Foto: Pozorište Boško Buha
Mihailo Todorović Kepa (1939 – 2021) inspicijent* pozorišta Boško Buha preminuo je u rodnom Beogadu. Rođen je u prestonici na Crvenom krstu, 1939. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Studirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ceo radni vek proveo je u Pozorištu „Boško Buha“ kao inspicijent*. Imao je 82 premijere, i 4.416 predstava.
„Ove podatke o tačnom broju predstava dobili smo, svojevremeno, od Kepe lično. Jer, ko bi drugi to znao tako tačno – u poslednju cifru… Verovatno ne postoji niko ko je čuo za Pozorište „Boško Buha“, a nije čuo za Kepu – Mihaila „sa I“, kako je insistirao, Todoroviča „sa Č“, kako smo ga uvek zavitlavali zbog njegovog prepoznatljivog šprahfelera. Svi koji rade u pozorištu znaju koliko je važno imati dobrog inspicijenta, a mi u „Buhi“ znamo koliko je važno imati jednog Kepu. Kepa je bio dobri duh, svedok i učesnik rada Pozorišta od samog njegovog osnivanja“, istakli u pozorištu Boško Buha.
„Sa 11 godina je položio audiciju za člana dramske grupe pri Pozorištu, čiji su najtalentovaniji članovi imali priliku da se pojave na sceni zajedno sa profesionalnim glumcima. Kepa je svoju prvu ulogu odigrao već u drugoj Buhinoj predstavi – bio je to patuljak Dura u predstavi „Snežana i sedam patuljaka“ u režiji Momčila Miloševića. Bio je u alternaciji sa jednom devojčicom zbog čega mu, prema sopstvenom priznanju, nije bilo baš pravo“, istakli u pozorištu „Boško Buha“.
Od tada, Kepa je provodio mnogo vremena u „Buhi“, može se reći da je tu živeo. Učio je, rastao, zaljubljivao se… Zbog „Buhe“ je popustio u školi. „I tako, moja generacija ode na fakultet, a ja ostanem da ponavljam. I jedino sam tada učio. I na prvoj godini Ekonomskog fakulteta sam bio dobar student. A onda me je ponovo obuzela „Buha“. „Buha“ je čudo…“, rekao je Kepa. I zaista, bio je kao obuzet „Buhom“. Uvek tu kada je potrebno, uvek riznica podataka, lepih priča i anegdota iz života Pozorišta „Boško Buha“… Srećom, neke smo stigli da zapišemo…
Kada se zatvorila dramska grupa, Kepa nije želeo da ode. Ostao je u Pozorištu kao inspicijent. S jedne strane najprofesionalniji inspicijent kog jedno pozorište može da ima, a sa druge večiti dečak i zaljubljenik u pozorišnu umetnost. Divio se velikim rediteljima, piscima i glumcima i uživao je u vremenu provedenom sa njima. Oni nisu uživali ništa manje. Ipak, naravno, najviše je voleo glumce. „Svašta mi govore i začikavaju me, ali ja ih obožavam. Malo više volim ženski deo ansambla.“, priznao je Kepa. Sve glumice su znale da su uvek dobrodošle kod njega u „Grčiča Milenka“.
O svom odlasku u penziju, Kepa je rekao: „Meni je bilo krivo. Pitao sam upravnika da li mogu da vodim neke od mojih predstava. Izabrao sam jedno tri-četiri predstave i nastavio da radim kao gost. Nisam mogao da odem iz „Buhe“. Kako da budem bez „Buhe“, kad sam ovde od osnivanja.“. Eto. Kepa nije mogao bez Buhe. A mi se sada pitamo kako će Buha bez Kepe. Zaista je došao kraj jedne epohe.
Počivaj u miru, dragi naš Kepo. Volimo te.
Tvoja porodica iz Pozorišta „Boško Buha“, zapisali su članovi „Boška Buhe“
*Inspicijent je stručno lice u pozorištu, koje vodi proces prikazivanja predstave na sceni, stara se da svi učesnici i elementi predstave budu spremni za početak, a tokom izvođenja koordinira rad svih učesnika (izvođači, scenska tehnika, rasvetljivači, ton majstori…) i vodi računa da tehnički kvalitet predstave bude onakav kakav je na premijeri ustanovljen.
