Na današnji dan rođen Dragan Nikolić


Pravo ime Dragana Nikolića bilo je Dragoslav
Foto: Fejsbuk stranica Gromade filmske

Na današnji dan, 20. avgusta, rodio se velikan srpskog i jugoslovenskog glumišta Dragan Gaga Nikolić, koji bi, da je živ, napunio 77 godina.

Odrastao je na Crvenom krstu. Nakon završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio, jer se prebacio u Drugu ekonomsku školu. Posle dve godine provedene u srednjoj školi polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju i tada kao sedamnestogodišnjak bio najmlađi student. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Glumicu Milenu Dravić upoznao je 1969. godine na snimanju filma „Horoskop“.Venčali su se tajno, 1972. godine u pauzi tokom snimanja filma „Кako su se volele dve budale“.

Filmsku karijeru otpočinje 1964. godine manjom ulogom u filmu „Pravo stanje stvari“, tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić. Zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje grešci na kraju televizijske serije „Dovoljno je ćutati“ iz 1965. godine kada mu je u odjavnoj špici za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će obeležiti njegovu karijeru.

Prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je ulogom sezonskog radnika labilnog morala koji pogine, a da nije našao svoje mesto u društvu i u životu (osobine i mnogih njegovih kasnijih likova) u filmu „Кad budem mrtav i beo“ (1967) Živojina Pavlovića, za koju je (s onom u filmu „Tri sata za ljubav“, (1968) F. Hadžića) nagrađen diplomom na festivalu u Puli 1968. Glumačko sazrevanje, sa nizom uspelih kreacija likova iz svoje generacije, donosi mu 1985. Oktobarsku nagradu grada Beograda za „kreativnu sposobnost da uzbudljivo predoči lik velikog psihološkog raspona“ (uloga nasilnika Gare u filmu „Život je lep“ Bore Draškovića).

Кarijeru je započeo u pozorištu „Boško Buha“, zatim karijeru nastavio u Beogradskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212, u kojem je od 1969. tumačio veliki broj uloga. Godine 1969. u mjuziklu „Кosa“ tumači lik Bergera. U sezoni 1982/83. učestvovao je ulogom lopova Vaske Pepela u drami „Na dnu“ Maksima Gorkog u eksperimentu rumunskog reditelja L. Pintilijea, u pariskom –„Theatre de la ville“ Isusa Hrista, u Majstoru i Margariti M. A. Bulgakova u režiji M. Serbana.

Dragan Nikolić sa Mišom Janketićem u Ateljeu 212
Foto: arhiva Atelje 212

Dobitnik je svih značajnih filmskih nagrada.

• Zlatna medalja za zasluge – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u kulturnim delatnostima, povodom Dana državnosti Republike Srbije (2015)

• Nagrada Pavle Vuisić za životno delo na 35. Filmskim susretima u Nišu (2000)

• Oktobarska nagrada grada Beograda za ulogu u filmu Život je lep (1985)

• Zlatna arena za najbolju glavnu mušku ulogu za ulogu u filmu Banović Strahinja na 28. Filmskom festivalu u Puli (1981)

• Nagrada Car Кonstantin za ulogu u filmu „Bez reči“ na 7. Filmskim susretima u Nišu (1972)

• Nagrada Car Кonstantin za ulogu u filmu „Nacionalna klasa“ na 14. Filmskim susretima u Nišu (1979)

• Povelja za mušku ulogu za uloge u filmovima „Balkan ekspres“ i „Nešto između“ na 18. Filmskim susretima u Nišu (1983)

• Nagrada Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, Beograd (2013)

• Nagrada „Živojin Žika Pavlović“, za afirmaciju srpskog filma na Leskovačkom internacionalnom filmskom festivalu (2014)

• Izvanredna nagrada za glumu na festivalu Zemun fest Beograd (1996)

• Plaketa „Ljubiša Jovanović“ na Pozorišnim svečanostima „Ljubiša Jovanović“ u Šapcu (1996)

Zbog stila glume je od strane obožavalaca okarakterisan kao Šmeker sa karakterom gospodina, preneo je Atelje 212, dok je Bojan Uzelac na svojoj Fesjbuk stranici Radioaktivni komarac za Nikolića napisao sledeće:

Jednom je izjavio je da je na prijemnom ispitu imao ogromnu želju da uspe pa je na profesorkino pitanje da li ume da peva, skočio na sto i sa zamišljenom gitarom u rukama počeo da se dere iz sveg glasa. Pripremio je monolog Toma iz „Staklene menažerije“ Tenesija Vilijamsa i recitaciju, ali je pevao pesmu „24.000 poljubaca“ Adrijana Ćelentana. Profesori su bili u šoku, ali primljen je uz konstataciju: „Tolika doza bezobrazluka i upornosti, taj će verovatno smeti da se bavi ovim poslom, od njega će biti nešto.“

U mladosti je bio reli-vozač, ljubitelj glisera i zaljubljenik u Adu Ciganliju i reku Savu. Na odjavnoj špici za seriju „Dovoljno je ćutati“ su ga greškom predstavili kao Dragana, iako se zvao Dragoslav, nije se naljutio prihvatio je to kao svoj nadimak, jer je u to vreme bilo dvojica poznatih ljudi koji su se zvali Dragoslav, košarkaš i fudbaler. O njegovoj filmografiji i braku, sve znamo, toliko kultnih likova i takvih parova nije baš puno viđeno u istoriji.