U Inzbruku u Austriji održana Akademija povodom otkrivanja spomen ploče Diani Budisavljević


Tamara i mr Andreas Baumgartner-Danilović, otac Aleksandar Stolić, gradonačelnik Georg Vili, Filip Vlajić BA, BR Oliver Ranisavljević, Irene Hajs, prof. Brunbauer, prof. Cimpfer i mr Vladimir Vlajić – Foto: K. Nidervolfsgruber

U organizaciji gradonačelnika Inzbruka, Georga Vilija, proteklog četvrtka održana je akademija povodom zvaničnog otkrivanja spomen-ploče Diani Budisavljević. „Spomen-ploča je zbog mera zaštite tokom pandemije postavljena 7. aprila 2021. godine u užem krugu predstavnika grada Inzbruka, posle 11 godina koliko je prošlo od prve inicijative za njeno postavljanje koju je još 2010. godine pokrenula organizacija SPOJI u saradnji sa Socijaldemokratskim pokretom oslobodilaca Tirola“, istakli su članovi SPOJI (Srpske pravoslavne omladine Inzbruk).  Posle višemesečne javne rasprave, koja se vodila od februara do novembra 2020. godine o tome kako treba da glasi tekst na ploči, konačno je u novembru 2020. doneta odluka da na spomen-ploči treba spomenuti da se radilo o „više hiljada pretežno srpske dece“ koje su Diana Budisavljević i njeni saradnici spašavali iz „koncentracionih logora fašističkog ustaškog režima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj“. Najaktivniju ulogu u javnoj raspravi o samom tekstu na spomen-ploči imali su predstavnici organizacije SPOJI uz podršku svojih prijatelja naučnika i eksperata iz Austrije, Hrvatske i Srbije.

Uvodne reči na svečanoj akademiji uputio je gradonačelnik Vili, koji je rekao da se radi o jednoj od najhrabrijih osoba tokom Drugog svetskog rata. Zatim je usledilo polučasovno predavanje profesora Brunbauera pod nazivom „Genocid u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941-1945): zločinci, žrtve i jedna hrabra žena“, čiji transkript na nemačkom se može ovde pročitati.

Kako bi doneo konačnu odluku grad Inzbruk je krajem leta 2020. godine angažovao profesora Ulfa Brunbauera sa Univerziteta u Regensburgu u Nemačkoj, eksperta za studije jugoistočne Evrope, da kao neutralna osoba da svoj sud. Do tog trenutka profesor Brunbauer nije učestvovao u javnoj raspravi o tekstu, O do tada pristiglim predlozima teksta i raznim argumentacijama za i protiv spominjanja porekla spašene dece na spomen-ploči profesor Brunbauer je,  na jesen 2020. gradu Inzbruku potvrdio da bi bilo ispravno da se spomene da se radilo „o više hiljada pretežno srpske dece”, te je konačan tekst na spomen-ploči najbliži onome koji je predlagao i SPOJI.

Na samom kraju je usledio koktel na kojem su svi prisutni u prijateljskoj atmosferi nastavili razmenu mišljenja o temi večeri. Među njima su pored gradonačelnika Inzbruka, Georga Vilija i prof. Brunbauera bili  i Irene Hajs, predsedavajuća Odbora za kulturu, Uši Švarcl, doskorašnja zamenica gradonačelnika, dr Lukas Moršer, direktor gradskog arhiva grada Inzbruka, dr Nebojša Rodić, ambasador Republike Srbije u Beču, otac Aleksandar Stolić, paroh inzbruški, prof. dr Cimpfer, rođak Diane Budisavljević iz Beča, mr Andreas Baumgartner-Danilović, generalni sekretar Međunarodnog Mauthauzen komiteta, Tamara Baumgartner-Danilović, predstavnica Srbije u Međ. Mauthauzen komitetu, mr Aleksander Legniti, direktor gradskih grobalja, Filip Vlajić BA, predsednik SPOJI, BR Oliver Ranisavljević, predsednik Zajednice Srba Tirol i zamenik predsednika SPOJI, mr Vladimir Vlajić, jedan od osnivača SPOJI i prvi pripadnik Austrijske službe sećanja u Srbiji, kao i drugi predstavnici gradske vlasti, Univerziteta Inzbruka i drugih organizacija, istakli su članovi SPOJI u svom saopštenju.

Događaj je bio zatvorenog tipa, a na njemu iz organizacionih razloga nažalost nisu mogli da prisustvuju neka od preživele dece koju je tada spasila Diana Budisavljević iz ustaških logora a koji danas žive u Srbiji. Trenutno se snima dokumentarnu film u režiji mlade rediteljke Nikole Nađ iz Berlina o postavljanju spomen-ploče i kulture sećanja vezane za Dianu Budisavljević, a koji bi trebalo da bude prikazan premijerno u maju 2022. godine u Inzbruku. U njemu učestvuju između ostalog spašena deca, gospođa Jelena Radojčić i gospodin Dušan Jerinić, koji danas žive u Srbiji.

Foto: K. Nidervolfsgruber