uveče – ma šta mi reče, Subotom u dva, Veseli utorak. U tim programima primenjuje dokumentarnu poetiku koju je usvojio od Zmaja i Duška Radovića i pedagošku doktrinu Džona Loka: „Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati!“ Godine 1968. prešao je na televiziju i radio poznate serije: Dvogled, Hiljadu zašto i Hajde da rastemo. Kao televizijski poslenik napisao je, vodio i režirao više od šeststo emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu Fazoni i fore imala je sto pedeset sedam epizoda.

Pored programa za decu uradio je i nekoliko serija dokumentarnih programa. Najpoznatija je serija Dijagonale – priče o ljudima i naravima, u kojima Ršumović govori o pojedinim etničkim grupama, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Šopovima, Gorancima, Piperima itd.

U pozorištima je izvedeno više njegovih dela: Šuma koja hoda, Nevidljiva ptica, Baba Roga, Rokenrol za decu, Uspavana lepotica, Au, što je škola zgodna, U cara Trojana kozje uši, Snežana i sedam patuljaka

Potpisivanje knjiga učenicima nastavnice Adrijane Joksimović, koja je tada podučava mališane
Foto: K. Krstić-Tadić

Dobio je književne nagrade: „Neven“, „Mlado pokolenje“, Nagradu Zmajevih dečjih igara, Brankovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Goranovu plaketu, Vukovu nagradu, Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki, nagradu „Porodica bistrih potoka“ Udruženja književnika Srbije, prvu nagradu za dramski tekst U cara Trojana kozje uši na Festivalu pozorišta za decu u Kotoru, „Zlatni beočug“, nagradu Politikinog zabavnika za knjigu Tri čvora na trepavici, nagradu „Duško Radović“, titulu „Saradnik Sunca“, Instelovu nagradu za poeziju, nagradu „Miroslav Antić“ (kao prvi dobitnik 2008), nagradu „Princ dečjeg carstva Tamaris“ u Banjaluci i nagradu „Branko Ćopić“ za knjigu Sunčanje na mesečini.
Tu su i tri zapažene međunarodne nagrade: „Pulja“ u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, nagradu Uneska za Bukvar dečjih prava, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju, i nagradu „Tabernakul“ za poeziju u Skoplju.
Dela su mu prevedena na više stranih jezika.
Autor je udžbenika za osnovnu školu: Deca su narod poseban (drugi razred), za izborni predmet Građansko vaspitanje, i Azbukovar i Pismenar (prvi razred).

Uporedo sa književnim radom bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik Karate kluba „Crvena zvezda“. Bio je predsednik Karate saveza Srbije i savezni je sudija karatea. Dugo godina bio je direktor Pozorišta „Boško Buha“. Predsednik je Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine.

Čest je gost i u rasejanju. Igrom slučaja 2007. Ljubivoje Ršumović je gostovao u Frajburgu gde je susret sa učenicima Srpske dopunske škole organizovan u prostorijama iznajmljene crkve, a prostor je iznajmio sveštenik Aleksandar Škorić. Sedam godina kasnije čika Ršum je ponovo bio u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg ovoga puta u Karlsrueu i ponovo je susret organizovan sa đacima u hramu tada srpske crkve, koju je sa svojim parohijanima kupio upravo otac Aleksandar Škorić.

U Frajburgu Ršumović se družio samo sa đacima Srpske škole koje je tada podučava Milena Celer, a u Karlsrueu i sa đacima srpske škole učiteljice Adrijane Joksimović i sa parohijanima oca Škorića ne samo iz Karlsruea već iz Raštata, Baden-Badena, Gagenaua, Bruhsala, Pforchajma.

Ršuma su u Karlsrueu u Nemačkoj rado slušali i recitovali sa njima svi od 3 do 83 godine
Foto: K.Krstić-Tadić