Odlazak slavne glumice Dare Čalenić


Dara Čalenić ostavila neizbrisiv trag u srpskoj kinoteci
Foto: ahriva Kinoteke

Srpska glumica Darinka Dara Čalenić preminula je danas u 87. godini, nakon duge i teške bolesti. Rođena je 18. jula 1934. godine u Novom Sadu, gde je završila glumačku školu pri Srpskom narodnom pozorištu. Nedovoljan broj puta se pominje da je bila jedna od najlepših i najharizmatičnijih glumica u svoje doba, a tek nedovoljan broj puta da je takođe bila zaista fantastična i u svom poslu, blistala je i u humorističkim i u dramskim sadržajima bez ikakve muke reklo bi se. Miljenica Soje Jovanović, kod nje je i debitovala u Popu Ćiri i popu Spiri, potom su tu Juliška sa slike iz Put oko sveta, pa Diližansa snova i repriza Juliške u Silom otac, a ozbiljniji zaokret je uhvatila i u Mitrovićevom Nožu, Pavlovićevom Kad budem mrtav i beo, pa su tu uloge po kojima je praktično svi znaju poput Mensurove tetke u Čuvaru plaže u zimskom periodu, gospođe Afronzine u Vrućem vetru, epizoda u Kamiondžijama, svakako Dara Pavlović u Ludim godinama i nastavcima, a poslednja rola je stigla u Tajni manastirske rakije.

Možda je zanimljiva ‘trivia’ da je igrala Žužu, služavku popadije Perside, u Sojinom Pop Ćiri i pop Spiri da bi 25 godina kasnije u takođe poznatoj seriji po Sremčevom delu igrala baš samu Persidu. Te osamdesete godine su negde i dokaz da je bila suvi glumački kvalitet, a ne samo lepo lice, jer je tada u sredovečnom dobu bila možda i na vrhuncu karijere, međutim baš na tom vrhuncu se i povukla. Otišla je sa mužem Vladom Petrićem u SAD, tamo je radila više predstava, no uglavnom zbog jezičke barijere nije došla do zasluženih uspeha, a to su oni najveći. Nije više zaigrala ni u jednom filmu.

Doživela je moždani udar 2015, završila u invalidskim kolicima i tada se sa Petrićem vratila u Beograd, gde je nažalost sada i preminula u 87. godini. Šaljemo poslednji pozdrav velikoj glumici. Večna slava Dari Čalenić, zapisano je na Fejsbuk stranici Gromade filmske

2018. godine u Jugoslovenskoj kinoteci, Dara Čalenić je prisustvovala svečanoj projekciji digitalno restauriranog filma „Kad budem mrtav i beo“ (1967) . Publika ju je pozdravila burnim aplauzom. Tada je već bila u invalidskim kolicima pa se javnosti obratio njen suprug.

Tokom pozorišne karijere bila je angažovana u Narodnom pozorištu u Kraljevu, Užicu i Somboru, novosadskom SNP-u, kao i u Beogradu u Savremenom pozorištu i u Jugoslovenskom dramskom, a od 1974. godine prelazi u slobodne umetnike. Nagrađena je 2006. zlatnom plaketom i diplomom Sterijinog pozorja „za izuzetnu glumačku ličnost i pomoć mladima“. Naime, od 2004. ustanovljene su dve specijalne (novčane) nagrade na Sterijinom pozorju, za najbolju glumicu i glumca do 30 godina iz fonda „Dara Čalenić“, koji je osnovala sa svojim suprugom.