In memoriam dr Miodrag Maticki


Miodrag Maticki dr književnosti, direktor Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, dugogodišnji predsednik Skupštine Vukove zadužbine preminuo je prošle nedelje u Beogradu u osamdesetoj godini. Njegov rad bio je zapažen i u Matici srpskoj gde je bio višegodišnji član Književnog odeljenja i Upravnog odbora Matice srpske, a od 2012. u dva mandata i njen potpredsednik. Od 1996. do 2008. bio je predsednik Upravnog odbora Vukove zadužbine u Beogradu, a od 2008. do smrti predsednik Skupštine Vukove zadužbine.

Dr Miodrag Maticki – odlazak čoveka koji je pokazao je da je moguće baštiniti
i tumačiti tradiciju u kontekstu epohe.
Foto: arhiva S. Matić

Rođen je 1. novembra 1940. u Velikom Središtu kod Vršca. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, magistrirao 1965. i doktorirao 1972. godine. Objavio je desetak naučnih monografija i niz priređenih kapitalnih naučnih i kritičkih izdanja. Po ugledu na Vukov istoimeni kalendar-zabavnik, dr Miodrag Maticki je bio pokretač i glavni i odgovorni urednik godišnjaka „Danica“ (1994-2020). Od početka izlaženja obnovljenog izdanja „Danice“, uredništvo se rukovodilo idejom o potrebi, pa i o neophodnosti stvaranja jedne savremene „nacionalne čitanke“, upućene širokom krugu čitalačke publike.  Od 1964. objavljivao je pesme, pripovetke i romane, ostvarivši zavidan književni opus, pre svega kada je reč o zbirkama priča i novela, o čemu svedoče i mnogobrojne nagrade i priznanja. Objavio je desetak monografija, priredio više naučnih i kritičkih izdanja sa pratećim studijama i šest antologija. Uredio je petnaest naučnih zbornika. Pokazao je da je moguće baštiniti i tumačiti tradiciju u kontekstu epohe.

„Važne tačke u delovanju Miodraga Matickog bile su i Vukov sabor, Vukov Tršić i grad Loznica, u koje je ulagao mnogo ljubavi, truda i energije. Na Vukovom tragu, Miodrag Maticki je, svojim svestranim naučnim i književnim delom, kao i sveukupnim društvenim i intelektualnim angažmanom, pokazao da je moguće baštiniti tradiciju u kontekstu epohe, ali i tumačiti epohu sa stanovišta inovativnosti tradicije“, izjavio je Boško Suvajdžić (Predsednik Upravnog odbora Vukove zadužbine)

„Kao istinski i pravi vukovac, dr Miodrag Maticki je celoga života delao sa uverenjem da najveću zadužbinu predstavljaju ljudi posvećeni svome narodu i njegovoj kulturi. I tom uverenju je nesebično posvetio svoj život. Do kraja života je radio na poslovima Vukove zadužbine, pun planova, projekata, ideja. Spremao je okrugli sto posvećen Vukovom jezikotvorstvu na predstojećem Vukovom saboru u Tršiću. Zanosio ga je pralipov pesnički jezik Vaska Pope i majstorstvo kratkih govornih formi u poeziji Matije Bećkovića, u nadahnutoj besedi u Matici srpskoj, dve nedelje pred odlazak“ dodao je Boško Suvajdžić istakavši da je „nam nedostajati naš Matici“. „Nedostajaće nam njegova vedra, poletna, duhovita priroda, uvek spremna na štos i na dosetku. Nedostajaće nam i onaj zreli, mudri, učeni Maticki koga ćemo pominjati u svim našim sadašnjim i budućim poslovima, za koje nam je upravo on dao snage i udario temelje“.

Dr Maticki, Svetlana Matic i Ljiljana Simić
Foto: arhiva S. Matić

Njegovo mišljenje dele svi oni koji su imali priliku da upoznaju i da se sarađuju dr. Matickog. Jedna od njih je akademik Svetlana Matić iz Beča, predsednica austrijsko srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić. Ona se na svom Fejsbuk profilu oprostila od njega u ime svoga udruženja njegovim rečima o njenom književnom stvaralaštvu. Prof. Svetlana Matić, održala je 21. oktobra 2019. godine u „Vukovoj zadužbini“ u Beogradu književno veče. Tom prilikom, osim autorke, o Mini Karadžić i Milici Stojadinović Srpkinji, govorila je i profesor Ljiljana Simić. Istaknuti književnik i književni istoričar je između ostalog, podvukao: „Ovih dana mi ćemo u vreme Dana evropske baštine u Vukovoj zadužbini predstaviti autorku koja je sa posebnom pažnjom i na osobit način pokušala da nam približi dve velike Srpkinje, Minu Karadžić i Milicu Stojadinović Srpkinju… Svetlana Matić je tragala u obema knjigama za načinom kako da približi sudbine ove dve žene koje su obeležile srpsku književnost 19. veka, koje su bile uz Vuka i sa Vukom. Obe knjige Svetlane Matić jesu osobiti spomenari ovim heroinama. Ona je tragala kako da u veku prevlasti SMS poruka, približi njihove živote i njihova dela na zanimljiv način, neposredno, da postanu bliski današnjem čitaocu, makar i po ceni sažete i romansirane, literarizirane, rekonstrukcije njihovih biografija. Opredelila se za onaj tip književne komunikacije sa čitaocem koji podrazumeva i komunikaciju sa predmetom o kome piše, sa junacima književnoistorijske povesti koja je predmet njenog dela. To je u srpskoj književnosti vekovima poznat pravac posvetnih pesama i proznog obraćanja onima iz prošlosti, savremenicima ili pak onima koji će tek doći. To zovemo :“Dozivi i odzivi“ i to su obraćanja kojima ne nedostaje iskrenosti, to može u veštim rukama postati pouzdan most sadašnjosti i prošlosti u kojima se ogleda budućnost. A žanrovski, pokazala se najpouzdanije epistolarna forma.“

„Dr Miodrag Maticki će ostati u našem sećanju jer je svojim bogatim književnim delom zadužio srpsku književnost i ostavio dubok trag u srpskoj kulturi i Vukovoj zadužbini“, istakla je akademik Svetlana Matić ispred ASKD Vilhelmina Mina Karadžić.

Lepo sećanje na predstavljanje stvaralačkog dela akademika Svetlane Matić iz Beča i govora dr. Miograda Matickog
Foto: arhiva S. Matić