Pre godinu dana se upokojio vladika Atanasije Jevtić


Foto: HO Svi za Kosmet

Na današnji dan pre godinu dana, upokojio se jedan od najvećih javnih boraca za istinu sa svih ugroženih srpskih teritorija vladika Atanasije Jevtić. „ Vladika Atanasije se isticao svojom snagom i oštrinom prema svakoj teškoj situaciji. Posebno je isticao i borio se sa problemima na raspetome Kosovu i Metohiji. Sve što je uradio ne može da stane u tekst ove objave, koliko god dugo da ga kucamo.  Dragi vladiko, hvala na svemu. Nedostaješ“, istakli su članovi humanitarne organizacije Svi za Kosmet.

U Sabornom hramu u Trebinju, na zadušnice, nakon jutrenja služen je parastosom povodom godinu dana od upokojenja episkopa Atanasija. Arhijerejsku liturgiju predvodio je episkop braničevski Ignatije, a sasluživali su episkopi: diseldorfski Grigorije, zapadnoamerički Maksim, pakračko-slavonski Jovan, zahumsko-hercegovački Dimitrije, gost iz gruzijske crkve episkop sjevernoamerički Sava, gosti sveštenici i monasi i bratstvo Sabornog hrama.

Po pročitanom Jevanđelju besedio je vladika Ignatije. Govoreći o smrti, rekao je da je smrt uvek iznenađujući događaj, posebno kada izgubimo voljeno biće. To znači, da svako biće koje je Bog stvorio, biva stvoreno za život i ne želi da umre, boji se smrti. Od Adama do nas čovek traži lek od smrti, često ga tražeći u prirodi, ali prema rečima apostola Pavla: „Priroda je i sama mrtva i ona sama umire. Čitava priroda tuži i čeka da se jave sinovi Božiji, koji će je osloboditi ropstva raspadljivosti”. Lek protiv smrti može se naći samo u zajednici čoveka sa Bogom, a preko čoveka i čitave prirode, jer je čovek svet u malom.

Nakon liturgije služen je pomen na grobu vladike Atanasija u Tvrdošu. Na grobu je govorio episkop Grigorije. Ističući da je vladika Atanasije u sebi nosio toplinu života, episkop diseldorfski i nemački Grigorije je naveo da je „voljeni pastir Hercegovine odisao ljudskošću i čovečnošću, težeći večnosti“.„Danas, kad počiva u ovoj tvrdoj tvrdoškoj steni i tvrdoškoj zemlji, posle svega što je učinio za nas i za ovaj svet, ostaje onaj divni miris, miris koji nam ostavljaju sveti Božiji ljudi. Nama koji smo živeli sa vladikom Atanasijem, ostalo je poznato da je on, još za života, mirisao ljudskošću i čovečnošću. Taj miris je dopirao do nas, iz onoga čemu je Atanasije, kako mu samo ime kaže, besmrtnost, težio, a težio je večnosti, životu i životnosti“, istakao je vladika Grigorije. 

Episkop Grigorije je naglasio da se na godišnjicu upokojenja treba podsetiti plamena koji je vladika Atanasije nosio u svom srcu, „koje je u njemu zapalio duh sveti, kao kandilo koje neprestano gori, kao sveća koja svetli u tami i koja se nikad ne gasi, ne umire“.

„Dobro što je smo danas ovde, dobro je uvek biti ovde, kad god dođemo ovde treba da znamo da je ovo mesto podviga, pokajanja, stradanja, suza i znoja, ali više od svega, mesto vaskrsenja, života, topline i mesto mirisa koji dolazi iz Carstva nebeskog. Ova zemlja je bila blagoslovena da je kroz nju hodio Prorok, da je kroz nju hodio arhijerej koji je nosio božansku svetlost. Danas, kad smireno leži u crkvici koja je pod njegovoj volji izgrađena i u čijoj gradnji je sam učestvovao sa majstorima i nama šegrtima u svakom smislu te reči, ostao nam je miris, kojim treba da se nadahnjujemo, da živimo, da ga osećamo kao predukus onoga što će zamirisati kad se sretnemo s njim u carstvu Hristovom“, naglasio je episkop diseldorfski i nemački Grigorije.