„Spavam sa ćerkom na podu, nije problem što jehladno, nego što mravi laze po nama!”


Ljijana Lolić i jednogodišnja Tamara spavaju na podu
Foto: HO Srbi za Srbe

Humanitarna organizacije Srbi za Srbe pokrenula je pomoć za Ljiljanu Lolić i njenu decu. Njenu životnu priču, koju je organizacija Srbi za Srbe prosledila medijima prenosimo, uz molbu da svako ko može novčano bar malo pomogne.

Život Prizrenke Ljiljane Lolić teško da bi se rečima mogao opisati. Prinudno napustivši svoj dom kao mlada devojka, sreću je potražila prvo u Svrljigu gde se udala za prvog muža, da bi se nakon razvoda uputila ka Srebrenici iz koje je praktično pobegla sa decom zbog nasilja koje je trpela u drugom braku. „Razvod od drugog muža trajao je nekoliko godina, jedva smo uspeli da se vratimo u Srbiju. Nismo imali gde, pa smo kupili ovu kuću u selu Vranjani na konkursu koji je raspisala država za interno raseljena lica” – govori nam na početku razgovora majka Ljiljana.

Kuća se raspada i spolja i unutra od vlage – najkraći je opis zatečenog stanja. Konkurs je zahtevao da Ljiljana sama nađe kuću u opštini Požega, a druge ponude za taj novac nije bilo. „David (10) je asmatičar i pre nekoliko dana imao je strašan napad. Uslovi su užasni, a posebno mi teško pada što spavam sa Tamarom (1) na podu. Nije nam problem što je hladno, nego što mravi laze po nama” – rekla nam je Ljiljana i ostavila nas u šoku.

Ljiljana sa svojom decom iz drugog braka
Foto: HO Srbi za Srbi

Pored Davida i Tamare, sa njima žive Ivona (12) i Maša (3), dok najstarija deca iz prvog braka Stefan (20) i Anđela (17) žive sa ocem. Kao da nije dovoljno patnje i bola sa kojim se ova žena suočava, saznajemo za tragičan događaj koji se desio sinu Stefanu: „To me je gotovo ubilo. Igrao je fudbal, išao u teretanu, a onda se pre godinu dana vozio sa drugarima, kada su doživeli tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je zadobio povrede opasne po život i postao paraplegičar”.

 Ipak, da nije sve tako tužno u porodici Lolić, i da nada postoji, osetili smo u Davidovim rečima: „Kad porastem želeo bih da budem vojnik. Da zaštitim majku i sestre, da budem heroj ali da se ne hvalim. Ne bih želeo da budem bogat, samo želim da mama bude srećna!”

Bistrina i oštroumnost koju ovaj dečak pokazuje potpuno nas je očarala, pa smo želeli da saznamo šta za njega predstavlja sreća: „Sreća je kada je čoveku toplo oko srca!”

 Reči ovog malog heroja obodrile su nas na kraju naše posete i dale su nam dodatni motiv da pokrenemo veliku akciju pomoći kupovine kuće za porodicu Lolić. Pozivamo sve donatore i ljude dobrog srca da još jednom zajedničkim snagama učinimo sve što je u našoj moći da ova mnogočlana porodica konačno dobije normalne uslove za život!

 Način kako da se pomogne porodici može da naći ovde.

Žive u veoma teškim uslovima
Foto: HO Srbi za Srbe