Učenici Mia Paležević i Damjan Šljuka iz Štutgarta se raduju osvojenim nagradama o Svetome Savi


„Iako je ova školska godina potpuno drugačija od svih drugih, prilagođavajući se radu u novim uslovima, đake dopunske nastave na srpskom jeziku u pokrajini Baden-Virtemberg ne sprečava da realizuju veliki broj vannastavnih aktivnosti, u okviru kojih tim nastavnika srpske dopunske škole u pokrajini Baden-Virtemberg motiviše svoje učenike da kroz različite aktivnosti iskazuju svoje kreativne potencijale“, naglasila je koordinatorka Srpske dopunske škole za nemačku pokrajinu Baden-Virtemberg Tatjana Popović. Ona je dodala da je „dug put od ideje do realizacije, od prvog poteza olovke, preko učešća na konkursu i na kraju nagrade. Put mašte i kreativnosti, kojim deca prolaze tokom stvaranja svojih radova, takođe je i put obrazovanja, na kojem deca uče i stiču nova saznanja. Učestvovanja na konkursima, na kojima imaju pravo učešća i deca iz dijaspore, čine veoma važan segment obrazovno-vaspitnog procesa na srpskom jeziku u dijaspori“.

Nesebičan trud učenika i mnogobrojna učešća na konkursima i ovog puta su urodili plodom i odličnim rezultatima koji su postignuti.

Jedna od učenica koja je osvojila prvu nagradu na literarnom konkursu „Sveti Sava, princ i prosvetitelj“ Narodne biblioteke u Kraljevu  je  Mia Paležević. „Svoje radove piše perom ljubavi. Iako ima svega 11 godina, njeni radovi mogu biti konkurencija i starijim učenicima“, naglasila je koordinatorka Popović, koja je ujedno njena nastavnica. Tatjana Popović je dodala da je Mia mirna, tiha devojčica. „Veoma je vredna, odgovorna i sa velikom ozbiljnošću pristupa zadacima koji joj se postavljaju. Ona često sve što vidi oko sebe prenese na papir. Mia poseduje sposobnost da svoje misli na emotivan, iskren i jedinstven način pretoči u rečenice, kako na svom maternjem tako i na nemačkom jeziku. Ali kada to čini na svom jeziku, utkana je u sve te priče ljubav prema svojoj domovini i svemu što je podseća na njen narod“.

I dok i dalje vredno piše, Mia objašnjava koliko ju je ova nagrada obradovala: „Volim da čitam pesme, ali više volim da pišem priče. Iznenađena sam i srećna zbog osvojene nagrade, posebno zato što moji drugari u Nemačkoj ne znaju ko je bio Sveti Sava. Ali sada, kada im se budem pohvalila, biće mi veoma drago da i oni čuju priču o njemu i koliko je on dobra činio.“

Miina majka i njena najveća podrška istakla je: „Kao pravoslavni hrišćani, iako živimo daleko od svoje domovine, veoma nam je važno da negujemo prave vrednosti, da učimo decu temeljima pravoslavlja i našoj istoriji, a veoma važnu ulogu u tome ima dopunska škola na srpskom jeziku. Meni lično sama nagrada ne znači puno, ali se svakoj nagradi veoma obraduju Miine bake, deke i tetke koji žive u Srbiji. Trud koji deca ulažu meni vredi mnogo više. Drago mi je da se naša deca u dijaspori bave tim temama, da su u tom smislu kreativna, a naročito u ovo teško vreme. Hvali Miju i učiteljica u nemačkoj školi da lepo piše, ali kada ona uspe da se izrazi na svom maternjem jeziku, to je za mene lično najveća nagrada!“

Da voli da piše pesme, pokazao je i Damjan Šljuka, učenik 3. razreda dopunske nastave na srpskom jeziku u Štutgartu. „On je na konkursu „Sveti Sava, princ i prosvetitelj“ dobio pohvalu za svoj literarni rad. Da se trud i upornost isplate, uverio se i sam Damjan. Dečak čistog srca, baš kao i njegove pesme, najradije voli da stihove koje napiše prvo podeli sa članovima svoje porodice“, naglasila je koordinatorka Popović. Kolika su podrška njemu njegovi najmiliji, podelila je sa nama mama Dragana:

„Damjan zna da uvjek rado slušamo njegove stihove koje često piše uz neke svoje šale, kojima se tada svi zajedno smejemo, a stihove koji tada nastanu od srca podržavamo i bodrimo. Kroz pjesmu djeca mogu najlakše da savladaju jezik. Dok su naša djeca bila mala, mi smo sa njima izmišljali pjesmice, dok im je tata svirao na gitari, tako da smo uz igru njegovali smisao za slaganje stihova.“ To je sigurno i ključ uspeha, koji je pred Damjanom.

Miino pismo upućeno Svetom Savi:

Dragi Sveti Savo,

Ne znam da li si čuo da već dugo ne idemo u školu. Provodimo dosta vremena kod kuće i trudimo se da to bude zabavno, pa čitamo jedni drugima priče. Sinoć smo slušale priču o tebi.

Pitam se kakav je bio život u to davno vreme? Mama kaže da tada nisu postojali automobili i avioni i da se putovalo dugo na konjima. Kaže da nije bilo ni struje, pa se pitam kako si putovao noću, da li si se plašio?

Bio si tek malo stariji od mene, kada si odlučio da napustiš svoj dom, tatu, mamu, braću i bogatstvo i provedeš ceo život u manastiru. Kada ja razmišljam o životu monaha, meni se čini da oni nikada ne spavaju. Mislim da ja to nikada ne bih uspela.

Ne samo da si se stalno molio, nego si i zakone pisao, gradio škole, bolnice, crkve, puno putovao i učio druge ljude. Pitam se kako to sve može učiniti jedan čovek? Da li si nekada bio umoran? Gladan? Da li si bio uvek zadovoljan? Da li bi bio srećan kada bi znao koliko danas deca vole školu i  koliko nam ta škola u vreme karantina nedostaje.

Čula sam i da si imao poseban dar i da si umeo da pomiriš ljude koji različito misle i zavade se. Kada bi samo mogao da pomiriš neke važne čike i tete, pa da ne bude nikad više strašnih slika u novinama koje me plaše. …I roditelje moje najbolje drugarice. Mnogo mi je žao kada je ona tužna.

Volela bih da mogu sama da ti predam ovo pismo, mada bih se sigurno uplašila, kada bih te videla. Želela bih da ti se zahvalim, jer osećam da ti paziš na nas i da čuvaš svu decu. I molim te da ovo vreme brzo prođe, pa da mogu uskoro da idem ponovo u školu, vidim svoje drugare  i zagrlim svoju učiteljicu.

Tvoja Mia

Damjanova pesma o Svetom Savi:

Sveti Sava

Kad je Sava bio mali,

ljudi su ga Rastko zvali.

Voleo je da čita knjige

i čitao ih je bez brige.

Mnogo je voleo i Boga

i u crkvu išao često zbog toga.

Puno je gradio manastire i škole

i zbog toga ga svi Srbi vole.

27. januara slava mu je

i tada sve đake obraduje.